Рат затворио храмове, али није прекинуо и молитву у Светој земљи
У сенци рата и затворених светиња, верници у Јерусалиму надају се да ће Васкрс ипак бити дочекан у отвореним храмовима.
Рат на Блиском истоку донео је дубоку забринутост и у срце Свете земље, где су из безбедносних разлога већ недељама затворена многа света места у Старом граду Јерусалима. Иако се богослужења у појединим храмовима и даље обављају, верницима је приступ ограничен или потпуно онемогућен.
Таква ситуација већ је оставила траг и на обележавању великих празника – за Бајрам су се хиљаде људи молиле испред џамије Ел-Акса, док је традиционална литија за Цвети изостала, а полиција је, према наводима Католичке Цркве, спречила Латинског патријарха Јерусалима да дође до храма Христовог Васкрсења.
Опасност није само симболична, већ и сасвим стварна. Ракете и делови оборених пројектила већ су падали широм Израела и у самом Јерусалиму, што је појачало страх да би богомоље у Светој земљи могле бити оштећене или чак уништене.
Протојереј-ставрофор др Владимир Вукашиновић истакао је да се читав развој догађаја прати с великом стрепњом, али и надом да је реч о привременој мери.
„С великом бригом посматрамо ово што се дешава и надамо се да је ово све тренутна ситуација. Да су разлози затварања стварно безбедносни и да ће ово смањити шансе да се деси нека непотребна трагедија“,
каже Вукашиновић. Он наглашава да је молитва данас, више него икада, постала израз наде да ће оружје утихнути. Подсећа и да Србија веома добро зна како изгледа живот под бомбардовањем, због чега су саосећање и разумевање за страдање народа у Светој земљи још снажнији. Срби, каже, знају шта је бомбардовање и да без отварања храмова нема ни решења ситуације.
Сличну слику из Јерусалима преноси и туристички водич министарстава туризма Израела и Србије Срђан Ратковић, који је почетком марта требало да предводи групу ходочасника, али је због избијања рата путовање отказано.
Према његовим речима, садашње прилике у Светој земљи подсећају на време пандемијског „локдауна“, када су такође важиле строге забране окупљања.
Иако се молитвени живот није угасио, он се одвија иза затворених врата, далеко од народа који је навикао да празнике дочекује у заједници.
„Код њих се молитва одвија али иза затворених врата. Они имају приступ и обилазе Храм Васкрсења Христовог - смењују кандила, тамо читају молитве, псалтире. Али полиција не дозвољава нешто што се назива хиткахалут, сакупљање већег броја људи (до 50 људи)“,
каже Ратковић. Управо зато све већи број верника, свештенства и црквених великодостојника гледа ка Васкрсу као могућем тренутку духовног предаха и обнове.
О ситуацији у Светој земљи разговарали су и Патријарх српски Порфирије и поглавар Јерусалимске Православне Цркве, патријарх Теофило III, делећи забринутост због ратних околности, али и наду да ће највећи хришћански празник бити дочекан у миру.
Додатну бригу донео је и недавни пад делова пројектила у Стари град Јерусалима, када је једна особа повређена. Арапски портпарол израелске полиције Амир Ганем тада је истакао да се одлука о затварању светих места показала као мера која спасава животе.
„Након операције пресретања шрапнели и велики фрагменти иранске ракете пали су у Стари град, двориште џамије Ел-Акса, у близини Цркве Васкрсења Христовог и у Јеврејској четврти“, навео је Ганем.
Упркос свему, нада није нестала. Када су средином месеца крхотине пројектила пале на кров Јерусалимске Патријаршије, већа штета је избегнута, а Јерусалимска патријаршија је саопштила да су сви безбедни.
Сестринске Цркве у међувремену су изразиле наду да ће зараћене стране управо у вери пронаћи подстицај за прекид сукоба и успостављање мира.
„Поделили су недоумицу, стрепњу и наду да ће Црква, ипак пропевати за Васкрс“, каже протојереј-ставрофор Владимир Вукашиновић.
Зато се данас хришћани широм света моле да до празника престану сукоби, како би благодатни огањ могао без спољних опасности да сиђе међу окупљене у Храму Христовог Васкрсења и да Васкрс у Јерусалиму буде прослављен у миру, како и доликује Светом граду.
СПН је писао да је Јерусалимска Патријаршија огласила поводом Васкрса.
