Печат за вечност Светог Пајсија Јањевца, Патријарха пећког
Патријарх Пајсије познат је по систематској обнови манастира и цркава широм Српских земаља. Тако су светиње опстале као места молитве и духовне снаге за народ.
Српска Православна Црква 16. октобра молитвено прославља и Св. патријарха Пајсија Јањеваца, који је 33 године (1614–1647) водио Пећку Патријаршију. Његово духовно руководство било је од кључног значаја за очување вере у временима турског ропства, пише часопис Митрополије будимљанско-никшићке „Свевиђе“.
Током патријаршког служења, Пајсије је посвећивао пажњу очувању и преписивању свештених књига, чиме је допринео културној и духовној стабилности Цркве. Његова брига о писаним изворима омогућила је да традиција православља преживи у тежим временима. Организовао је преписивање свих старих рукописа које би нашао и тако их чувао за потомке.
Патријарх је био и учитељ вере за своје савременике, велики утешитељ и добар саветник. Видели су га као човека који слуша и разуме човека који му се обрати с проблемима, правог саветника живота. Подстицао је вернике на молитву и добродетељ. Његова мудрост и стрпљење у управљању Црквом оставили су дубок печат у историји Српске Православне Цркве.
Упркос турским притисцима и често тешким политичким околностима, Пајсије је успевао да сачува самосталност Пећке Патријаршије, обезбеђујући јединство свештенства и народа. Његове иницијативе укључивале су и обнављање старих обичаја и светиња, као и помоћ манастирима који су били оштећени или запостављени. Овим је унапредио духовни живот народа и учврстио веру.
Данас, верници и духовници се сећају његових напора у очувању православне традиције, препознајући у њему узор преданости, мудрости и оданости Цркви. Годишњица његовог патријаршког служења представља повод за молитву и духовну инспирацију. У храмовима широм Српске Православне Цркве обављају се Литургије и молебани у част Св. патријарха Пајсија.
Његово дело остаје трајни подсетник на важност духовног вођства и очувања културне и верске баштине. Свештеници и верници данас настављају традицију коју је он утемељио, оснажујући Цркву и за будуће генерације. Он је даље символ верног духа и духовне снаге Српске Православне Цркве. Његова мудрост и подвиг инспиришу вернике да чувају и поштују православну традицију.
СПН је раније писао о Светом Јовану Владимиру, првом српском свецу.
