Зафрановић на 69. Сајму: „Овим филмом сам клекнуо као Вили Брант у Варшави“
Редитељ Лордан Зафрановић представио је на Сајму књига филм „Златни рез 42 – Дјеца Козаре“ и књигу „Анатомија зла“, говорећи о страдању деце и одговорности према историји.
На 69. Међународном сајму књига у Београду, одржаном под слоганом „Речи граде свет“, редитељ Лордан Зафрановић представио је своје филмско и књижевно стваралаштво, посебно издвојивши филм „Златни рез 42 – Дјеца Козаре“ и књигу „Анатомија зла“, преноси Срна. Као специјални гост овогодишње манифестације, говорио је о злочинима у усташком логору Јасеновац, страдању деце и потреби да се друштво суочи са сопственом прошлошћу.
„Ја немам право да говорим о туђем злу, него пре тога морам о злу мог народа”,
рекао је Зафрановић, објашњавајући да је дуго истраживао злочине у Јасеновцу и да се нико није мешао у његов рад на филму.
Редитељ је нагласио да је желео да остварењем постигне катарзу, а сам процес настанка филма доживео је као чин тражења опроштаја.
„Овим филмом тражио сам опрост у име свог народа који је починио зло. Овим филмом сам клекнуо као Вили Брант у Варшави”,
рекао је Зафрановић.
Према његовим речима, филм је упућен Хрватској, али и српском народу који је страдао, нарочито становништву Козаре и Бањалуке. Његова намера, како је објаснио, јесте да се кроз уметност отвори простор за суочавање са злочинима и њиховим последицама.
Филм као позив на суочавање са прошлошћу
О значају Зафрановићевог филмског стваралаштва говорио је и филмолог Божидар Зечевић, који је оценио да „Златни рез 42 – Дјеца Козаре” има важну улогу у суочавању са прошлошћу и у српском и у хрватском друштву.
Зечевић је указао на то да филм отвара простор за разговор о злочинима почињеним у Јасеновцу, али и за признавање и разматрање наслеђа усташких злочина у хрватском друштву. Осврнуо се и на негативне реакције које је филм изазвао у Загребу, оценивши да би његово прихватање могло да допринесе суочавању с историјском одговорношћу.
Филм „Златни рез 42 – Дјеца Козаре” бави се страдањем деце у Јасеновцу 1942. године. Остварење је засновано на сценарију који су Лордан Зафрановић и Арсен Диклић написали 1986, а кроз судбине жртава и починилаца истражује механизме настанка и испољавања зла.
„Анатомија зла“ и питање људске одговорности
У другом делу представљања пажња је посвећена књизи „Анатомија зла“, повезаној са Зафрановићевим дугогодишњим филмским и уметничким истраживањем. У средишту овог дела налази се питање како зло настаје, на који начин се испољава кроз историју и како насиље, национализам и идеологија могу постати прихватљиви у друштву.
Зафрановићево стваралаштво отвара питања историјских злочина и људске одговорности, настојећи да упозори на опасност од понављања трагичних искустава. Представљање филма и књиге на Сајму књига тако је било посвећено и широј теми културе сећања — начину на који се односимо према жртвама, прошлости и одговорности коју носе будуће генерације.
Како је СПН раније писао, у касарни "Козара" у Бањалуци прослављени су Свети новомученици јасеновачки.
