<?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?><rss xmlns:atom="http://www.w3.org/2005/Atom" xmlns:content="http://purl.org/rss/1.0/modules/content/" version="2.0"><channel><title>Вести и чланци СПН</title><link>https://savezpn.rs/en/</link><description>Чланци и вести о Православљу, УПЦ и хришћанству</description><language>en</language><lastBuildDate>Sun, 21 Jun 2026 22:25:18 +0200</lastBuildDate><atom:link href="https://savezpn.rs/rss" rel="self" type="application/rss+xml" /><item><title><![CDATA[Спомен-храм Светог Духа на Јаворци чува имена 2.565 страдалих војника]]></title><link>https://savezpn.rs/news/89614-spomen-khram-svetoh-dukha-na-avortsi-chuva-imena-2565-stradalikh-vonika</link><description><![CDATA[Спомен-храм Светог Духа на Јаворци у Словенији чува сећање на све трагично погинуле војнике Великог рата, и 2.565 имена војника – међу којима су и бројни Срби.]]></description><pubDate>Sun, 21 Jun 2026 15:48:00 +0200</pubDate><category>Вести</category><content:encoded><![CDATA[После богослужења у храму Светог Духа на Јаворци, у Триглавском националном парку у Словенији, окупљеној браћи и сестрама за трпезом љубави обратио се и јереј Мирослав Ћирковић из Нове Горице. Он је захвалио епископу Кирилу, свештенству и верницима на доласку и заједничкој молитви.
Реч благодарности упутио је домаћин сабрања, јереј Мирослав Ћирковић, који је захвалио епископу Кирилу, свештенству и верницима на доласку и заједничкој молитви. Осврнувши се на живот парохије у Новој Горици, он је изразио наду да ће напори за изградњу будућег православног храма у том крају ускоро донети резултате.
Сабрање је још једном скренуло пажњу на историјски значај спомен-цркве Светог Духа, која се налази изнад долине реке Толминке, на планини Полог, у јужном делу Триглавског националног парка. Окружена планинским пределима и пашњацима, Јаворца је једно од најпознатијих меморијалних места у Словенији.




Храм је подигнут између 1915. и 1917, у време док је Сочански фронт био активан, у знак сећања на погинуле војнике Сочког фронта. Данас се сматра једним од најзначајнијих споменика Првог светског рата у тој земљи и изузетним примером сецесијске архитектуре.



Посебну вредност представља његова унутрашњост, где су на храстовим плочама исписана имена 2.565 погинулих војника различитих народа и вероисповести. Међу њима налази се и значајан број православних војника, Срба из Аустроугарске, због чега је Јаворца место које чува успомену на страдалнике различитог порекла и традиције.
Спомен-храм Светог Духа већ више од једног века сведочи о трагичним последицама рата на Сочанском фронту, једном од најкрвавијих у Великом рату, али и о потреби да сећање на погинуле остане сачувано кроз молитву, сабрање и поштовање њихове жртве.]]></content:encoded><guid>https://savezpn.rs/news/89614-spomen-khram-svetoh-dukha-na-avortsi-chuva-imena-2565-stradalikh-vonika</guid></item><item><title><![CDATA[Владика Кирило уочи Видовдана: Жртве су темељ памћења, а не нових подела]]></title><link>https://savezpn.rs/news/89613-vladika-kirilo-podno-trihlava-zhrtve-su-teme-pamea-a-ne-novikh-podela</link><description><![CDATA[После помена косовским и ратним страдалницима на Јаворци, епископ Кирило говорио је о Видовдану, жртви, слободи и хришћанском односу према непријатељима.]]></description><pubDate>Sun, 21 Jun 2026 15:36:00 +0200</pubDate><category>Вести</category><content:encoded><![CDATA[После Свете литургије у храму Светог Духа на Јаворци 20. јуна 2026, служен је молитвени помен пострадалима на Косову пољу и војницима који су животе изгубили на Сочанском фронту током Првог светског рата. Тим поводом окупљенима се обратио Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички Кирило, администратор Епархије загребачко-љубљанске.
Говорећи о духовном значају Видовдана, владика је поручио да су косовски јунаци и сви они који су страдали бранећи веру, слободу и ближње повезани истом јеванђелском поруком:

„Нема веће љубави од оне када неко положи живот свој за ближње своје. Они су положили своје животе за тадашње своје ближње, али и за све генерације послије њих, за све нас.“

Епископ Кирило је нагласио да Црква чува сећање на страдалнике не ради продубљивања старих сукоба, већ као сведочанство вере и љубави.

„Не сјећамо се ми тих жртава да бисмо данас говорили против наших тадашњих непријатеља. Господ нам је заповиједио да волимо и своје непријатеље. Циљ је да схватимо да су ти људи настојали да живе по јеванђељу и да им је спасење душе и њихових породица било важније од свега земаљског“,

поручио је владика.
Према његовим речима, управо у томе лежи истински смисао видовданског сећања – да се препозна духовна вредност жртве и верности јеванђељским начелима.
Осврћући се на значај слободе, владика Кирило је истакао да је она један од највећих Божјих дарова човеку и народу:

„Много је лакше човјеку и народу да се развија у условима слободе. Зато је слобода велики дар и за њу су положени многи животи. Треба да је чувамо и да будемо захвални онима који су нам је оставили.“

Говорећи о духовном стању народа данас, владика је подсетио на недавно поклоњење Часном појасу Пресвете Богородице у Београду, истичући да је огроман број верника посведочио снагу вере која постоји у народу:

„Више од милион људи стрпљиво је чекало да се поклони овој великој светињи. То је показало да наш народ дубоко у својој души носи вјеру и љубав према Христу и Богородици.“

На крају беседе, архијереј је позвао вернике да помогну напоре парохије у Новој Горици за изградњу будућег храма, нагласивши да подизање светиња представља трајно сведочанство вере:
„Изградња храма је подвиг који свједочи о нашем крајњем опредјељењу за Царство небеско“, 
поручио је епископ Кирило.
СПН је писао о напорима парохије у Новој Горици да сакупе средства за сопствени богослужбени простор.]]></content:encoded><guid>https://savezpn.rs/news/89613-vladika-kirilo-podno-trihlava-zhrtve-su-teme-pamea-a-ne-novikh-podela</guid></item><item><title><![CDATA[У храму-споменику из Великог рата у Алпима верни се окупили уочи Видовдана]]></title><link>https://savezpn.rs/news/89612-u-khramu-spomeniku-iz-velikoh-rata-u-alpima-verni-se-okupili-uochi-vidovdana</link><description><![CDATA[У храму Светог Духа на Јаворци служена је Литургија и помен палим војницима од Косовске битке до данас, уз посебно сећање на жртве Великог рата.]]></description><pubDate>Sun, 21 Jun 2026 15:14:00 +0200</pubDate><category>Вести</category><content:encoded><![CDATA[У храму Светог Духа на Јаворци у Словенији, у Националном парку Триглав, Свету архијерејску литургију 20. јуна 2026. служио је епископ буеносајрески и јужно-централноамерички Кирило, администратор Епархије загребачко-љубљанске.
Саслуживали су му протојереј Дејан Мандић, јереј Мирослав Ћирковић и ђакон Петар Козакијевић.
После читања Светог јеванђеља беседио је протојереј Дејан Мандић, који је управо на Јаворци, пре 14 година, након рукоположења, служио прву Литургију. Говорећи о Христовој заповести љубави, подсетио је да се припадност Христу најбоље препознаје кроз однос према ближњима:

„Будући да се водимо својом људском логиком, расуђујемо по својој слабости и по својој палости духовној и тјелесној, па љубимо само оне који љубе нас, а оне који нас мрзе и ми мрзимо. Управо ту се показује да ли смо заиста Христови ученици.“

Свештеник је подсетио да хришћански позив не подразумева љубав само према онима који нам чине добро, већ и праштање онима који нас не разумеју или одбацују. Према његовим речима, човек је позван да побеђује сопствени егоизам, сујету и гордост и да се непрестано напаја Божанском љубављу:

„Господ не тражи наше падове и слабости, него у срцу човјековом тражи свој лик. Онај који има љубав, њега ће Господ препознати.“

Отац Дејан је подсетио и на Христове речи да ће и Његови следбеници пролазити кроз искушења, нагласивши да су страдања често прилика да човек још снажније сведочи веру кроз праштање и поверење у Бога.
Затим је, по завршетку Свете литургије, уследио и молитвени помен пострадалима на Косову пољу, као и војницима који су животе изгубили током Првог светског рата, на Сочанском фронту. Сабранима се потом обратио и епископ Кирило, подсјетивши на духовни значај Видовдана и на жртву оних који су своје животе положили за ближње, вјеру и слободу.]]></content:encoded><guid>https://savezpn.rs/news/89612-u-khramu-spomeniku-iz-velikoh-rata-u-alpima-verni-se-okupili-uochi-vidovdana</guid></item><item><title><![CDATA[Крв за камен: више од милион живота за неколико километара стена]]></title><link>https://savezpn.rs/istorija-i-kulytrua/89610-krv-za-kamen-vishe-od-milion-zhivota-za-nekoliko-kilometara-stena</link><description><![CDATA[На планинским висовима изнад реке Соче вођене су неке од најкрвавијих битака Првог светског рата, које су однеле више од милион душа.]]></description><pubDate>Sun, 21 Jun 2026 14:37:00 +0200</pubDate><category>Историја и култура</category><content:encoded><![CDATA[Док се у наше време у спомен-цркви Светог Духа на Јаворци служи помен погинулима и узносе молитве за мир, тешко је замислити да су управо на том подручју пре више од једног века вођене битке које су савременици описивали као „пакао у камену“. Међу војсковођама који су обележили то ратиште био је и српски генерал у аустроугарској служби Светозар Боројевић.
Сочански (Италијански или Алпски) фронт настао је у мају 1915, када је Италија ушла у Први светски рат на страни сила Антанте и напала дотадашњег савезника – Аустроугарску монархију. Нова линија фронта протезала се око 600 километара кроз планинске пределе дуж реке Соче (Италијани је зову Изонцо), од Јадранског мора до високих врхова Јулијских Алпа.
Управо ту почела је једна од најдужих и најкрвавијих кампања читавог Великог рата.
За нешто више од две године, на Сочанском фронту вођено је 12 великих битака. Италијанска команда изнова је покушавала да пробије аустроугарске положаје и отвори пут ка Трсту и средишту монархије. Међутим, упркос огромној бројчаној надмоћи Италијана, напредак је био минималан. Хиљаде војника гинуле су за брдо, стену или неколико стотина метара терена.
Један од главних разлога што италијанска војска није успела да оствари своје циљеве био је генерал Светозар Боројевић фон Бојна, Србин рођен у Лици. Као командант Пете армије, а потом читавог Сочког фронта, Боројевић је постао легенда међу својим војницима. Захваљујући способности да организује одбрану у готово безизлазним условима, добио је надимак „Лав са Соче“. Војни историчари и данас га убрајају међу најуспешније генерале Првог светског рата.
Посебност Сочког фронта није била само у жестини борби већ и у окружењу у којем су се оне водиле. Док су се на Западном фронту војске сукобљавале по равницама Француске и Белгије, овде су војници ратовали међу алпским врховима, понекад на висинама већим од 2.000 метара. Топови су извлачени на планине, ровови су уклесавани у камен, а снабдевање је ишло преко импровизованих жичара изнад провалија.
У таквим условима, природа је често била једнако опасан непријатељ као и противничка војска. Током сурових зима, војници су страдали од хладноће, глади и лавина. Нарочито је упамћен децембар 1916, кад су огромне снежне масе затрпале читаве јединице. Историчари процењују да је само у неколико дана од лавина погинуло више хиљада војника. Тај догађај остао је запамћен као „Бели петак“.
На фронту су ратовали припадници готово свих народа Аустроугарске монархије.
Међу њима су били и бројни Срби из Босне и Херцеговине, Далмације, Лике, Баније, Кордуна и Војводине. Многи су погинули далеко од својих домова, на планинским висовима око Толмина, Кобарида и Горице. Управо зато на меморијалима широм овог подручја и данас могу да се пронађу српска имена.
Када је тутњала и горела долина Соче од бојева у околним планинама
Првих 11 офанзива покренула је италијанска војска настојећи да пробије аустроугарску одбрану и отвори пут ка Трсту и Љубљани. Упркос огромним људским губицима, померања фронта била су минимална, често мерена стотинама метара или тек неколико километара.

После једанаест италијанских офанзива уследио је велики преокрет.
У јесен 1917, аустроугарске и немачке снаге покренуле су противудар код Капорета, данашњег Кобарида. У заједничкој операцији немачких и аустроугарских снага први пут су масовно употребљене нове тактике јуришних јединица и бојни отрови. Италијанска војска претрпела је један од најтежих пораза у својој историји и била приморана на повлачење дуго више од сто километара. Та операција и данас се изучава на војним академијама као пример успешног пробоја утврђеног фронта.
Цена свих тих борби била је страховита.
Процене говоре о више од милион погинулих, рањених и несталих војника на обе стране. Само италијанска војска имала је више од 650.000 погинулих, рањених и заробљених, док су губици Аустроугарске били већи од 400.000 људи. Због таквих размера страдања, Сочански фронт остао је упамћен као једнио од најкрвавијих ратишта Првог светског рата и симбол бесмисленог страдања читаве једне генерације Европе. То је, истовремено, и једно од најкрвавијих ратишта планинског ратовања у модерној историји.
Данас су некадашња бојишта претворена у меморијалне зоне и музеје на отвореном. Посебно место међу споменицима-сведоцима тог времена заузима спомен-црква Светог Духа на Јаворци.
Подигнута усред рата, недалеко од првих линија фронта, она и данас чува имена више од 2.500 погинулих војника различитих народа и вера, међу којима је мноштво православних. Управо зато Јаворца није само споменик једном рату, већ и место које подсећа колико су мир и слобода скупо плаћени.
СПН је писао о богослужењу епископа Кирила у спомен-цркви на Јаворци.]]></content:encoded><guid>https://savezpn.rs/istorija-i-kulytrua/89610-krv-za-kamen-vishe-od-milion-zhivota-za-nekoliko-kilometara-stena</guid></item><item><title><![CDATA[Митрополит бачки Иринеј грчком медију говорио о духовној обнови Србије]]></title><link>https://savezpn.rs/news/89609-mitropolit-bachki-irine-hrchkom-mediu-hovorio-o-dukhovno-obnovi-srbie</link><description><![CDATA[Митрополит бачки Иринеј оценио је да велико интересовање верника за поклоњење Појасу Пресвете Богородице у Београду сведочи о духовном препороду и обнови вере у Србији.]]></description><pubDate>Sun, 21 Jun 2026 13:16:00 +0200</pubDate><category>Вести</category><content:encoded><![CDATA[Митрополит бачки Иринеј говорио је о духовном стању српског народа, искуствима из периода комунистичке власти и улози Цркве у савременом друштву, указујући на, како је оценио, видљив препород вере у Србији. У разговору на грчком језику за грчку телевизију „Пемптусија ТВ“, митрополит је као један од најупечатљивијих примера навео велико интересовање верника за поклоњење Појасу Пресвете Богородице у Београду.
Према његовим речима, број људи који су дошли да се поклоне светињи показује да се у српском народу дешава духовна обнова.
Митрополит Иринеј је истакао да су међу онима који данас приступају Цркви и људи који су некада били равнодушни према вери, па чак и противници Цркве. Управо у томе види потврду дубоких промена које су се догодиле након деценија комунистичке власти и државног атеизма.
Говорећи о времену комунизма, подсетио је да су верници пролазили кроз различите облике притисака, уцена и прогона, али да су успели да сачувају своју веру. Данас, нагласио је, постоји слобода да се верници окупљају, учествују у богослужењима и поклањају светињама.
Осврћући се на духовне процесе у српском друштву, митрополит је говорио о потреби поновне јеванђелизације народа, односно враћања изворним хришћанским вредностима. Тај процес, према његовим речима, представља наставак историјског пута христијанизације српског народа и његовог духовног идентитета.
Митрополит бачки је нагласио и да Црква своју мисију не види у решавању политичких питања, већ у духовној обнови човека.
„Црква није позвана да решава политичке проблеме“,
поручио је митрополит Иринеј, додајући да ће многи друштвени изазови добити другачији ток уколико Црква остане верна свом основном послању – преображају човека и обнови духовног живота.
Митрополит Иринеј иначе важи за једног од најистакнутијих богослова и интелектуалаца наше Цркве. Током дугогодишњег архијерејског служења познат је по богословским радовима, јавним предавањима и настојању да православно предање повеже с изазовима савременог доба.
СПН је раније писао о томе да је патријарх Порфирије разговарао с делегацијом чланова Организационог одбора за комеморацију страдалим Србима у Средњем Подрињу и Бирчу.]]></content:encoded><guid>https://savezpn.rs/news/89609-mitropolit-bachki-irine-hrchkom-mediu-hovorio-o-dukhovno-obnovi-srbie</guid></item><item><title><![CDATA[Комисија Републике Српске одлучила о наставку подршке обнови Хиландара]]></title><link>https://savezpn.rs/news/89607-komisia-republike-srpske-odluchila-o-nastavku-podrshke-obnovi-khilandara</link><description><![CDATA[Комисија за Хиландар Владе Републике Српске усвојила је извештај о досадашњем раду и разматрала нове пројекте који ће бити реализовани уз подршку Републике Српске.]]></description><pubDate>Sun, 21 Jun 2026 11:43:00 +0200</pubDate><category>Вести</category><content:encoded><![CDATA[У Бањалуци су на седници Комисије за Хиландар Владе Републике Српске на којој су усвојени извештаји о досадашњим активностима и размотрени нови пројекти који ће бити реализовани захваљујући подршци Републике Српске Светом манастиру Хиландару.
Међу најзначајнијим планираним подухватима издваја се почетак израде пројекта обнове Пирга краља Милутина из 14. века, једног од највреднијих објеката хиландарског градитељског наслеђа. Истовремено су предвиђени и припремни радови неопходни за будућу заштиту и реконструкцију тог значајног споменика.
Комисија је упозната и с напретком у реализацији документарног филма „Милошта“. То је филм посвећен добротворној и духовној мисији хиландарског братства према народу Републике Српске након ратних дешавања. Филм ће забележити сведочанства о помоћи коју је манастир пружио новорођеној деци и њиховим породицама 1997, као и о везама које су током година изграђене између Хиландара и Републике Српске.
У припреми је и мултимедијална изложба „Завежљај – Светогорски светлописи Будимира Христодула (1932–1938)“, која ће представити мање познате фотографије са Свете горе и из манастира Хиландара настале између два светска рата. Организатори очекују да ће изложба широј јавности приближити свакодневни живот светогорских монаха и богатство хиландарског наслеђа.
На седници је најављена и манифестација „Дани Хиландара у Републици Српској“, током које ће бити представљени пројекти који се спроводе уз подршку Републике Српске. Исто тако, биће приређен и духовни, културни и уметнички програм посвећен најзначајнијој српској светињи на Светој гори.
Пре почетка радног дела седнице, присутне је поздравио Милорад Додик, који је пружио подршку даљем раду Комисије и реализацији планираних активности.
Седници су присуствовали председник Комисије Марко Ромић, епископ марчански Сава, министар Жељко Будимир, представници Епархије бањалучке, академске заједнице и институција Републике Српске, као и Срђан Стефан Миленковић као представник Светог манастира Хиландара.
Комисија за Хиландар основана је на основу Закона о очувању културног и историјског наслеђа Светог манастира Хиландара, који је Народна скупштина Републике Српске усвојила 2024. Оснивање тог тела представља наставак институционалне сарадње Републике Српске с Хиландаром, ради очувања духовног, културног и националног наслеђа српског народа.
СПН је раније писао да је Република Српска угостила децу и просветне раднике с Космета.]]></content:encoded><guid>https://savezpn.rs/news/89607-komisia-republike-srpske-odluchila-o-nastavku-podrshke-obnovi-khilandara</guid></item><item><title><![CDATA[Кандидати за богословије полажу пријемни у Патријаршији 22. јуна]]></title><link>https://savezpn.rs/news/89606-kandidati-za-bohoslovie-polazhu-priemni-u-patriarshii-22-una</link><description><![CDATA[Пријемни испит за упис у богословије СПЦ за кандидате из Архиепископије београдско-карловачке биће одржан 22. јуна у Београду.]]></description><pubDate>Sun, 21 Jun 2026 11:11:00 +0200</pubDate><category>Вести</category><content:encoded><![CDATA[Пријемни испит за упис у богословије Српске Православне Цркве у школској 2026/27. години за кандидате с подручја Архиепископије београдско-карловачке биће одржан 22. јуна 2026. у 10 часова у двору Патријаршије српске у Београду. Одржавање пријемног испита благословио је патријарх Порфирије.
Будући ученици богословија позвани су да своје пријаве за полагање испита доставе преко надлежних парохијских свештеника, код којих могу добити и све неопходне информације у вези с уписом и полагањем.
Пријемни испит организује се у оквиру редовног уписног поступка за нову школску годину, а кандидате ће оцењивати комисија коју чине представници црквеног и богословског образовања.
Председник комисије биће протођакон Радомир Врућинић, ректор Богословије Светог Саве у Београду. Чланови комисије су протопрезвитер Ђорђе Стојисављевић, шеф Кабинета патријарха српског, презвитер Богољуб Остојић, секретар Архиепископије београдско-карловачке, и протођакон др Драган Радић, професор Православног богословског факултета у Београду.
Богословије Српске Православне Цркве већ деценијама образују генерације ученика који се припремају за даље богословско школовање и црквену службу, а упис нових кандидата представља важан корак у наставку те образовне и духовне мисије.
СПН је раније писао да је у Новом Саду отворена изложба "Урош Предић у Сентандреји". ]]></content:encoded><guid>https://savezpn.rs/news/89606-kandidati-za-bohoslovie-polazhu-priemni-u-patriarshii-22-una</guid></item><item><title><![CDATA[Република Српска угостила децу и просветне раднике са Космета ]]></title><link>https://savezpn.rs/news/89605-republika-srpska-uhostila-detsu-i-prosvetne-radnike-sa-kosmeta-</link><description><![CDATA[Поводом њиховог доласка у Бијељини је приређен свечани дочек.]]></description><pubDate>Sat, 20 Jun 2026 16:50:00 +0200</pubDate><category>Вести</category><content:encoded><![CDATA[У Бијељину у Етно село "Станишићи" је 19. јуна 2026.године стигло око 750 деце и просветних радника са Косова и Метохије.
"Косово и Метохија се воли и брани делима, а народ и институције Републике Српске то чине већ четрнаесту годину угошћавајући децу са Космета у локалним заједницама у Српској",- изјавио је председник Одбора за помоћ Косову и Метохији Милорад Арлов на централном дочеку у Бијељини.Он је навео да ће ове године у оквиру пројекта "Спојимо децу Косова и Метохије и Републике Српске" око 800 малишана и њихових наставника са Космета провести седам дана у 20 градова и општина Републике Српске захваљујући институцијама Српске, локалним заједницама, основним школама и око 700 породица у Републици Српској.На централном дочеку у Етно-селу "Станишићи" госте су поздравили потпредсједник Владе Републике Српске Анђелка Кузмић, представник Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону при Министарству спољних послова Србије г. Мирољуб Несторовић, Митрополит зворничко-тузлански г. Фотије и председник Скупштине града Бијељина Жељана Арсеновић.Арлов је посебно захвалио митрополиту Фотију што је увеличао дочек својим доласком, истичући да је Српска православна црква највећи ослонац српског народа, поготово на Косову и Метохији.
Посебну архипастирску подршку и благослов великој манифестацији заједништва и љубави пружио је Митрополит зворничко-тузлански г. Фотије, који је бираним и топлим речима поздравио децу и њихове наставнике, подсећајући на нераскидиве духовне везе српског народа у Републици Српској и на заветном Косову и Метохији.

"Србија и Република Српска су једина ваша Отаџбина. Овде сте увек добродошли. Наша деца ће вас срцима дочекати у љубави Христовој о којој они уче на православној веронауци, јер Господ у светом Јеванђељу каже: Пустите деци да долазе мени, јер је њихово Царство Небеско. Каква су то деца која наслеђују Царство Небеско? Безазлена и чиста као голубови. Колико сам чуо, ви на Косову и Метохији немате веронауку у школама, међутим, драга децо, ваша веронаука је само Косово и Метохија и ваше светиње чије собом. Доносите нам благослове Пећке Патријаршије, Дечана, Грачанице, Богородице Љевишке и многих других светиња", — рекао је Архијереј.

У име премијера Саве Минића и Владе Српске добродошлицу деци са Косова и Метохије пожељела је Кузмићева која је истакла да деца и њихове породице, као и сви Срби који живе на Косову и Метохији, треба да знају да је Република Српска и њихова земља.Митрополит Фотије рекао је новинарима да деца са Косова и Метохије доносе у Републику Српску светиње српске и благослов Дечана, Грачанице, Богородице Љевишке и Пећке патријаршије.
Блок - по темі (Радник комуналне службе у Бијељини одложио алат да се помоли)
Арсеновићева је навела да су деца са Косова и Метохије традиционално гости породица у Семберији, где ће ове године боравити њих 40.Свечани дочек у Етно-селу "Станишићи" отворио је хор са Косова и Метохије "Каменички бисери".Одбор за помоћ Србима на Косову и Метохији организује пројекат "Спојимо децу Косова и Меохије и Републике Српске" од 2012. године.У Републику Српску ове године стижу дјеца из Косовске Каменице, Гњилана, Витине, Клокота, Новог Брда, Липљана, Грачанице, Косова Поља, Угљара, Прилужја, Вучитрна, Грачанице, Штрпца, Велике Хоче, Ораховца, Србице, Бање, Осојна, Клине и Зубиног Потока.
Гости са Космета боравиће до 26. јуна 2026.године у Требињу, Фочи, Источном Новом Сарајеву, Источној Илиџи, Власеници, Зворнику, Бијељини, Шамцу, Броду Модричи, Петрову, Теслићу, Прњавору, Челинцу, Градишци, Бањалуци, Лакташима, Козарској Дубици, Костајници и Приједору.
Раније је СПН писао како је Митрополит Иларион примио такмичаре из веронауке.]]></content:encoded><guid>https://savezpn.rs/news/89605-republika-srpska-uhostila-detsu-i-prosvetne-radnike-sa-kosmeta-</guid></item><item><title><![CDATA[Митрополит Иларион примио такмичаре из веронауке]]></title><link>https://savezpn.rs/news/89604-mitropolit-ilarion-primio-takmichare-iz-veronauke</link><description><![CDATA[Пријем је одржан у сали Црквене општине Зајечар.]]></description><pubDate>Sat, 20 Jun 2026 16:39:00 +0200</pubDate><category>Вести</category><content:encoded><![CDATA[Митрополит тимочки г. Иларион, приредио је у четвртак, 18. јуна 2026. године, пријем за десет ученика осмог разреда са подручјаЕпархије тимочке, који су изборили пласман на републичко такмичење из верске наставе – Православног катихизиса, међу укупно 26 ученика који су учествовали на епархијском нивоу такмичења.
Ово историјски значајно такмичење одржано је 24. маја 2026. године на Православном богословском факултету Универзитета у Београду.
Ово такмичење уједно представља прво републичко такмичење из веронауке од њеног повратка у државне школе 2001. године.
Учесници су решавали тест знања напредног нивоа и писали мини-есеј на тему „Зашто ми је Црква важна?“
Блок - по темі (Веронаука се уводи у холандске школе )
Током једночасовног разговора са ученицима, Митрополит Иларион интересовао се за њихово даље школовање, интересовања и планове за будућност.
Пријему у сали Црквене општине Зајечар присуствовали су и вероучитељи: Марија Пајчин, Данилка Блинџов, Драган Веселиновић, Миљан Манић, Зоран Милетић и Милена Милутиновић.
На крају пријема је Архијереј уручио пригодне поклоне ученицима: Михајлу Станојевићу из ОШ „Љуба Нешић“ у Зајечару (28. место), Катарини Ранђеловић из ОШ „Хајдук Вељко“ у Зајечару (37. место), Јани Игњатовић из исте школе (61. место), Матеји Маринковићу из ОШ „9. српска бригада“ у Бољевцу (62. место), Александру Јанковићу из ОШ „Вук Караџић“ у Великом Извору (66. место) и Његошу Вучковићу изОШ „Десанка Максимовић“ у Зајечару (72. место).
Посебно признање добио је Лука Васић, ученик ОШ „Десанка Максимовић“ у Зајечару, који је освојио треће место на републичком такмичењу.
Њему је, поред поклона, уручен и поклон-ваучер за поклоничко путовање у земљи или иностранству, у организацији „Ходочашћа“, Одбора за поклоничка путовања Епархије тимочке.
Митрополит Иларион захвалио се ученицима, њиховим родитељима и вероучитељима на труду и посвећености који су допринели успешном представљању Епархије на овом значајном такмичењу.
Раније је СПН писао како Епархија славонска наставља сарадњу са Покрајинским заводом за заштиту споменика културе.]]></content:encoded><guid>https://savezpn.rs/news/89604-mitropolit-ilarion-primio-takmichare-iz-veronauke</guid></item><item><title><![CDATA[Манастир Крушедол добио новог настојатеља]]></title><link>https://savezpn.rs/news/89603-manastir-krushedol-dobio-novoh-nastoatea</link><description><![CDATA[Једна од највећих српских фрушкогорских светиња је добила новог настојатеља – архимандрита Атанасија Гатала.]]></description><pubDate>Sat, 20 Jun 2026 14:58:00 +0200</pubDate><category>Вести</category><content:encoded><![CDATA[Одлуком Архиепископа сирмијског и Митрополита сремског г. Василија, 15. јуна 2026. године, високопореподобни архимандрит Сава Јованчевић је услед нарушеног здравственог стања, а на основу личне молбе, разрешен дужности настојатеља манастира Крушедола.
Истог дана, за новог настојатеља обитељи ове светиње од великог духовно-историјског значаја, као задужбине Светих Бранковића, деспота српских, те својевременог средишта прве организоване црквене управе Срба у Хабзбуршкој монархији, постављен је настојатељ манастира Старо Хопово, високопреподобни архимандрит Атанасије Гатало.
Манастир Крушедол је значајан и по моштима бројних светитеља, које чува и које га чувају, као и бројним знаменитим личностима из наше богате историје, који су свој спокој нашли управо у овој светињи.
Блок - по темі (Крушедолско благо се коначно налази у музејским витринама)
Што је светиња већа – крст њеног настојетаља је тежи.
Отац Сава га је достојанствено изнео и предао свом наследнику оцу Атанасију, молећи Господа да му подари крепост да свагда буде достојан свог звања и узвишеног положаја настојатеља манастира Крушедола.
Раније је СПН писао како је у Новом Саду представљена изложба „Урош Предић у Сентандреји“.]]></content:encoded><guid>https://savezpn.rs/news/89603-manastir-krushedol-dobio-novoh-nastoatea</guid></item><item><title><![CDATA[Коло српских сестара из Обреновца на поклоњењу својој заштитници]]></title><link>https://savezpn.rs/news/89602-kolo-srpskikh-sestara-iz-obrenovtsa-na-pokloeu-svoo-zashtitnitsi</link><description><![CDATA[Први пут од свог оснивања Коло српских сестара Света Петка организовало је поклоничко путовање својој небеској заштитници у град Јаши.]]></description><pubDate>Sat, 20 Jun 2026 14:11:00 +0200</pubDate><category>Вести</category><content:encoded><![CDATA[Коло српских сестара Света Петка при Храму Силаска Светог Духа на апостоле у Обреновцу организовало је поклоничко путовање својој небеској заштитници – Преподобној Мајци Параскеви (Светој Петки).
Путовање је реализовано по благослову Епископа ваљевског г. Исихија, у организацији Канцеларије за поклоничка путовања Епархије ваљевске, коју води свештеник Славко Обрадовић, у периоду од 10. до 14. јуна 2026. године.
Током путовања чланице Кола српских сестара посетиле су престоницу Румуније, Букурешт, где су се поклониле бројним светињама, међу којима и руци Светог Николаја Мирликијског Чудотворца.
Потом су посетиле Манастир Сихастрију, где су присуствовале Светој Литургији, помолиле се Богу и окрепиле у братској љубави великог и гостољубивог манастирског братства.
Блок - по темі (Коло српских сестара из Бредфорда прославило своју славу )
Централни део поклоничког путовања био је долазак у град Јаши и поклоњење моштима Свете Петке. Том приликом служен је Акатист Светој Преподобној Параскеви, а чланице Кола су се са великом радошћу поклониле својој заштитници и молитвеници пред Васкрслим Христом.
Посећене су и друге светиње овог прелепог града, украшеног цвећем и бројним фонтанама.
На Светој Литургији чланице Кола приступиле су Светој Тајни причешћа.
Поклоници су затим посетили и чувени манастир Њамц, где су се поклонили чудотворној икони Пресвете Богородице.
На повратку су обишли српски манастир Бездин код Темишвара, где је служена Света Литургија, а срдачну добродошлицу упутио им је настојатељ манастира, игуман Иларион.
Последњег дана путовања обишли су и светиње Темишвара, Саборни храм и знаменитости овог града, упознајући се са богатом духовном и културном баштином српског и румунског народа.
Поклоничко путовање испунило је сва очекивања учесника.
У данима проведеним у братском православном румунском народу, поклоници су се духовно укрепили, обогатили вером и понели са собом драгоцене успомене и благослове са светих места.
Раније је СПН писао како је у Новом Саду представљена изложба „Урош Предић у Сентандреји“.]]></content:encoded><guid>https://savezpn.rs/news/89602-kolo-srpskikh-sestara-iz-obrenovtsa-na-pokloeu-svoo-zashtitnitsi</guid></item><item><title><![CDATA[Епархија славонска наставља сарадњу са Покрајинским заводом за заштиту споменика културе]]></title><link>https://savezpn.rs/news/89601-eparkhia-slavonska-nastava-saradu-sa-pokrainskim-zavodom-za-zashtitu-spomenika-kulture</link><description><![CDATA[Епископ пакрачки и славонски г. Јован је госте сачекао у Владичанском двору у Пакрацу.]]></description><pubDate>Sat, 20 Jun 2026 13:53:00 +0200</pubDate><category>Вести</category><content:encoded><![CDATA[Директор Покрајинског завода за заштиту споменика културе из Петроварадина др Владимир Кубет, у пратњи сарадника г. Јована Ћеранића је у уторак 16. јуна 2026.године посетио Епископију славонску.
Током сусрета Владика заблагодарио је на досадашњој успешној сарадњи на подручју обнове и заштите културног блага ове Епископије.
Блок - по темі (Фондација „Света Петка" развија и јача српску заједницу у Хрватској )
Затим су разматране и могућности даље сарадње.
У пратњи домаћина, Владике Јована, гости су обишли Владичански двор, Епископску књижницу и Саборни храм Свете Тројице у Пакрацу, а затим Манастир Ваведења Пресвете Богородице – Пакру и Манастир Успренија Свете Ане у Доњој Вријесци код Дарувара.
Раније је СПН писао како је у Новом Саду представљена изложба „Урош Предић у Сентандреји“.]]></content:encoded><guid>https://savezpn.rs/news/89601-eparkhia-slavonska-nastava-saradu-sa-pokrainskim-zavodom-za-zashtitu-spomenika-kulture</guid></item><item><title><![CDATA[„Тумачење Јеванђеља по Матеју“ Светог Јустина Ћелијског преведено на руски језик]]></title><link>https://savezpn.rs/news/89600-tumachee-evanea-po-mateu-svetoh-ustina-eliskoh-prevedeno-na-ruski-ezik</link><description><![CDATA[Књигу Светог Јустина Ћелијског (Поповића) „Тумачење Јеванђеља по Матеју“ на руском језику објавила издавачка кућа Московске патријаршије.]]></description><pubDate>Sat, 20 Jun 2026 13:42:00 +0200</pubDate><category>Вести</category><content:encoded><![CDATA[Српско издање ове књиге, објављене у Београду 2000. године, на руски језик је превео Митрополит берлински и немачки Марко.
Књигу су припремили Издавачка кућа Московске патријаршије и Издавачка кућа Манастира Светог Јова Почајевског (Минхен).
Публикација садржи ново тумачење Јеванђеља по Матеју, које је саставио српски теолог и проповедник Свети Јустин (Поповић; 1894-1979), ослањајући се на дела Светог Јована Златоустог, Блаженог Теофилакта Охридског, монаха Јевтимија Зигабена и других.
Блок - по темі (Митрополит Иларион: Јеванђеље треба да нас уједињује, а не да нас земаљска политика раздваја)
Књига је намењена читаоцима заинтересованим за проучавање Светог писма и православне вере.
У свом обраћању читаоцима, Митрополит Марко је, између осталог, написао да је авва Јустин (Поповић; 1894-1979) данас познат и поштован широм православне васељене као богослов који је у себи сабрао духовно искуство својих савременика и подвижника претходних времена – богослова Србије, Грчке и Русије – и стваралачки прерадио у својим делима много тога што су створили његови претходници: „Живот и дело авве Јустина су живо Јеванђеље.“
Раније је СПН писао како су у Котору представљене нове књиге Матије Бећковића.]]></content:encoded><guid>https://savezpn.rs/news/89600-tumachee-evanea-po-mateu-svetoh-ustina-eliskoh-prevedeno-na-ruski-ezik</guid></item><item><title><![CDATA[У Новом Саду представљена изложба „Урош Предић у Сентандреји“ ]]></title><link>https://savezpn.rs/news/89599-u-novom-sadu-predstavena-izlozhba-urosh-predi-u-sentandrei-</link><description><![CDATA[Изложба је уприличена у Галерији Матице српске у Новом Саду.]]></description><pubDate>Sat, 20 Jun 2026 13:30:00 +0200</pubDate><category>Вести</category><content:encoded><![CDATA[У петак, 19. јуна 2026. године свечано је отворена изложба „Урош Предић у Сентандреји“ на којој је први пут у Србији представљена икона-слика „Свети Георгије“ Уроша Предића из 1902. године!
На отваарњу су говорили др Тијана Палковљевић Бугарски, управница ГМС и др Коста Вуковић, директор Српског црквеног музеја у Сентандреји.
У власништво Музеја Српске православне епархије будимске путем поклона 2023. године доспело је једно изузетно вредно дело које се на особен начин везује за Сентандреју и њену историју.
Ради се о слици једног од најистакнутијих српских сликара Уроша Предића са представом Светог Георгија која је настала 1902. године и коју је Предић поклонио сентандрејском трговцу Стевану Вујићу и његовој супрузи Олги поводом венчања и породичне славе.
Блок - по темі (У Сентандреји одржане зимске радости)
За постојање овог Предићевог рада у научној јавности, све донедавно, није се ни знало, међутим, напорима Музеја у Сентандреји и захваљујући сарадњи са Галеријом Матице српске, ова слика први пут је изложена у Србији и доступна широј јавности.
Свако новопронађено дело Уроша Предића постаје основ за нову причу која, заснована на богатој архивској документацији и историјској грађи, надопуњује слику о српском грађанском животу крајем 19. и током прве половине 20. века.
Слика са представом Светог Георгија, заједно са документарним фотографијама и материјалом, биће изложена у Соби за препуштање уметности до 30. августа 2026. године.
Раније је СПН писао како су у Солуну представљени летњи кампови за младе из расејања.]]></content:encoded><guid>https://savezpn.rs/news/89599-u-novom-sadu-predstavena-izlozhba-urosh-predi-u-sentandrei-</guid></item><item><title><![CDATA[Србија зове 2026: У Солуну представљени летњи кампови за младе из расејања]]></title><link>https://savezpn.rs/news/89598-srbia-zove-2026-u-solunu-predstaveni-leti-kampovi-za-mlade-iz-raseaa</link><description><![CDATA[Очување језика, културе и идентитета младих у расејању било је у средишту састанака и представљања пројекта „Србија зове 2026“ у Солуну.]]></description><pubDate>Fri, 19 Jun 2026 16:45:00 +0200</pubDate><category>Вести</category><content:encoded><![CDATA[Представници српске дијаспоре у Грчкој разговарали су у Генералном конзулату Републике Србије у Солуну с министром без портфеља задуженим за праћење стања, предлагање мера и координацију активности у области односа Републике Србије с дијаспором Ђорђем Милићевићем. Разговор се водио о начинима очувања националног идентитета и јачању сарадње с матицом.












View this post on Instagram

A post shared by Удружење Бели крин (@belikrin_udruzenje)





Домаћин састанка била је генерални конзул Србије у Солуну Јелена Вујић-Обрадовић, а разговорима су присуствовали представници српских удружења и српске заједнице у Грчкој, Српске допунске школе „Свети Сава“ у Солуну, Града Крушевца, као и Представништва Републике Српске у Грчкој.
Учесници су разговарали о досадашњим активностима српске заједнице, значају очувања српског језика, културе, традиције и идентитета међу млађим генерацијама, као и о могућностима даље сарадње институција Србије, Републике Српске и српске дијаспоре у Грчкој.
Истог дана у просторијама Добротворне организације Светог манастира Хиландара „Теофилос“ и Српске допунске школе „Свети Сава“ одржана је презентација пројекта „Србија зове 2026“ и тематских летњих кампова намењених деци и младима из расејања.
Програме кампова представили су председница Удружења Срба Грчке „Бели Крин“ Катарина Божанић, директор Добротворне организације „Теофилос“ Антонина Миљковић и помоћник градоначелника Крушевца Невена Плавшић.
Догађају су присуствовали игуман манастира Хиландара архимандрит Методије, министар Ђорђе Милићевић, заменик министра за европске интеграције и међународну сарадњу Републике Српске Немања Ковачевић, амбасадор Србије у Грчкој Никола Недељковић, генерални конзул Јелена Вујић-Обрадовић, представници институција, родитељи и бројни чланови српске заједнице у Грчкој.
Током представљања истакнуто је да ће се тематски летњи кампови током 2026. одржати у Крушевцу, Новом Пазару, Ваљеву, Брусу, Краљеву и Богатићу. Циљ програма је да деца српског порекла из иностранства кроз дружење, образовне и културне садржаје, спортске активности и боравак у природи упознају Србију, своје корене и вршњаке из матице.
Посебно је наглашено да заједничка сарадња институција Србије, Републике Српске и српске заједнице у Грчкој представља пример успешног окупљања око заједничког циља – очувања националног идентитета и јачања веза младих генерација са својим народом, језиком и традицијом.
Учесници су оценили да овакви програми имају велики значај за повезивање младих из расејања са матицом и изградњу трајних веза које ће допринети очувању српског културног и духовног наслеђа у генерацијама које одрастају ван Србије.
СПН је раније писао да је игуман Методије примио Сретењски орден првог реда. ]]></content:encoded><guid>https://savezpn.rs/news/89598-srbia-zove-2026-u-solunu-predstaveni-leti-kampovi-za-mlade-iz-raseaa</guid></item><item><title><![CDATA[Игуману Методију из манастира Хиландар уручен Сретењски орден у Солуну]]></title><link>https://savezpn.rs/news/89596-ihumanu-metodiu-iz-manastira-khilandar-uruchen-sreteski-orden-u-solunu</link><description><![CDATA[Игуману хиландарском Методију у Солуну је уручен Сретењски орден првог степена, који је манастиру Хиландар додељен за допринос духовној мисији и обнови светиње.]]></description><pubDate>Fri, 19 Jun 2026 15:13:00 +0200</pubDate><category>Вести</category><content:encoded><![CDATA[Амбасадор Србије у Грчкој Никола Недељковић уручио је 17. јуна 2026. у Солуну Сретењски орден првог степена архимандриту Методију, игуману Светог манастира Хиландара.
Одликовање је манастиру Хиландару додељено указом председника Србије Александра Вучића од 14. фебруара 2025, као признање „за нарочит допринос духовној мисији српском народу и неимарској обнови манастира“.
Пошто игуман Методије није био у могућности да присуствује свечаности поводом Дана државности Србије 2025, орден му је накнадно уручен током манифестације „Србија зове 2026“, одржане у просторијама Добротворне организације Светог манастира Хиландара „Теофилос“ у Солуну.
Свечаном чину присуствовали су министар задужен за координацију активности и мера у области односа са дијаспором Ђорђе Милићевић, генерални конзул Србије у Солуну Јелена Вујић-Обрадовић и шеф Представништва Републике Српске у Хеленској Републици Јелена Јовановић.
У оквиру пројекта „Србија зове 2026“ представљени су летњи кампови у Србији намењени деци из дијаспоре, као и образовни, културни и добротворни програми који се реализују у циљу јачања веза са српским заједницама у иностранству.
Додела Сретењског ордена представља још једно признање значају који манастир Хиландар има у духовном, културном и националном животу српског народа, као и напорима уложеним у обнову ове вековне светиње на Светој гори.
СПН је раније писао да је игуману Методију уручен Крст вожда Ђорђа Станимировића.]]></content:encoded><guid>https://savezpn.rs/news/89596-ihumanu-metodiu-iz-manastira-khilandar-uruchen-sreteski-orden-u-solunu</guid></item><item><title><![CDATA[Сећање на 3267 српских мученика у Средњем Подрињу и Бирчу – одговорност према будућности]]></title><link>https://savezpn.rs/news/89594-seae-na-3267-srpskikh-muchenika-u-sredem-podriu-i-birchu-odhovornost-prema-budunosti</link><description><![CDATA[Патријарх Порфирије разговарао је са члановима Организационог одбора који припремају обележавање страдања 3267 Срба у Средњем Подрињу и Бирчу.]]></description><pubDate>Fri, 19 Jun 2026 14:25:00 +0200</pubDate><category>Вести</category><content:encoded><![CDATA[Патријарх српски Порфирије примио је 18. јуна 2026. у Патријаршијском двору у Београду чланове Организационог одбора за обележавање страдања Срба у Средњем Подрињу и Бирчу током ратних сукоба од 1992. до 1995. године.
Поздрављајући делегацију из Републике Српске, патријарх је истакао значај очувања сећања на пострадале, нагласивши да народ који памти своје жртве остаје повезан са истином и духовним наслеђем.
„Молитвено памћење 3267 невино пострадалих српских мученика се не односи на прошлост, већ представља живу одговорност према будућности и чини градивну јединицу темеља истинског мира међу људима“,
поручио је патријарх Порфирије.
Представници Организационог одбора упознали су патријарха са завршним припремама за овогодишње обележавање страдања Срба у Средњем Подрињу и Бирчу. Током разговора представљен је предлог програма молитвеног сабрања које ће бити одржано 4. jула 2026. у Братунцу под покровитељством највиших институција Републике Српске.
Чланови Одбора нагласили су да подршка Српске Православне Цркве и патријарха Порфирија има велики значај за очување сећања на страдале и неговање културе памћења међу будућим генерацијама.
Састанку су присуствовали протојереј-ставрофор Милош Зекановић, архијерејски намесник зворнички, протојереј-ставрофор Душан Спасојевић, архијерејски намесник сребреничко-подрињски, др Лазар Продановић, начелник општине Братунац и председник Организационог одбора, Бојан Ивановић, градоначелник Зворника, Марко Савић, начелник општине Милићи, Радан Савић, начелник општине Осмаци, као и протојереј Ђорђе Стојисављевић, шеф Кабинета Патријарха српског.
СПН је раније писао да ће се у Братунцу градити Меморијални центар Републике Српске.]]></content:encoded><guid>https://savezpn.rs/news/89594-seae-na-3267-srpskikh-muchenika-u-sredem-podriu-i-birchu-odhovornost-prema-budunosti</guid></item><item><title><![CDATA[Шта се крије иза Ђокићеве посете Хиландару?]]></title><link>https://savezpn.rs/news/89595-rektor-oki-posetio-manastir-khilandar-</link><description><![CDATA[Посета ректора Универзитета у Београду Светој Царској Лаври Хиландару подигла је огромну прашину.]]></description><pubDate>Fri, 19 Jun 2026 14:09:00 +0200</pubDate><category>Вести</category><content:encoded><![CDATA[Ректор Београдског универзитета др Владан Ђокић боравио је у дводневној посети манастиру Хиландар, саопштио је Н1.
Ректор је разговарао са игуманом манастира, архимандритом Методијем, о сарадњи Универзитета у Београду са једним од најзначајнијих светогорских манастира.
Како се наводи у објави Универзитета у Београду на Инстаграму, тема разговора била је и друштвена ситуација у Србији и притисци с којима се суочава академска заједница.

"Универзитет у Београду ставио је на располагање своје стручне и научне капацитете у будућој сарадњи, за коју верујемо да ће бити у најбољем интересу образовног и духовног напретка. Ректор Ђокић дубоко се захваљује на части и гостопримству које му је указао архимандрит Методије. Приликом посете манастиру Хиландар ректор се уписао и у књигу утисака",– стоји у објави Универзитета у Београду.

Поводом Ђокићеве посете Хиландару огласио се и Миливоје Ранђић, директор Задужбине светог манастира Хиландара у Београду.
Он је на питања новинара портала "infobg.rs" везаних за посету Владана Ђокића манастиру Хиландар изјавио да се све званичне посете светом манастиру Хиландару из Србије организују по посебној процедури искључиво преко Задужбине светог манастира Хиландара у Београду као једине манастирске установе у отаџбини.
На питање новинара портала Инфо БГ о овој посети Ранђић је устврдио да Задужбина светог манастира Хиландара није била обавештена, нити је позвала у посету, нити је организовала посету било које службене установе укључујући и Ректорат Универзитета у Београду, његовог ректора нити било ког другог службеног лица Ректората Универзитета у Београду.
Сви други наводи према његовим речима не одговарају истини.
О овој посети огласила се Политика. Наиме, процурела је фотографија на којој се ректор Универзитета у Београду недолично понаша за време богослужења. 
На друштвеним мрежама појавила се фотографија за коју се тврди да је настала у манастиру Хиландар, а која је изазвала реакције јавности због начина на који је у светињи приказан ректор Универзитета у Београду, проф. др Владан Ђокић.
У објави налога „Народни мим” на платформи Икс наводи се да је срамота и бешчашће да се ректор Универзитета у Београду, који би, како се истиче, требало да буде узор достојанства, озбиљности и поштовања према српским светињама, понаша непримерено на месту које аутори објаве називају најсветијим местом српског народа.
На фотографији која кружи мрежама види се Владан Ђокић како седи у унутрашњости манастирског простора, док испред њега стоји више посетилаца. Управо тај призор постао је повод за бројне коментаре, посебно због чињенице да се Хиландар у српској јавности доживљава не само као манастир, већ и као један од најважнијих духовних и историјских симбола српског народа.
Сам одлазак ректора Владана Ђокића на Хиландар прокоментарисао је
Председник Српске напредне странке (СНС) и саветник председника Србије за регионална питања Милош Вучевић. Он је данас, 19. јуна 2026. године изјавио да је ректор Универзитета у Београду Владан Ђокић био на Хиландару како би „пробао да испегла негативно осећање народа на оно што су блокадери радили према онима испред Храма Светог Саве”.
Како је даље навео, Хиландар и Света гора имају свој режим живота и начин како се иде у посету и то не зависи од политичког опредељења.

„Ђокић је био као и сви други људи. Нема ништа спектакуларно у томе. Одете ако можете да добијете улазну визу, питање је вашег осећања и колико може да прими Хиландар посета. Само понашање у току литургије је питање за неког другог. Тамо не дају, сигуран сам, благослов за политичко деловање. Црква то не ради, то је немогуће”, нагласио је Вучевић.

Информер је извештавајући о овој посети Владана Ђокића Хиландару саопштио како до састанка са игуманом Методијем уопште није ни дошло. 

"Ђокић је у посету монасима дошао без најаве и почасти. Нико га није примио. Игуман Хиландара је био у Новом Саду, а Ђокић је баш тада отишао на Свету Гору. Изгледа као да Хиландар подржава Ђокића, а из Хиландара се не мешају у то", - наглашава Вучићевић.

Са Информера даље подвлаче како се званичне посете Хиландару најављују преко Задужбине Хиландара у Београду.
Задужбина о томе како је установљено није била обавештена, што је потврдио и директор, Миливоје Ранђић. 
Раније је СПН писао како је Епископ Јеротеј примио младе богослове и теологе.]]></content:encoded><guid>https://savezpn.rs/news/89595-rektor-oki-posetio-manastir-khilandar-</guid></item><item><title><![CDATA[Хорови из Србије и Црне Горе  освојили престижне награде у Пољској]]></title><link>https://savezpn.rs/news/89593-khorovi-iz-srbie-i-tsrne-hore-osvoili-prestizhne-nahrade-u-posko</link><description><![CDATA[У Пољској је одржан Међународни фестивал духовне музике "Хајновка".]]></description><pubDate>Fri, 19 Jun 2026 11:44:00 +0200</pubDate><category>Вести</category><content:encoded><![CDATA[Хор Светог апостола и јеванђелисте Марка из Подгорице, који делује при Саборном храму Христовог Васкрсења, остварио је још један значајан успех на међународној сцени освојивши другу награду у категорији катедралних хорова на престижном Међународном фестивалу духовне музике „Хајновка“ у Пољској.
Реч је о једном од најугледнијих фестивала православне духовне музике у Европи, који сваке године окупља врхунске ансамбле из различитих крајева света.
О овом великом признању, припремама које су му претходиле, као и значају награде за хор и његове чланове, у програму Радија Светигора говорила је дугогодишњи диригент хора, професор музике Људмила Радовић.
Она је истакла да је успех дошао као плод вишемесечног преданог рада, али и да уочи одласка у Пољску није желела да се оптерећује очекивањима.

„Певачи су ми касније говорили да су негде потајно веровали да можемо доћи до награде, али ја нисам себи дозвољавала таква размишљања. Знала сам колико је фестивал захтеван и колико врхунских хорова долази из различитих земаља света. Ми смо се једноставно трудили да будемо што бољи, да вредно радимо и да достојно представимо наш храм, нашу Цркву и нашу земљу. Када на крају добијете овакво признање, онда схватите да је сваки уложени труд имао смисла“,– казала је Радовићева.

Фестивал у Хајновки окупио је хорове из Пољске, Србије, Француске, Индије, Грузије, Бугарске, Румуније, Молдавије и других земаља. Према речима диригента подгоричког ансамбла, конкуренција је била изузетно јака, а о победницима су одлучивале нијансе.
Блок - по темі (Хор Бранко из Ниша направио историјски успех у Пољској)
У категорији катедралних хорова прво место припало је Првом београдском певачком друштву, док је подгорички ансамбл освојио друго место, што представља један од највећих успјеха у новијој историји хора Светог Марка.
Такмичарски програм подразумевао је извођење духовних композиција у трајању до тридесет минута. Хор је изабрао седам композиција које већ годинама негује на свом репертоару, пажљиво их дорађујући током припрема.
Посебан утисак на публику оставио је концерт у Бјалистоку, једном од највећих центара североисточне Пољске.
Подгорички хор је наступио и приликом отварања изложбе фотографија „Боје православља“, која је претходно била представљена и у Подгорици.
Према речима Радовићеве, публика је хор примила са великом љубављу, а наступ је прерастао у готово целовечерњи концерт јер су слушаоци непрестано тражили још композиција.
Иако су путовања и бројне обавезе захтевале значајан физички напор, чланови хора успели су да одрже висок ниво концентрације и квалитета извођења.
Посебне похвале упутила је најмлађим члановима ансамбла који су, како каже, показали изузетну зрелост и дисциплину.
Хор Светог Марка постоји од 1992. године и током више од три деценије рада израстао је у један од најзначајнијих православних хорских ансамбала у Црној Гори.
Освојена награда у Пољској представља нову потврду његовог уметничког и духовног квалитета.
Она је нагласила да је највећа вриједност хора управо заједништво које влада међу члановима различитих генерација.

„У нашем хору певају деца основношколског узраста, средњошколци, студенти, људи који су у радном односу и пензионери. Од најмлађег Петра до најстаријих чланова сви дишемо као једна породица. Управо у томе лежи тајна хорског живота. Хармонија коју публика чује не настаје само из нотног текста него и из међусобног поверења, љубави и поштовања које негујемо годинама“,– поручила је диригент хора.

Уз хор је на фестивалу у Пољској био и старешина Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици, протојереј Никола Пејовић, чије је присуство, како истиче диригентица Радовић, представљало важну духовну подршку током целог фестивала.
Успех у Пољској још једна је светла страница у историји хора Светог апостола и јеванђелисте Марка, али и снажан подстицај за нове уметничке и духовне подухвате који тек предстоје.
Међународни фестивал духовне музике „Хајновка“, који се одржава у Пољској већ више од четири деценије, убраја се међу најзначајније смотре православног хорског стваралаштва у свету.
Фестивал сваке године окупља хорове из различитих земаља Европе, Азије и других крајева света, пружајући прилику ансамблима да представе најбоља достигнућа у области духовне музике и хорског певања.
Посебан значај овом фестивалу даје висок уметнички ниво учесника, као и угледни међународни жири који чине истакнути професори, композитори, диригенти и музички ствараоци.
Раније је СПН писао како је Општина Котор још једном подржала рад СПД "Јединство".]]></content:encoded><guid>https://savezpn.rs/news/89593-khorovi-iz-srbie-i-tsrne-hore-osvoili-prestizhne-nahrade-u-posko</guid></item><item><title><![CDATA[Ученици из Требиња остварили запажене резултате на међународном такмичењу]]></title><link>https://savezpn.rs/news/89592-uchenitsi-iz-trebia-ostvarili-zapazhene-rezultate-na-meunarodnom-takmicheu</link><description><![CDATA[Реч је о међународном такмичењу “Дани словенске писмености”.]]></description><pubDate>Fri, 19 Jun 2026 11:34:00 +0200</pubDate><category>Вести</category><content:encoded><![CDATA[Такмичење се одржало у организацији Храма Светог Саве, Српског одељења Међународног фонда духовног јединства народа и Православног спортског удружења “Свети Срб и ја”.
Ученици из Требиња су и ове године на овом такмичењу остварили запажене резултате.
Тема конкурса “Мој деда” обухватла је стваралаштво у три категорије, литетарној, ликовно-калиграфској и изради видео материјала.
Блок - по темі (У Требињу су ученици направили креативни албум о Немањићима)
Ученица Марија Шараба из ЈУ Центра средњих школа Требиње (ментор Ивана Хрњез) освојила је прву награду за ликовни рад. Док је ученик ЈУ Техничке школе Требиње, Павле Пажин освојио прву награду за видео.
Поред диплома, ученицима су на свечаној додјели награда у Београду 15. јуна 2026. године уручена и признања “Стопама наших предака”, као још једној генерацији која ће боравити 14 дана на Крфу током летњих месеци.
Раније је СПН писао како је Епископ Јеротеј примио младе богослове и теологе.]]></content:encoded><guid>https://savezpn.rs/news/89592-uchenitsi-iz-trebia-ostvarili-zapazhene-rezultate-na-meunarodnom-takmicheu</guid></item><item><title><![CDATA[Председници Грузије и Србије посетили манастир Алаверди ]]></title><link>https://savezpn.rs/news/89591-predsednitsi-hruzie-i-srbie-posetili-manastir-alaverdi-</link><description><![CDATA[Званична посета грузијског и српског лидера Кахетији постала је симбол православног наслеђа и међусобног пријатељства.]]></description><pubDate>Thu, 18 Jun 2026 19:56:00 +0200</pubDate><category>Вести</category><content:encoded><![CDATA[У оквиру званичне посете председника Републике Србије, Александра Вучића, и прве даме, Тамаре Вучић, Грузији, председник Грузије, Михаил Кавелашвили, и прва дама, Тамар Багратиони, заједно са својим делегацијама, посетили су регион Кахетија, пише грузијски СПН.
Према саопштењу Администрације председника Грузије, заједно са државним представником у региону Кахетија, Платоном Калмахелидзеом, високи гости су посетили Алавердијски катедрални и манастирски комплекс Светог Ђорђа.
Делегацију је угостио митрополит Алавердијски, Ава Давид Махарадзе, а делегација је спроведена у обилазак историјског комплекса.
Током посете, посебна пажња је посвећена заједничким православним, духовним и културним вредностима између народа Грузије и Србије.
Наглашено је да заједничка посета Алавердију, као једном од најважнијих православних светиња, има посебно симболично значење.
Блок - по темі (Древни обичај у Грузији поново оживео у Светлој седмици)
У оквиру посете Кахетији, председници Грузије и Србије, заједно са првим дамама, посетили су и фабрику вина „Бадагони“.
Оснивач компаније, Ђорђи Салакаја, упознао је госте са вековним традицијама грузијског винарства и савременим производним процесима.
Као знак грузијског гостопримства и пријатељских односа између две земље, у фабрици је свечано постављено симболично буре вина названо по председнику Србије, Александру Вучићу.
Према саопштењу грузијске председничке администрације, прва званична посета председника Србије Грузији је важан корак ка даљем продубљивању грузијско-српских односа и јачању мултилатералне сарадње између два народа.
Раније је СПН писао како су Председници Србије и Грузије са супругама посетили Патријарха све Грузије.]]></content:encoded><guid>https://savezpn.rs/news/89591-predsednitsi-hruzie-i-srbie-posetili-manastir-alaverdi-</guid></item><item><title><![CDATA[У Темишвару служен парастос блаженопочившем Епископу СПЦ ]]></title><link>https://savezpn.rs/news/89590-u-temishvaru-sluzhen-parastos-blazhenopochivshem-episkopu-spts-</link><description><![CDATA[Навршила се 25. годишњица од упокојења Епископа шумадијског Саве.]]></description><pubDate>Thu, 18 Jun 2026 18:39:00 +0200</pubDate><category>Вести</category><content:encoded><![CDATA[Митрополит будимски и администратор темишварски г. Лукијан је служио 17. јуна 2026. године у Саборној цркви у Темишвару, поводом 25. годишњице од упокојења, парастос блаженопочившем Епископу шумадијском др Сави (Вуковићу), дугогодишњем администратору Епархије темишварске (1980-1996).
Том приликом, митрополит Лукијан је посебно говорио о личности и делу владике Саве и његовом литургијском, богословском, пастирском, музиколошком и уопште научном доприносу Српској Православној Цркви.
Митрополит је нагласио да се блажене успомене владика Сава нарочито истицао као ревнитељ српске традиције у црквеном богослужбеном, пастирском и административном смислу.
Осим тога био је брижни духовни родитељ како митрополиту Лукијану тако и многобројним свештеницима и богословима Темишварске епархије.
Епископ шумадијски Сава (у свету Светозар Вуковић) се родио у Сенти 13. априла 1930. године.
Основну школу и нижу реалну гимназију је завршио у Сенти, Богословију Светог Саве у манастиру Раковици 1950, а Богословски факултет у Београду 1954. године.
Блок - по темі (Епископ СПЦ је положио венац и служио парастос Јоанису Каподистријасу у Копру)
На Богословском факултету у Београду је докторирао 15. маја 1961. године.
Патријарх српски Герман га је замонашио у манастиру Ваведењу у Београду 3. новембра 1959. године, а 4. децембра исте године га рукоположио у чин јерођакона.
У чин презвитера рукоположио га је Патријарх српски Герман 3. јуна 1960. године и произвео за протосинђела.
У чин архимандрита произвео га је, по благослову Патријарха српског, 24. јуна исте године Митрополит загребачки Дамаскин (Грданички).
За викарног Епископа моравичког изабран је 20. маја 1961. године.
Хиротонисали су га, у београдској Саборној цркви, 23. јула 1961. године Патријарх српски Герман и епископи бачки Никанор и банатски Висарион.
За Епископа источноамеричког и канадског је изабран 1. јуна 1967. године и на тој катедри је остао је 13. септембра 1977. године. Свети Архијерејски Сабор га је изабрао за Епископа шумадијског 21. маја 1977. године.
Представљао је Српску Православну Цркву у Комисији за припрему Светог и Великог Сабора Православне Цркве у Женеви (1979-1991) и у Дијалогу са Римокатоличком Црквом (1980-1991).
Учествовао је у раду више међуцрквених организација и скупова.
У Шумадијској епархији епископ Сава је започео градњу више од стотину нових храмова. Преко педесет нових цркава је осветио и данас су у богослужбеној употреби. Као личну задужбину подигао је цркву Светог великомученика Георгија у Вишевцу, родном селу Карађорђа Петровића.
Његовим залагање манастиру Каленићу враћен је репрезентативни конак који је држава национализовала после Другог светског рата. У овом манастиру основао је Епархијску ризницу и библиотеку. У Крагујевцу је подигао нови Епархијски центар.
Оснивач је више епархијских фондова за финансирање грађевинске делатности, стипендирање свештеничких кандидата, за бригу о пензионисаним свештеницима. Дом за децу Свети Јован Крститељ (Топола, Дивостин), амбуланте у селима Клока и Цветојевац, Добротворни фонд Човекољубље само су неке од установа које су се под надзором епископа Саве бавиле харитативним радом.
У Крагујевцу је 1997. године, на његову иницијативу, основано одељење Београдске богословије, које је 2000. године проглашено самосталном Богословијом Светог Јована Златоустог.
За време архијерејске службе у Америци основао је четрнаест нових парохија и један манастир, а седиште Источноамеричке и канадске епархије је пренео из Кливленда у Еџворт.
Током шеснаестогодишњег администрирања Темишварском епархијом, која је увек заузимала врло високо место у црквеној организацији Срба северно од Саве и Дунава, и по томе што су на њеном челу биле угледне духовне старешине, епископ др Сава је основао неколико православних црквених општина.
Нарочито се старао о очувању чувених српских манастира Базјаш, Бездин, Златица, Кусић, Св. Ђурђе на Брзави. Поред тога што је рукоположио близу двадесет младих свештеника, обезбедио је богословско школовање и стипендирање за више од педест српских младића из румунског дела Баната.
За дописног члана Српске академије наука и уметности епископ др Сава (Вуковић) је изабран 1997. године. Матица српска га за члана сарадника бира 1991. године, а стални члан постаје 1995. године.
Био је члан Лексикографско-библиографског одељења и Темишварског одбора.
Такође је био и уредник за област црквене историје у Српском биографском речнику, капиталном научноистраживачком пројекту Матице.
Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве на редовном заседању 2001. године одликовао је епископа Саву орденом Светог Саве првог степена поводом четрдесетогодишњице архијерејске службе, у знак признања за четрдесетогодишње самопрегорно и успешно архијерејско служење Светосавској цркви својој, као и за научни рад у духу православља којем је даноноћно посвећивао све Богом дате му таленте.
Епископ Сава је уснуо у Господу 17. јуна 2001. године и сахрањен је у Саборној цркви у Крагујевцу.
Раније је СПН писао како Црна Река слави свог Светог Петра Коришког.]]></content:encoded><guid>https://savezpn.rs/news/89590-u-temishvaru-sluzhen-parastos-blazhenopochivshem-episkopu-spts-</guid></item><item><title><![CDATA[Црна Река слави свог Светог Петра Коришког]]></title><link>https://savezpn.rs/news/89589-tsrna-reka-slavi-svoh-svetoh-petra-korishkoh</link><description><![CDATA[Овај велики угодник Божији молитвено је прослављен у манастиру Црна река, поред његових чудотворних моштију.]]></description><pubDate>Thu, 18 Jun 2026 18:09:00 +0200</pubDate><category>Вести</category><content:encoded><![CDATA[Празник Преподобног Петра Коришког, који је живео и подвизавао се у XIII­ веку у селу Кориша недалеко од Призрена прослављен је 18. јуна 2026.године у Црној Реци.
Светом архијерејском литургијом началствовао је Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије, уз саслужење Епископа новобрдског г. Илариона, викара Патријарха српског г. Порфирија и великог броја свештенослужитеља из више епархија СПЦ.
Велики број верног народа се сабрао из разних крајева да принесе усрдне молитве Преподобном Петру Коришком.
Након прочитаног Јеванђеља, верни народ је словом архипастирске беседе поучио Епископ Иларион који је истакао да је ово свето мјесто, место преображаја, место покајања, преласка из онога што је привремено и ограничено у оно што је безобално, бесконачно.
Блок - по темі (Црна Река прославила свог заштитника )
Па парадоксално, како је казао, чак и ако ограничени уђе у заједницу са бесконачним, постаје беспочетан.
Осврнувши се на ријечи Светога Серафима Саровског да је циљ хришћанског живота стицање благодати, Епископ новобрдски је казао да је то тајна коју зовемо православље – директно, без посредника стајање пред Богом.

„Доживљај да је Бог у нама и да смо ми са Њим. То је искуство које се преноси са генерације на генерацију, које преносе свети монаси, свештеници, али обичан народ који је научио како да се моли, који је научио како да отвори свој вид за безобалну тајну благодати Божије, за ону реку живота. Да бисмо дошли до реке живота и умили се у њој, треба да све стихије овога свијета, све оно што нас одвлачи од истине која је у Богу, да оставимо иза себе.“

Појаснио је да ће у мјери у којој је човјек спреман да се жртвује, у тој мјери и његово васкрсење бити свјетлије и славније те да васкрсавамо када се жртвујемо за друге, када се трудимо да чувамо заједницу.

„Када се трудимо да свакога човека, преко кога нас је Бог погледао макар једном, сачувамо у свом животу, да никога не изгубимо из свог живота јер преко свакога од браће и сестара Господ Бог може да нас гледа. Нека би Бог дао да чувамо заједништво, да чувамо Цркву од оне најмање, која је породица. Нека би Бог дао снаге оцу Андреју, његовој братији да чувају своју љубав и заједништво и да то заједништво привлачи, као и сада, све нас око кивота Светога Петра Коришког“,– поручио је Архијереј.

По освећењу славских дарова, Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије је честитао празник и славу овој светој обитељи, пожелевши да молитве Светога Петра Коришкога свима донесу мир, радост, здравље и напредак у духовноме животу.
Говорећи о овом дивном Митрополит је казао да је из његовог земаљскога живота мало тога записано, али да је оно што је записано, све знаменито и врло интересантно
Констатујући да свеци Божији немају само земаљско житије, него имају и небеско, истакао је да се њихово земаљско житије наставља у њиховом светачком небеском житију.
Тако у том житију, које се стално дописује, читамо о многим чудесима Светога Петра Коришкога, који је велики наш заступник пред лицем Божијим, велики покровитељ, брзи помоћник и избавитељ.
У наставку је Владика подсетио на један детаљ из светитељевог земаљскога живота када је он у свом завичају у Метохији, на свом имању орао њиву на једном ћоравом волу. И док је орао њиву имао је призив од Бога да му служи у пустињи, коме се он одазвао. И уместо да обрађује земаљску њиву, он је почео да обрађује њиву свога срца.

„Он је њиву свога срца обрађивао постом и молитвом и осталим великим и неисказаним подвизима. И засијавао је речју Божијом и наводњавао благодаћу Божијом те је процветала њива његове душе, његовога срца, врлинама. И он се сав претворио у благопријатни мирис Господу Богу своме, као жртва чиста и непорочна Њему принесена и зато је примио толику благодат још за време свога земаљскога живота. Победио све непријатељске демонске силе и постао благодатни заступник свима онима који су му притицали и тражили од њега молитву и заступништво пред лицем Божијим. Тако је још за време свога земаљскога живота засијао божанским врлинама, а послије свога упокојења јавио се као благодатни заступник, светитељ Божији",– рекао је Архијереј.

На крају Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије је пренео благослов Митрополита рашко-призренског г. Теодосија, а потом је госте поздравио и заблагодарио на доласку и љубави високопреподобни архимандрит Андреј, игуман ове древне светиње.
Домаћини овогодишње славе су Мирослав Симовић и Владе Петковић из Чачка са породицама, а за следећу годину део славског колача је преузела Јована Милутиновић из Брњака.
Заједничарење је настављено уз трпезу љубави.
Раније је СПН писао како је грчки Архијереј посетио светиње Црне Горе. ]]></content:encoded><guid>https://savezpn.rs/news/89589-tsrna-reka-slavi-svoh-svetoh-petra-korishkoh</guid></item><item><title><![CDATA[У Котору представљене нове књиге Матије Бећковића ]]></title><link>https://savezpn.rs/news/89588-u-kotoru-predstavene-nove-kihe-matie-bekovia-</link><description><![CDATA[У Котору је приређено дружење са Матијом Бећковићем.]]></description><pubDate>Thu, 18 Jun 2026 17:59:00 +0200</pubDate><category>Вести</category><content:encoded><![CDATA[У организацији Српске православне црквене општине Котор, у порти Цркве Св. Николе у Котору, 17. јуна 2026.године је приређен програм под називом „Дружење са Матијом Бећковићем”.
Представљене су три нове Бећковићеве књиге: „Мајка Зорка”, „Нигде никог, немамо куд” и „Мој друг Ђидо”.
Говорили су песник и почасни члан которског Српског певачког друштва „Јединство” Матија Бећковић, новинар и дугогодишњи главни и одговорни уредник и директор београдских „Новости” Манојло Мањо Вукотић, а медијатор је био новинар Душан Давидовић.
У програму, који је обележило и присуство бројне публике, наступио је дечији хор Српског певачког друштва „Јединство” са диригентицом Иваном Кривокапић и проф. Аном Михаљевић (клавир).
Имена књигама „Мој друг Ђидо” и „Мајка Зорка” дао је Манојло Мањо Вукотић.
Друга књига која је синоћ представљена је нова збирка стихова, како је рекао Вукотић, помало необичног наслова „Нигдје никог, немамо куд”.
За насвјежију, трећу књигу казао је да је „дивна, узбудљива, оригинална и по садржају и по начину писања, јер нешто слично у српској књижевности не постоји”.
Публици се затим обратио песник Матија Бећковић, подсетивши да своје стихове већ одавно говори између которских цркава.
Блок - по темі (Милош Весин одржао предавање у Котору)

"За књигу ‘Мајка Зорка’ ја сам цитирао Иву Андрића, који каже: ‘Све само страдање без смисла и разлога’. Андрић није понављао ниједну реченицу у својим делима, а ову ‘Све само страдање без смисла и разлога’ поновио је неколико пута, тако да се она нашла и на почетку књиге ‘Мајка Зорка’. Да говорим о својој мајци, мало је неугодно слушати кад говори неко други, а камоли ја сам”,– рекао је Бећковић.

Живот своје мајке описује као ‘удовички’.

”Она је била у браку шест година, а удовица шездесет. Тако да све то о чему она говори је дио и објашњење ове пјесме коју сте чули”, рекао је Бећковић.

У наставку је Бећковић говорио о књизи „Мој друг Ђидо и ја”, у којој описује једно од оних пријатељстава која пркосе и историји и идеологијама.
За књигу је узео стихове Јејтса: „Мржња ума гора је од сваке друге, од странчарења се клони као од куге”.
У најави куће „Вукотић Медиа” истиче се да је у књизи „на једној страни – син човека кога је прогутао комунистички мрак, на другој – револуционар који је био на врху тог истог режима, да би затим постао његов најпознатији дисидент. Између њих двојице родила се верност: разговори, писма и присност која је у тишини рушила зидове које су ратови и освете подигли”.
Медијатор Душан Давидовић је тим поводом подсетио и да је Бећковић говорио на гробу Милована Ђиласа, али и да помирење, до којег су њих двојица дошли, „нешто споро долази у ове наше крајеве”.
Из књиге „Нигдје никог, немамо куд”, поезије о свету у распаду и онога који одбија да се распадне са њим, Матија Бећковић је говорио стихове песме „Тамо далеко”.
Раније је СПН писао како је у Обреновцу промовисана књига монаха Теодосија Хиландарца.]]></content:encoded><guid>https://savezpn.rs/news/89588-u-kotoru-predstavene-nove-kihe-matie-bekovia-</guid></item><item><title><![CDATA[Епископ Јеротеј примио младе богослове и теологе ]]></title><link>https://savezpn.rs/news/89587-episkop-erote-primio-mlade-bohoslove-i-teolohe-</link><description><![CDATA[Епископ Јеротеј се у својој резиденцији састао са младим богословима и теолоозима са подручја Епархије шабачке.]]></description><pubDate>Thu, 18 Jun 2026 13:26:00 +0200</pubDate><category>Вести</category><content:encoded><![CDATA[Шабачки Архијереј је прво 15. јуна 2026. године у Епископској резиденцији у Шапцу примио студенте теологије Епархије шабачке.
Владика Јеротеј је истакао важност образовања и указао на потребу изграђивања личности младих људи на нашим богословским факултетима, а која има за циљ да их припреми за две узвишене службе у Цркви – вероучитељску и свештеничку.
Желећи да пружи потпуну подршку студентима, епископ Јеротеј је благословио да јереј Горан Поповић, старешина храма Покрова Пресвете Богородице у Лозници, и јереј Владимир Перић, старешина храма Светог апостола Марка у Мајуру, од сада буду задужени да духовно руководе и помажу студентима, а у циљу њиховог духовног напретка и узрастања, као и превазилажења било каквих потешкоћа током студирања.
Блок - по темі (У Шапцу се одржава манифестација у знак сећања на невине жртве комунистичког терора)
На крају пријема, епископ је благословио и даривао студенте, пожелевши им много успеха у даљем студирању и указујући им, да попут славних предака, и они достојанствено представљају Цркву Христову и Епархију шабачку.
Затим је Владика 16. јуна 2026. године у Епископској резиденцији у Шапцу примио ученике из Епархије шабачке који се образују у богословијама Српске Православне Цркве.
Он је размотрио са ученицима њихов досадашњи успех у школовању, а потом разговарао о условима живота и школовања у богословијама, као и о изазовима који се пред њих стављају у овом периоду њиховог живота.
Желећи да пружи потпуну подршку ученицима богословија, епископ Јеротеј је благословио да јереј Горан Поповић, старешина храма Покрова Пресвете Богородице у Лозници, и јереј Владимир Перић, старешина храма Светог апостола Марка у Мајуру, од сада буду задужени да духовно руководе и помажу ученицима богословија, а у циљу њиховог духовног напретка и узрастања, као и превазилажења било каквих потешкоћа током школовања.
На крају пријема, епископ је пожелео присутнима много успеха у даљем школовању и указујући им, да попут славних предака, и они достојанствено представљају Цркву Христову и Епархију шабачку.
Раније је СПН писао како је у Лозници одржана свечана академија поводом Дана Града.]]></content:encoded><guid>https://savezpn.rs/news/89587-episkop-erote-primio-mlade-bohoslove-i-teolohe-</guid></item><item><title><![CDATA[Из пећког краја до испоснице у стени: пут светог Петра Коришког]]></title><link>https://savezpn.rs/chelovek-i-cerkovy/89586-od-pekoh-kraa-do-isposnitse-u-steni-put-svetoh-petra-korishkoh</link><description><![CDATA[Живот светог Петра Коришког, једног од највећих српских отшелника, сведочи о снази вере, одрицању од света и непрестаној борби за заједницу с Богом.]]></description><pubDate>Thu, 18 Jun 2026 12:56:00 +0200</pubDate><category>Човек и црква</category><content:encoded><![CDATA[Кад је међу Србима учвршћена хришћанска вера, захваљујући делу светог Саве и других светих подвижника, у српским земљама појавили су се многи људи који су својим животом посведочили Јеванђеље. Међу њима посебно место заузима свети Петар Коришки, један од највећих српских пустињака и молитвеника, који се подвизавао у Коришкој пустињи код Призрена.
Рођен је у селу Ујмир, недалеко од данашње Пећи, у побожној хришћанској породици. Још као дечак показивао је дубоку приврженост молитви и духовном животу. Док су се његови вршњаци играли и проводили време у забави, млади Петар је највише волео да борави у храму, чита Свето писмо и размишља о Богу. Речи Јеванђеља дубоко су се урезале у његово срце и у њему пробудиле жељу да цео живот посвети Господу.
После очеве смрти намеравао је да напусти дом и оде у усамљеништво, али га је мајка молила да остане и брине о њој и млађој сестри. Из љубави и послушности прихватио је ту обавезу, настављајући истовремено строге подвиге поста и молитве. Када се и мајка упокојила, пред њим се отворио пут ка остварењу дугогодишње жеље.
Његова сестра није желела да остане у свету нити да се уда, већ је пожелела да и сама служи Богу. Заједно су напустили родно место и примили монашки постриг у храму Светих апостола Петра и Павла. Живели су у одвојеним келијама, посвећени молитви и подвигу. Ипак, Петар је осећао да га Господ позива на још дубље усамљеништво и потпуно предавање Богу.
После извесног времена стигли су до планинског подручја изнад Призрена, у околини Корише. Ту је свети Петар, после дуге молитве и унутрашње борбе, оставио сестру у Божјој заштити и повукао се у неприступачну стену где је пронашао пећину за свој подвиг. Тај растанак био је тежак за обоје, али је веровао да га Господ води путем који му је наменио.
У коришкој пећини започео је живот испуњен крајњим одрицањем. Хранио се дивљим биљем и буковим жиром, подносио хладноћу, жегу и усамљеност, а највећу борбу водио је против демонских искушења. Према житију, демони су га узнемиравали различитим привиђењима, покушавајући да га поколебају и отерају из пећине. Светитељ је, међутим, све нападе побеђивао непрестаном молитвом, постом и дубоким смирењем.
Посебно место у његовом житију заузима чудесно јављање светог арханђела Михаила.
Након дуге молитве и строгог поста, арханђео му се јавио и избавио га од велике змије која је непрестано узнемиравала подвижника у његовој пећини. Тај догађај додатно је укрепио светог Петра у подвигу и потврдио да Господ не оставља оне који Му верно служе.
Како су године пролазиле, преподобни је достигао велику духовну зрелост и мир. Све више се испуњавао љубављу према Богу, а све мање обраћао пажњу на телесне потребе. Житије сведочи да је Господ утешио Свог угодника јављањима небеске светлости, која је обасјавала његову пећину и доносила му неизрециву духовну радост.
Иако је желео да остане сакривен од света, Господ је открио његов подвиг људима. К њему су почели да долазе монаси жељни духовног руковођења. Свети Петар их је примао, поучавао и благосиљао да наставе монашки живот у близини његове испоснице.
Пред крај живота предосетио је свој одлазак Господу. Причестио се Светим тајнама, захвалио Богу за све што му је даровао и мирно предао душу своме Творцу. Упокојио се 5. јуна 1270, према неким изворима 1275, за време владавине краља Уроша.
Предање каже да су се у ноћи његовог упокојења изнад пећине видели необични знаци небеске светлости и чуло анђелско појање. Његове свете мошти убрзо су постале извор утехе, исцељења и бројних чуда, због чега су верници почели да долазе из разних крајева како би се поклонили великом Божјем угоднику.
Коришка пећина касније је претворена у храм, а манастир је постао метох Хиландара. Мошти Светог Петра су током векова преношене и скриване од освајача, а део њих данас почива у манастиру Црна Река, где верници и даље долазе тражећи молитвено заступање светог Петра Коришког.
Друга чуда светог Петра Коришког
Осим чудесног јављања светог арханђела Михаила, који га је избавио од велике змије, још једно чудо везано је за слепог вола, којим је свети Петар Коришки обрађивао земљу. Свети Теодосије бележи предање да је слепи во после светитељеве смрти препознао његову пастирску палицу, што је народ доживео као знак светости његовог живота.
Највећа чудеса, међутим, везују се за његове мошти. У житију се наводи да је Господ прославио светог Петра даром чудотворства, те су многи верници долазили на његов гроб и добијали утеху, исцељења и помоћ у својим невољама. Теодосије не набраја појединачна исцељења, већ сведочи да су чуда била бројна и да су људи из разних крајева долазили због гласа о светитељевој благодатној помоћи.
Каснија народна и манастирска предања додају и бројна сведочанства о исцељењима од болести, помоћи нероткињама, избављењу од разних невоља и духовним утехама добијеним молитвама Светом Петру Коришком, нарочито пред његовим моштима у манастиру Црна Река. Међутим, важно је разликовати оно што је записано у најстаријем житију светог Теодосија од каснијих усмених предања која су се вековима преносила међу верницима.
Занимљиво је да је житије светог Петра Коришког једно од најдетаљнијих српских средњовековних описа духовне борбе с демонским искушењима. Због тога се његова највећа „чуда“ у православној традицији често не посматрају само као натприродни догађаји, већ и као победа над страстима, смирење и стицање благодати Божје, што је и основна порука његовог живота.
Он је својим светим животом показао је да истинска снага није у земаљској власти и богатству, већ у смирењу, молитви и потпуној преданости Богу. Зато и данас остаје један од најпоштованијих светитеља српског народа.
СПН је раније писао о светом мученику Јустину Философу и нашем светом Јустину Ћелијском (Новом Философу).]]></content:encoded><guid>https://savezpn.rs/chelovek-i-cerkovy/89586-od-pekoh-kraa-do-isposnitse-u-steni-put-svetoh-petra-korishkoh</guid></item><item><title><![CDATA[У Лозници одржана свечана академија поводом Дана Града ]]></title><link>https://savezpn.rs/news/89585-u-loznitsi-odrzhana-svechana-akademia-povodom-dana-hrada-</link><description><![CDATA[Академија је уприличена и Вуковом дому културе.]]></description><pubDate>Thu, 18 Jun 2026 12:47:00 +0200</pubDate><category>Вести</category><content:encoded><![CDATA[Епископ шабачки г. Јеротеј је присуствовао 16. јуна 2026. године у Вуковом дому културе Свечаној академији поводом Дана Града Лознице.
Свечаности су присуствовали: гђа Сузана Пауновић, изасланик председника Републике Србије; гђа Снежана Пауновић, министар државне управе и локалне самоуправе; проф. др Борис Братина, министар информисања и телекомуникација; г. Ненад Вујић, министар правде; г. Демо Бериша, министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог; гђа Драгана Лукић, градоначелник Лознице; представници републичких институција, културног, спортског, привредног и јавног живота.
Блок - по темі (Епархија шабачка стала у одбрану светиње у Лозници )
На свечаности су уручена јавна признања Града Лознице за 2026. годину, а у име награђених обратио се проф. др Зоран Радовановић, добитник Повеље града, који је поручио да признање које долази од родног града има посебну вредност.
Раније је СПН писао како је Правни факултет у Нишу прославио своју славу.]]></content:encoded><guid>https://savezpn.rs/news/89585-u-loznitsi-odrzhana-svechana-akademia-povodom-dana-hrada-</guid></item><item><title><![CDATA[Правни факултет у Нишу прославио своју славу ]]></title><link>https://savezpn.rs/news/89584-pravni-fakultet-u-nishu-proslavio-svou-slavu-</link><description><![CDATA[Правни факултет Универзитета у Нишу је молитвено и торжествено прославио свог заштитника.]]></description><pubDate>Thu, 18 Jun 2026 12:34:00 +0200</pubDate><category>Вести</category><content:encoded><![CDATA[У понедељак, 15. јуна 2026. године, Правни факултет Универзитета у Нишу прославио је своју крсну славу, празник Светог Јустина Мученика и Философа.
Његово Високопреосвештенство Митрополит нишки г. Арсеније осветио је славске дарове и пререзао колач, припремљен од стране домаћина славе, обновљене претходне, 2025. године.
Блок - по темі (У Нишу је отворена изложба "Служитељ мира и љубави")
Митрополит се по свечаном чину обратио сабранима честитајући славу, призвавши Божји благослов и молитвено заступништво Светога Јустина, древног хришћанског апологете из 2. века, који је, због свог труда да прогоњене хришћане оправда и одбрани пред римским властима, кроз векове поштован као небески патрон адвокатске службе.
Раније је СПН писао како је нишки Универзитет обележио 61. годишњицу постојања.]]></content:encoded><guid>https://savezpn.rs/news/89584-pravni-fakultet-u-nishu-proslavio-svou-slavu-</guid></item><item><title><![CDATA[Храм Светог Саве: Молебни канон Пресветој Богородици сваког петка]]></title><link>https://savezpn.rs/news/89583-khram-svetoh-save-molebni-kanon-presveto-bohoroditsi-svakoh-petka</link><description><![CDATA[У храму Светог Саве сваког петка ће се одржавати Молебни канон Пресветој Богородици.]]></description><pubDate>Thu, 18 Jun 2026 11:40:00 +0200</pubDate><category>Вести</category><content:encoded><![CDATA[У заветном храму Светог Саве у Београду, по благослову Патријарха српског Порфирија, сваког петка после вечерњег богослужења служиће се и молебни канон Пресветој Богородици, саопштено је из Српске Православне Цркве.

Молебни канон (молебан) Пресветој Богородици служи се како би верници затражили брзу духовну помоћ, заштиту и утеху у свим животним мукама, душевним невољама или болестима. То богослужење представља вапај Мајци Божијој као најмолитвенијој заступници пред Богом.
Молебан се служи у време криза и искушења, као израз благодарности за духовну или телесну помоћ, као део постова – нарочито у току Госпојинског поста
У многим храмовима, па тако и у храму Светог Саве у Београду, устаљена је пракса да се канон редовно служи сваког петка поподне након вечерњег богослужења. То молитвено правило саставио је монах Теостирикт, а састоји се од молитава, псалама и химни у којима се верници обраћају Богородици речима: „Пресвета Богородице, спаси нас”.
Смисао је да нам Пресвета Богородица пружи духовне снаге, јер верни народ у њој види уточиште, сигурну наду и спасење рода хришћанскога.
СПН је раније писао да је Нишки универзитет обележио 61. годишњицу постојања.]]></content:encoded><guid>https://savezpn.rs/news/89583-khram-svetoh-save-molebni-kanon-presveto-bohoroditsi-svakoh-petka</guid></item><item><title><![CDATA[Пилиповић: СПЦ је неправедно представљена као кривац за рат]]></title><link>https://savezpn.rs/zashhita-very/89582-pilipovi-spts-e-nepravedno-predstavena-kao-krivats-za-rat</link><description><![CDATA[Историчар др Радован Пилиповић оштро је критиковао књигу Едина Омерчића о политичкој улози СПЦ у БиХ, оценивши да је реч о идеолошком и селективном тумачењу прошлости.]]></description><pubDate>Thu, 18 Jun 2026 11:28:00 +0200</pubDate><category>Заштита вере</category><content:encoded><![CDATA[Књига сарајевског историчара Едина Омерчића „Брзина мрака – Политичка дјелатност Српске Православне Цркве у Босни и Херцеговини од 1989. до 1996. године“ представљена је у Београду. Поводом њене београдске промоције, историчар др Радован Пилиповић објавио је опширну анализу у којој темељно оспорава главне поставке аутора и доводи у питање научну утемељеност његових закључака.
Блок - по темі (Почиње са радом сајт о страдању српских цркава у ФБиХ)
У средишту Пилиповићеве критике налази се тврдња да је Омерчић СПЦ представио као главног генератора српског национализма и једног од кључних чинилаца трагичних догађаја у Босни и Херцеговини током деведесетих година. Према његовом мишљењу, такво полазиште унапред одређује закључке и онемогућава објективно историјско истраживање.
Пилиповић истиче да је аутор изгубио историографску дистанцу, да занемарује валидне изворе који се не уклапају у његове тезе и да је нашој Цркви приписао пресудан утицај на политичке процесе. Притом је занемарио сложене историјске, друштвене и идеолошке околности које су обликовале распад Југославије.
Пилиповић истиче и да у српској историографији не постоје радови који би на исти начин религији других народа давали толико одлучујућу улогу у политичким догађајима.
Посебно оштра критика односи се на методологију. Пилиповић оцењује да је реч о штиву које је ближе политички ангажованој публицистици него научној историографији. Он повлачи паралелу с ранијим полемичким делима о Српској Православној Цркви, наводећи да је и Омерчићев рад заснован на унапред постављеној слици о Цркви као извору политичког зла, какав је био јасно и изразито заступљен у доба комунистичке Југославије.
Један од главних аргумената у анализи односи се на недостатак ширег историјског контекста.
Пилиповић подсећа да српски национални идентитет није искључиво везан за Православље и светосавску традицију. Као пример наводи податке са пописа становништва из 1948, на ком се десетине хиљада становника Босне и Херцеговине исламске вероисповести изјаснило као Срби. По његовом мишљењу, та чињеница показује да се српски национални идентитет не може свести искључиво на деловање СПЦ.
У тексту се посебно осврће и на историјске околности из времена Другог светског рата.
Пилиповић подсећа на резолуције муслиманских првака из Босне и Херцеговине из 1941, којима су осуђивани злочини над Србима. Тиме настоји да покаже да је историјска стварност била далеко сложенија од поједностављених националних и верских подела које, како сматра, доминирају у Омерчићевом тумачењу.
Значајан део анализе посвећен је положају Српске Православне Цркве после Другог светског рата. Пилиповић наглашава да је Црква из рата изашла тешко ослабљена, с великим губицима у људству и инфраструктури, а затим се суочила с деценијама комунистичке репресије.
„Погледајмо, у том правцу, статистику из 1965. Савезне и Републичке верске комисије која ни Омерчића ни сличне њему не занима нити му ишта сугерише. РКЦ у Босни и Херцеговини имала је у 3 бискупије и 2 провинцијалата 856 верских службеника (од којих 407 свећеника и 429 часних сестара), Исламска верска заједница 798 (од којих џематских имама 111 и имама 681), а Српска Православна Црква у 4 епархије само 187 свештеника, 11 монаха и 60 монахиња), тј. укупно 262 верска службеника у свештеном и духовном чину. Однос свештеног кадара СПЦ према римокатолицима у Босни и Херцеговини био је угрубо речено 1:3, а исто тако и према Исламској верској заједници. Док су муслимани и римокатолици (независно од удела у становништву) имали скоро па подједнаки број верских представника, дотле су православни Срби на сваког свог свештеника имали шесторицу хоџа и фратара! Али опет, имагинизован и симулисан зао дух 'светосавља' и 'косовског мита' у таквим историографским конструктима узимао је свој данак..."
Због тога закључује да је теза да је таква институција могла да буде доминантан политички актер који усмерава друштвене процесе – неубедљива.
Као илустрацију наводи статистичке податке из средине шездесетих година. Према њима, Римокатоличка црква у Босни и Херцеговини имала је више од 850 верских службеника, Исламска верска заједница скоро 800, док је СПЦ располагала с једва нешто више од 250 свештених и монашких лица.
Пилиповић сматра да је то доказ да је СПЦ у организационом и кадровском смислу била далеко слабија него што је представљено у Омерчићевој интерпретацији.
Он исто тако подсећа на уништавање православних храмова у Босни и Херцеговини током Другог светског рата.

Логистички и организационо десеткована у Другом светском рату, суочена са комунистичком репресијом због „реакционарности“ и „национализма“, Српска Православна Црква није била нимало у сјајном положају нити је имала било какав привилеговани предуслов за успешну мисију, а камоли за „политичко дјеловање“! Урбане средине, историјска градска језгра у Босни и Херцеговини била су лишена катедралних (саборних) храмова Православља. До темеља, срвњене су са земљом цркве у Бихаћу и у Бањој Луци, а комунистички период су дочекале цркве у Тузли, Сарајеву и Мостару. Крајем 80-их година било је планова, због слегања терена, да се историјска Богородичина црква у Тузли измести из центра града, али је само залагањем Епархије зворничко-тузланске то спречено! Рат 1992–1995. донео је нове ране и проширио листу страдања, јер је историјска црква у Мостару доживела исту судбину као крајишке саборне цркве, уништена и поравната са земљом.

По мишљењу Пилиповића, без разумевања тих историјских траума није могуће објаснити духовно и национално буђење међу Србима крајем осамдесетих година.
Посебну пажњу Пилиповић посвећује начину на који су у књизи коришћени извештаји служби безбедности и описи народних сабора. Он сматра да је аутор из огромног броја догађаја издвојио искључиво оне који потврђују његову основну тезу. Тако су подробно описани скупови православних Срба, док су, како наводи, занемарени политички и верски скупови других народа и верских заједница који су се одвијали у истом периоду.
Према Пилиповићу, изостаје и анализа процеса који су се дешавали унутар Исламске верске заједнице и Римокатоличке цркве. Он подсећа да су и код других заједница постојали снажни национални покрети, верска окупљања и политичке поруке које су обележиле последње године Југославије. Без таквог поређења, тврди он, није могуће донети уравнотежен историјски суд.
Једно од централних места у анализи заузима личност патријарха Павла.
Пилиповић га описује као човека који је настојао да СПЦ држи подаље од непосредног политичког ангажмана. Он је, истиче Пилиповић, инсистирао на моралној одговорности и хришћанском односу према свим људима. Као доказ наводи његове познате поруке о томе да људи не бирају народ у којем ће се родити, али да сами одлучују хоће ли бити људи или нељуди.
Због свега наведеног, Пилиповић закључује да Омерчићева књига не пружа целовиту слику догађаја и да је оптерећена идеолошким приступом. По његовом мишљењу, озбиљна историографија мора да обухвати шири контекст, упоредну анализу свих релевантних актера и сложеност друштвених процеса који су довели до ратова деведесетих година.
Његова анализа тако представља не само критику једне књиге већ и шире упозорење на опасност да историографија постане средство савремених политичких обрачуна.
Уместо тражења једног кривца за сложене историјске трагедије, Пилиповић позива на пажљивије и уравнотеженије читање прошлости, у којем ће сви извори и сви актери бити подвргнути истом критичком преиспитивању.
*Др Радован Пилиповић је је историчар, теолог и директор Архива Српске православне цркве у Београду, аутор бројних монографија и научних радова из црквене историографије. Његово поље деловања усмерено је на српску црквену архивистику и историју и страдање СПЦ током 20. века, посебно за време Другог светског рата. Друге теме којима се бави су и историја руских избеглица у Краљевини СХС/Југославији, као и богослужбено поштовање јасеновачких новомученика. 
Аутор је књиге „Ореоли и сенке – расправе из историје Српске Православне Цркве у Независној Држави Хрватској 1941-1945. године“, студије „Архив Српске православне цркве : ка почецима црквене архивистике“ и бројних других радова.
СПН је раније писао о покушајима историјског ревизионизма и кривљења слике о СПЦ и на подручју Црне Горе.]]></content:encoded><guid>https://savezpn.rs/zashhita-very/89582-pilipovi-spts-e-nepravedno-predstavena-kao-krivats-za-rat</guid></item></channel></rss>