Покров Пресвете Богородице – молитвено сећање на небеску заштиту Богомајке
Празник Покрова Пресвете Богородице слави се у знак сећања на чудесно јављање Мајке Божије у Влахерни у Цариграду, као знак Њене заштите над хришћанима.
Празник Покрова Пресвете Богородице обележава се у знак сећања на чудесно јављање Мајке Божије у Влахернском храму у Цариграду, у X веку. Према предању, тог дана, 1. октобра, током всеноћног бдења, храм је био испуњен верницима, а Свети Андреј Јуродиви угледао је Пресвету Богородицу окружену анђелима и светима. Са Њом су били Свети Јован Крститељ и Свети Јован Богослов.
Пресвета Дева је дуго молила Бога за све хришћане, а потом скинула са Себе покров (мафориј) и распрострла га над народом у храму, као знак заштите од видљивих и невидљивих непријатеља. Њен омофор сијао је, како каже предање, „јаче од сунчевих зрака“.
Свети Андреј се са страхопоштовањем обратио свом ученику Епифанију питајући га да ли и он види Царицу Небеску која се моли за цео свет. Епифаније му је потврдио да види и да се диви призору. Када се Богородица удаљила, покров је нестао из вида, али је у храму остала благодат Њене заштите.
У старим списима из XII века забележено је да је Русија установила празник Покрова у част тог чудесног догађаја. Према предању, управо Свети Андреј Богољубски, у знак захвалности Богородици, установио је празник у Русији око 1164. године и подигао чувени храм Покрова на Нерли, један од најлепших бисера старе руске архитектуре.
Празник Покрова Пресвете Богородице дубоко је укорењен у побожности православног народа. Верујући се у молитвама обраћају Мајци Божијој речима: „Помени нас у Својим молитвама, Владичице Богородице, да не погинемо због грехова наших, већ нас заклони од свакога зла и невоље, јер на Тебе полажемо наду.“
Овај празник је дан молитвеног прибежишта и духовне сигурности, подсетник да је Пресвета Богородица непрестано присутна у животу Цркве и народа, покривајући све верне Својим материнским покровом.
СПН је раније писао о празнику Полагања Појаса Пресвете Богородице.
