Митрополит Димитрије на Литургији у Гацку: Будимо добра земља за реч Божију
Служећи Литургију у Гацку, митрополит Димитрије тумачио је јеванђељску причу о сејачу и позвао вернике да веру прихвате целим срцем и доносе духовне плодове.
У двадесет прву недељу по Духовима, Митрополит захумско-херцеговачки и стонско-приморски Димитрије служио је Литургију у Храму Свете Тројице у Гацку, уз саслужење свештенства те епархије.
У јеванђељској беседи митрополит Димитрије тумачио је причу о сејачу и семену, указујући на различите начине на које човек прима реч Божију. Кроз слике семена које пада крај пута, на камен, у трње и на добру земљу, ова јеванђељска прича открива стање људског срца и препреке које могу да спрече веру да донесе плод.
Семе које пада крај пута, како је објаснио митрополит, представља реч Божију која не може да се укорени у срцу које није чувано. Ако човек без разборитости прима сваку мисао и осећање, његово срце постаје налик утабаној стази на којој више нема места за Божију реч.
Другачију слику представља семе које пада на камен. То је реч коју човек прима са радошћу, али јој не предаје целога себе. Вера остаје на површини, без дубоког корена, па се при првом озбиљнијем искушењу јавља спремност да се од ње одустане. Један од разлога за то јесте страх од потпуне преданости Богу, али и везаност за свет која део срца оставља затвореним за духовни живот.
Семе које пада у трње указује на још једну опасност: реч Божија почиње да расте у човеку, али је постепено гуше бриге и привлачности овога света. Митрополит Димитрије је нагласио да Божија реч не може да расте у сенци нечега другог, упоредивши њен раст са младом маслином којој је потребан простор да се развија.
Врхунац јеванђељске приче представља семе које пада на добру земљу и доноси стоструки плод. Такав је човек који реч Божију не прима само тренутно или делимично, већ јој омогућава да преобрази његов живот. Као пример такве плодности митрополит је навео светитеље, чији живот не остаје затворен у личном спасењу, већ постаје сведочанство вере и помоћ другима.
Светитељи, према овој поуци, не живе само за себе: њихови духовни плодови доносе корист ближњима и читавом свету. Зато је позив да будемо добра земља уједно и позив да вера не остане само лични осећај или реч, него да се пројави кроз живот који другима доноси добро.
На крају беседе, митрополит Димитрије упутио је вернике ка таквом духовном узрастању — да буду људи који доносе стоструки плод, радосни и витални, увек млади духом. Јеванђељска прича о сејачу тако постаје позив да чувамо своје срце, не дозволимо да веру угуше страхови и световне бриге и да реч Божија у нама узрасте у плод који превазилази нас саме.
СПН је раније писао да је љубушка светиња доживела нови замах.
