Света мајка Ангелина Српска – принцеза, удовица, монахиња и утешитељка народа
Српска Православна Црква 12. августа слави спомен на Св. мати Ангелину Српску.
У фрушкогорском манастиру Крушедол вековима почива левица једне од највољенијих светитељки српског народа — Свете мајке Ангелине. Њен животни пут, испуњен страдањем, вером и несебичном жртвом, обележио је епоху пада српске државности, али и духовног васкрсења које је дошло кроз манастире и светитеље породице Бранковић.
Ангелина је рођена у Албанији, као кћи православног кнеза Аријанита Комнина из Елбасана, и свастика прослављеног јунака Ђурђа Кастриота, Скендербега. Васпитана у духу хришћанске побожности, рано је показала смиреност и духовну зрелост.
Њен животни пут одредио је сусрет са српским деспотом Стефаном Бранковићем, који је као изгнаник пронашао уточиште на двору њеног оца. Иако је Стефан био слеп и прогнан, Ангелина га је заволела и замолила родитеље за благослов на брак. Венчали су се 1461. године у Скадру.
Из тог брака родила су се три детета: Ђорђе (потоњи монах Максим), Јован и кћи Мара. Породица је убрзо морала да напусти Албанију под налетом Турака, након чега су се склонили у Италију, у регион Фурланије.
Тамо се 1476. упокојио Стефан Бранковић.
Ангелина је, као удовица, водила тежак живот у сиромаштву и туђини, али је, уз помоћ угарског краља Матије Корвина, добила у наслеђе Купиново у Срему, где је пренела мошти свог супруга.
У Срему је започело њено друго велико животно поглавље.
Синови су јој наставили духовни и световни пут – Ђорђе је постао деспот, па се замонашио као Максим у манастиру Купиново, а Јован је кратко носио деспотску титулу пре него што је умро млад.
С њиховим моштима, Ангелина се неко време преселила у Влашку, влашком војводи Јовану Радулу. Тамо је Максим хиротонисан за Митрополита влахозапланинског. Измирио је Радула с молдавским војводом Богданом.
У Влашкој и Молдавији, Ангелина и Максим учинили су многа добра дела. У народу остали запамћени и вољени као велики доброчинитељи.
Неколико година касније, Ангелина и Максим се враћају у Срем.
У манастиру Крушедол, који су подигли као породичну задужбину, Максим је постављен за митрополита Сремског, а Ангелина је примила монашки чин. До краја живота живела је у молитви, милосрђу и обнављању светиња. Народ ју је због њене кроткости, вере, доброчинства и снаге звао „Мајка Ангелина“.
Упокојила се 30. јула 1520. Њене мошти, с моштима сина Јована, почивале су у Крушедолу до турског упада 1716. године, када је манастир спаљен. Остала је сачувана је само њена света лева рука, која се и данас поштује као велика светиња.
Света мајка Ангелина канонизована је као преподобна и празнује се 30. јула/12 августа. Њен пример вере, жртве и материнске љубави и данас инспирише српски народ, нарочито у временима искушења.
