Хришћани славе Светог Јована Богослова, апостола љубави
Хришћани 9. октобра славе Светог апостола и јеванђелисту Јована Богослова, једног од највољенијих ученика Христових,
Свети Јован Богослов, син Заведејев и Саломије, био је најмлађи међу апостолима. Његов живот и дело за хришћане увек остају темељ вере, љубави и истине.
Господ га је посебно заволео због његове чистоте и духовне дубине. Због тога га је, како сведочи Јеванђеље, на Тајној вечери примио на своја прса.
Јован је остао веран Христу и у најтежим часовима страдања – једини од апостола није Га напустио током Распећа, а под крстом му је Спаситељ поверио на чување Пресвету Богородицу.
После Христовог Васкрсења и Вазнесења, Јован је проповедао Јеванђеље у Ефесу и околним крајевима.
Његово учење било је усмерено на љубав као суштину Божје воље: „Бог је љубав“, записао је у свом Јеванђељу.
У време цара Домицијана био је прогнан на острво Патмос, где је написао „Откровење“, последњу књигу Новог завета, а касније и Јеванђеље и три саборне посланице.
У предању се каже да је свети апостол Јован у дубокој старости наредио својим ученицима да га сахране живог у облику крста.
Када су гроб откопали, нису нашли његово тело. Из гроба је, према записима, сваке године 8. маја излазио прах који је вернима доносио исцељење — празник који се у народу зове „Пренос моштију Светог Јована Богослова“.
Српска Православна Црква данас служи Свету Литургију у многим храмовима посвећеним овом апостолу, међу којима су најпознатије цркве у Београду, Новом Саду, Нишу и на Цетињу.
Верни се моле Светом Јовану за духовну снагу, просветљење у вери и дар речи која објављује истину.
Празник Светог Јована Богослова подсетник је да се истина не брани мачем, већ љубављу, и да је право хришћанство пут мира и истрајности у вери.
СПН је раније писао о празнику зачећа Светог Јована Крститеља.
