Политика или Јеванђеље? Зашто Патријарси благословљавају рат са две стране?
У предвечерје треће годишњице од почетка сукоба РФ и Украјине 23. фебруара 2025.године, Патријарси Вартоломеј и Кирил су издали саопштења. Каква саопштења и према чему се односе?
У ком контексту су изговорена? Све то није толико важно, колико је важна могућност верских поглавара тог калибра да донесу мир или нас од њега одаље.
Политичка подршка у Месопусну недељу
Патријарх Вартоломеј је беседио после Литургије у храму Светог Николе у Џибалију, уз присуство Конзула Републике Украјине и чланова локалне украјинске општине. Присутни су такође били и конзули Аустралије, Белгије, Бугарске, Француске, Данске, Швајцарске, Холандије, Пољске, Румуније, Молдавије и Аргентине.
Тешко да су све те дипломате дошле у храм само ради молитве, највероватније су сви позвани са намером да чују беседу Патријарха Вартоломеја. То је по свему судећи био политички скуп за време Богослужења. Та недеља пре Васкршњег поста, која се тог дана обележавала назива се "Недеља о Страшном суду". Свештеници по обичају говоре ствари, које су важне за сваког хришћанина. Поглавар Фанара је ипак радије давао геополитичке изјаве. О Страшном суду говорио, али у политичком контексту.
Патријарх Кирил је узео учешће у свечаностима поводом Дана браниоца Отаџбине РФ. Он је положио венац на гроб Незнаног војника у Александровском саду, уз зидине московског Кремља. Празник је честитао и Председнику Путину.
Оба патријарха су подржала лидере својих држава, Зеленског са једне односно Путина са друге стране.
Ево цитата из саопштења Патријарха Вартоломеја: "Ми поздрављамо неисцрпне напоре Председника Зеленског за заштиту суверенитета и целовитости Украјине.
Цитат из честитке Патријарха Кирила упућене Путину: "Убеђен сам да ће одлучност и далековидост државног руководства уз преданост наших војника Отаџбини у будућности консолидовати народ и подстицати га да чини добро у славу Русије."
То су цитати из беседа, који се лично односе на председнике РФ и Украјине, али постоје и бројна друга места у беседама патријараха, чији се смисао може односити на лидере две државе.
Позиција Патријарха Кирила
Није тајна да Патријарх Кирил подржава рат у Украјини. То потврђују и његове многобројне изјаве. Он се изјаснио у писму, које је послао Владимиру Путину 23. фебруара 2025.године.
"Шаљем пуну подршку СВО, а такође шаљем и хуманитарну помоћ становницима, који су пострадали у овом сукобу. Архипастири и пастири РПЦ позивају друштво да се удружи, верује и моли се за оне, који чувају нашу земљу од непријатеља и разних опасностима, за оне који чувају традиционалне породичне и и духовно-моралне вредности, за оне који Русији пружају слободу и независност."
Ми смо се много пута питали како Русија у овом рату брани "духовне, моралне и традиционалне породичне вредности?" Зашто РПЦ пружа безрезервну подршку учесницима сукоба на туђој територији, чији је резултат смрт на стотине хиљада православних Руса и Украјинаца?
И најважније, да ли хришћански пастир треба да говори о пружању независности државе? Коси ли се то са црквеним учењем и Јеванђељем?
Позиција Патријарха Вартоломеја
Одредити позицију Патријарха Вартоломеја је теже, али ипак изводљиво.
Цитат од 23. фебруара 2025. године гласи: "Украјина се данас бори не само за своји целовитост него и за своје постојање.<...> Међународна заједница не треба да верује и подпада под утицај лажних наратива и дезинформација. Она не сме да пристаје на компромисе када се ради о основним правима. Будућност треба да се гради на темељу међународног права, самоопредељења и узајамног поштовања, а не на присили и принуди."
Указивање на територијалну целовитост и "компромисима, који се тичу основних права", може се тумачити као подршка политичкој линији украјинског руководства усмерену на продужетак рата до потпуне успоставе територијалне целовитости. О томе је не једном говорили Председник Украјине и чиновници највишег ранга. Говорило се о потреби успостављања територијалне целовитости државе, са границама из 1991. године, укључујући и Крим.
Ту се намеће питање: Колико још живота грађана Украјине треба да се положи на олтар те победе? И да ли је то уопште могуће, узимајући у обзир међународно-политичке околности у овом моменту и стање украјинске економије и социјалне свере. Сам Зеленски је недавно изјавио како су "људи оно највредније шта Украјина има", и како је "веома важно не губити људство". А територије се могу вратити касније "дипломатским путем".
Многи политиколози сматрају да рат за повратак територија носи са собом огроман ризик за опстанак државе. На шта онда заправо позива Патријарх Вартоломеј?
Закључак није тако лако извести али ако се посматра шира слика може се закључити следеће: Патријарх Вартоломеј је дугогодишњи пријатељ бившег председника САД Џоа Бајдена. Цариградску Патријаршију и америчку Демократску партију везују дугогодишње и јаке везе. Поглавар Фанара годинама подржава либералну политику Демократске партије САД. Ту спадају подршка покретима попут LGBT и BLM, а такође и позивање да се гласа за Бајдена на изборима.
И пошто је садашњи председник САД критиковао Бајдена и либералну политику то може довести до закључка да се Патријарх Вартоломеј не слаже са Трамповом политиком.
А Трампова политика по питању Украјине заснива се на тежњи што скорије обуставе рата и чувања живота чак и по цену неправде, компромиса и уступака када је у питању територијална целовитост.
У том контексту треба разумети речи Патријарха Вартоломеја да "међународна заједница не сме да пристаје на компромисе када се ради о основним правима". Као што је познато Трампов тим преговара са РФ без учешћа Украјине у преговорима. Патријарх Вартоломеј се и тога дотакао у свом говору: "Тај процес мора да укључује и Украјину као равноправног члана и потврдити право Украјине да постоји без страха и да јој могућност да се опорави од ратних дејстава". То све делује правилно и праведно, међутим у контексту односа између Украјине, Америке, Европе и РФ то звучи као критика Трамповим напорима да рат заустави "сад и одмах".
Закључак из говора поглавара Фанара је следећи: Мир је потребан напаћеној Украјини, али он мора бити под тим условима за које се залаже украјинска власт, а будући да власт тренутно за мир није спремна, мир ни не треба постићи.
Одговарајући на питање из наслова можемо рећи да поглавар РПЦ подржава рат директно, а Патријарх Вартоломеј индиректно.
Ни од Кирила ни од Вартоломеја нисмо чули речи мира и позив на прекид крвопролића и позив да договор суживота у миру. То би од верских поглавара било очекивано. Представници поменутих Цркава би требало да позивају на мир и чување људских живота, као нешто највредније на свету. Нажалост, то нисмо чули од Патријараха. Обојица гледају своје интересе.
Туга за све жртве или само за одабране?
Руку на срце треба истаћи да је Цариградски Патријарх на почетку свог обраћања поменуо страдање народа Украјине.
"Прошло је три године од неправедног и разорног напада РФ на Украјину. За то време били су изгубљени безбројни животи, разрушени домови и расељене читаве општине. Породице бивају растурене, градови остају у рушевинама, милиони људи су били принуђени да оду у изгнанство. Овај рат је оставио дубоке ране не само у земљи, већ и у срцима људи."
То је све горка истина и ужасна реалност наших дана. Говорећи о свему томе Патријарх Вартоломеј није поменуо да је већина страдалих верника део УПЦ, који су осим ратних разарања присиљени да пате и од напада ПЦУ, а такође и власти, која је подржава.
Патријарх Вартоломеј каже: "Света Велика Црква Христова не може остати равнодушна, када влада неправда." Да ли је "правда" када се његовом кривицом милиони људи у Украјини свађају међусобно, када свештенике и парохијане туку представници "ватроломејевљеве" ПЦУ? Када породице црквених отаца бивају истеране на улицу из парокијских домова? Али о томе зна већ цео свет.
Још један цитат из Говора Патријарха Вартоломеја о Украјинцима гласи: "Пролазећи кроз искушења, они су стоички сачували своју веру... Сетимо се данашње приче из Јеванђеља, како ми служимо Христу, служећи напаћинима, изгнанима и затворенима."
Да он говори о рату, али да ли се те речи односе и на заједнице УПЦ, које су протеране од стране "пајташа" поглавара Фанара? Зар они нису "пролазећи кроз искушења стоички сачували своју веру"?
Нажалост, Патријарх Вартоломеј тему страдања верника УПЦ вешто избегава. За њега је Украјинац увек парохијанин ПЦУ, који целим својим бићем подржава Зеленског, Јеленског и друге представнике власти.
Ко ће васкрснути човек или држава?
Господ је увек говорио о васкрсењу човека, а никада државе. Међутим, Патријарх Вартоломеј само инсистира на томе: "Као што је Христово Васкрсење дошло после стадања, тако верујемо да ће Украјина васкрснути и да мрак рата неће још дуго потрајати и да ће светлост истине поново засијати.
Вољно или невољно поглавар Фанара је потврдио један од транспарената УПА из XX века.
Треба ли уопште говорити о васкрсењу државе у контексту Христовог страдања. Није ли то замена теза? Христос није пострадао за државу већ за сваког човека на земљи." Јер Бог је тако заволео свет, да је свог јединорођеног Сина дао, да ко год поверује у Њега, не пропадне, него да има вечни живот." (Јов. 3:16). Политичари и чиновници стреме што већ територији држава, али могу ли се на то односити речи: "Оно шта је људима високо, Богу је мрско."( Лк. 16:15)
Исус Христос је могао да се укључи у политички живот Јудеје пре 2000. година. Народ је то од Њега очекивао и требао. Сви су желели да збаце Римљане са власти и да се обнови Јудејско царство. Али Господ то није учинио. Нигде у проповедима није позивао на устанак, свргавање агресора и "васкрсење" Јудеје. Увек се говори само о човеку и спасавању људске душе.
Не требају ли тако и данашњи пастири и архипастири да говоре? Да позивају попут Христа на покајање и Божије заповести? И зашто то нисмо чули од Патријараха Вартоломеја и Кирила? Него смо слушали о правима и томе слично? Само поштовање Божијих заповести може свету донети мир, истину и правду.
