<?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?><rss xmlns:atom="http://www.w3.org/2005/Atom" xmlns:content="http://purl.org/rss/1.0/modules/content/" version="2.0"><channel><title>Вести и чланци СПН</title><link>https://savezpn.rs/en/</link><description>Чланци и вести о Православљу, УПЦ и хришћанству</description><language>en</language><lastBuildDate>Thu, 06 Aug 2026 08:55:25 +0200</lastBuildDate><atom:link href="https://savezpn.rs/rss" rel="self" type="application/rss+xml" /><item><title><![CDATA[Српски Архијереј посетио Сумску епархију УПЦ]]></title><link>https://savezpn.rs/news/90092-srpski-arkhiere-posetio-sumsku-eparkhiu-upts</link><description><![CDATA[Митрополит Григорије пружио подршку УПЦ.]]></description><pubDate>Wed, 05 Aug 2026 19:39:00 +0200</pubDate><category>Вести</category><content:encoded><![CDATA[Дана 4–5. августа 2026. године, митрополит диселдорфски и немачки Григорије, Архијереј СПЦ, посетио је Сумску епархију Украјинске Православне Цркве.
Циљ посете био је пружање духовне подршке свештенству и лаицима који пате од последица војних дејстава, као и изражавање солидарности са митрополитом сумским и ахтирским Јевлогијем у вези са његовим суђењем. Ово је објављено на веб-сајту Сумске епархије Украјинске Православне Цркве.
Током посете, епископи су водили братски разговор, а митрополит Григорије је посетио кључна света места у Епархији— Преображењски сабор и сабор Свете Тројице у Суми.
У знак захвалности за подршку, митрополит Евлогије је свом госту уручио пригодне поклоне, укључујући копију Малочернеччинске иконе Христа Спаситеља „Хлеб живота“ и почасну епархијску награду.

Овај догађај је посебно значајан због богатог пастирског искуства митрополита Григорија, који је претходно предводио Захумско-херцеговачку епархију и учествовао у обнови црквеног живота након сукоба на Балкану.
Посматрачи сматрају да је његова посета била важна демонстрација духовног јединства између српске и украјинске православне цркве, а такође је нагласила важност заштите људских права и верских слобода у садашњим тешким околностима.
Раније је СПН писао како Архијереј СПЦ борави у Москви. ]]></content:encoded><guid>https://savezpn.rs/news/90092-srpski-arkhiere-posetio-sumsku-eparkhiu-upts</guid></item><item><title><![CDATA[У Крагујевцу служен помен пострадалима у "Олуји"]]></title><link>https://savezpn.rs/news/90091-u-krahuevtsu-sluzhen-pomen-postradalima-u-olui</link><description><![CDATA[Помен је служен у Саборном храму Успења Пресвете Богородице у Крагујевцу.]]></description><pubDate>Wed, 05 Aug 2026 18:32:00 +0200</pubDate><category>Вести</category><content:encoded><![CDATA[У понедељак, 4. августа 2026. године, у Саборном храму Успења Пресвете Богородице у Крагујевцу, Архиепископ крагујевачки и Митрополит шумадијски Јован служио је помен жртвама страдалим у акцији “Олуја”, уз саслужење свештенства храма.
Након помена, Митрополит шумадијски Јован се обратио беседом.
Владика је поучио сабране како пострадалих треба да се сећамо сваког дана, а не само на годишњицу њиховог страдања.

“И ове године, као и сваке године, помолили смо се Богу за душе невино пострадалог српског народа, који су страдали од злочиначке руке. Али ми не треба да им чинимо помен и да их се сећамо само онда када дође годишњица њиховог страдања. Потребно је, браћо и сестре, да их се молитвено сећамо свакога дана, јер се Црква свакодневно моли и за живе и за упокојене. Када се молимо за наше покојнике, ми их на тај начин најбоље чувамо од заборава. А заборав је, како бих рекао, болест и човека и читавога народа. Нема већег преступа према онима који су живели пре нас него да их препустимо забораву. Они треба да живе у нама све док ми живимо, а ми смо дужни да успомену на њих пренесемо својим потомцима, како би их се и они сећали."

Владика даље каже како је од свега најважније имати веру.

"За то нам је потребна вера, браћо и сестре. Морамо живети вером, а не да се вере сетимо само с времена на време, од нужде, како би рекао наш народ. Ето, ми смо се вечерас помолили за невино пострадале припаднике српскога народа у оном заиста злочиначком прогону који је назван „Олуја“. Људи могу, нажалост, да убијају друге људе. Могу да их протерују са њихових огњишта, из њихових домова и завичаја, да их расељавају са једног места на друго. Али не могу да их истерају из сећања и душа оних који су после њих остали да живе. Управо је то најважније – да их не заборавимо."

За крај је шумадијски Архијереј истакао како се душе пострадалих радују кафа их се сетимо у упалимо свећу за њих.

"Не смемо да се овога страшног злочина, учињеног над српским народом, сећамо само једном годишње. Сви они који су изгинули и који су невино убијени радују се на небу, јер их нико не може истерати из Царства небескога. Они се радују када ми дођемо у цркву, када се помолимо Богу за њих и када запалимо свећу за покој њихових душа. То је радост и утеха њиховим душама. Зашто бисмо им ускратили ту радост? Зашто бисмо их се сећали само једном у години? Зато, браћо и сестре, чувајмо успомену на своје миле и драге, а најбоље ћемо је сачувати литургијском молитвом и живим црквеним сећањем."

Раније је СПН писао како је Патријарх Порфирије служио парастос страдалим Србима у „Олуји“.]]></content:encoded><guid>https://savezpn.rs/news/90091-u-krahuevtsu-sluzhen-pomen-postradalima-u-olui</guid></item><item><title><![CDATA[Храм у Попама прославио своју славу ]]></title><link>https://savezpn.rs/news/90090-khram-u-popama-proslavio-svou-slavu-</link><description><![CDATA[Црква Свете Марије Магдалине у селу Попе код Тутина свечано је прославила своју храмовну славу – празник Свете равноапостолне Марије Магдалине.]]></description><pubDate>Wed, 05 Aug 2026 18:19:00 +0200</pubDate><category>Вести</category><content:encoded><![CDATA[Светом архијерејском Литургијом началствовао је Митрополит рашко-призренски Теодосије, уз саслужење свештенства и свештеномонаштва богомспасаване Епархије рашко-призренске.
Домаћин прославе био је надлежни парох, јереј Влајко Гођевац, који је са својим парохијанима дочекао Митрополита и бројни верни народ сабран на молитвеном слављу.
У току Свете Литургије сабрани верни приступили су Светој Тајни Причешћа, сјединивши се са Христом кроз примање Његових пречистих Тајни.
По завршетку Свете Литургије, Митрополит Теодосије благословио је славски колач и жито, која су припремили овогодишњи домаћини славе, призвавши Божји благослов на њихове породице и све сабране вернике.
У архипастирској беседи, Митрополит је говорио о животу и подвигу Свете Марије Магдалине, истичући њену непоколебиву веру, љубав према Господу и верност која ју је удостојила да прва чује радосну вест о Христовом Васкрсењу и постане равноапостолна благовесница победе живота над смрћу.
Прослава храмовне славе настављена је у братској љубави и заједништву, уз трпезу љубави коју су приредили домаћини за све присутне.
Раније је СПН писао како је храм у Новосељанима обележио свој јубилеј. ]]></content:encoded><guid>https://savezpn.rs/news/90090-khram-u-popama-proslavio-svou-slavu-</guid></item><item><title><![CDATA[У Лондону уприличено молитвено сећање Молитвено сећање на митрополита Антонија (Блума) ]]></title><link>https://savezpn.rs/news/90089-u-londonu-uprilicheno-molitveno-seae-molitveno-seae-na-mitropolita-antonia-bluma-</link><description><![CDATA[Ово је 23. годишњица упокојења митрополита Антонија (Блума), оснивача Сурошке епархије.]]></description><pubDate>Wed, 05 Aug 2026 18:06:00 +0200</pubDate><category>Вести</category><content:encoded><![CDATA[У Саборном храму Успења Пресвете Богородице у Лондону 4. августа 2026. године молитвено је обележена 23. годишњица упокојења митрополита Антонија (Блума), оснивача Сурошке епархије.
Свету Литургију служили су епископ сурошки Матеј и епископ лондонски и великобританско-ирски Нектарије.
Њима су саслуживали протојереј Недоступенко, секретар Сурошке епархије, јереј Борислав Ковачевић, секретар Епархије британско-ирске (Српска Православна Црква) , као и свештенство Сурошке епархије.
Ђаконским чином началствовао је протођакон .Вадим Санцевич.
За литургијско појање био је задужен хор Саборног храма Успења Пресвете Богородице у Лондону, под управом г.Дмитрија Тугаринова.
Током заупокојене јектеније узношене су молитве за блаженопочившег митрополита Антонија.
По завршетку Свете Литургије, архијереји и саслужујуће свештенство служили су литију у средишту храма, молитвено се сећајући оснивача Сурошке епархије.
На крају богослужења, епископ Матеј обратио се окупљеном свештенству и верном народу пригодном беседом, истичући немерљив значај дела митрополита Антонија у оснивању и развоју заједница Руске Православне Цркве на Британским острвима.
Епископ Матеј је том приликом упутио срдачну захвалност епископу Нектарију на прилици да заједнички обележе овај значајан дан за Сурошку епархију.
Такође је захвалио свештенству и верницима који су у Лондон дошли из Велса, Северне Ирске и различитих градова Енглеске како би учествовали у молитвеном сећању, нагласивши важност очувања успомене и духовног наслеђа митрополита Антонија.
Раније је СПН писао како Архијереј СПЦ борави у Москви. ]]></content:encoded><guid>https://savezpn.rs/news/90089-u-londonu-uprilicheno-molitveno-seae-molitveno-seae-na-mitropolita-antonia-bluma-</guid></item><item><title><![CDATA[Месаровић: Нећемо одустати од борбе за правду за жртве „Олује“]]></title><link>https://savezpn.rs/news/90088-mesarovi-neemo-odustati-od-borbe-za-pravdu-za-zhrtve-olue</link><description><![CDATA[Потпредседница Владе Србије Адријана Месаровић поручила је да је „Олуја“ злочин над српским народом који не сме бити заборављен.]]></description><pubDate>Wed, 05 Aug 2026 16:31:00 +0200</pubDate><category>Вести</category><content:encoded><![CDATA[Потпредседница Владе Србије и министарка привреде Адријана Месаровић поручила је поводом годишњице хрватске војно-полицијске акције „Олуја“ да је реч о злочину над српским народом који не сме бити заборављен.
Месаровић је навела да су иза „Олује“ остале хиљаде жртава, више стотина хиљада прогнаних и бројне породице које су изгубиле своје домове и завичај.
„Олуја“ је погром! Више од 1.800 жртава, 250.000 протераних и 795 несталих лица. И 30 година касније, осећамо страшну бол због трагичног губитка невиних живота, због наших прогнаних сународника којима су отети и спаљени домови“, навела је Месаровић на свом налогу на Инстаграму.
Она је истакла да се посебно треба сећати деце која су одрастала без дома, мајки које су се бориле да сачувају достојанство у избеглиштву и очева који се никада нису вратили на своја вековна огњишта.
Према њеним речима, „Олуја“ представља злочин над српским народом и рану која и после три деценије боли.
„Та бол нас сабира у истини, у љубави према свом народу, својој отаџбини и у одлучности да не дозволимо да се икада више понови овакав злочин“,
поручила је Месаровић.
Она је оценила да је председник Србије Александар Вучић прекинуо, како је навела, политику ћутања о злочинима над српским народом.
„Ове тужне августовске дане почели смо да обележавамо достојанствено, да сви чују о злочинима, да се не забораве невине жртве, да их се сећамо док је нас и да не одустајемо од борбе за правду“,
навела је Месаровић.
Она је поручила да сећање на страдале и прогнане представља обавезу према жртвама и будућим генерацијама.
СПН је раније пренео патријархову беседу после парастоса жртвама "Олује".]]></content:encoded><guid>https://savezpn.rs/news/90088-mesarovi-neemo-odustati-od-borbe-za-pravdu-za-zhrtve-olue</guid></item><item><title><![CDATA[Снажне поруке из Мркоњић Града: народни прваци о народном јединству]]></title><link>https://savezpn.rs/news/90087-snazhne-poruke-iz-mrkoi-hrada-narodni-prvatsi-o-narodnom-edinstvu</link><description><![CDATA[Снажне поруке о памћењу српских жртава, очувању мира и јединству народа упутили су Александар Вучић, Милорад Додик и Милан Кнежевић у Мркоњић Граду.]]></description><pubDate>Wed, 05 Aug 2026 16:04:00 +0200</pubDate><category>Вести</category><content:encoded><![CDATA[У Мркоњић Граду су 4. августа 2026, на централном обележавању Дана сећања на страдале и прогнане Србе у хрватској војно-полицијској акцији „Олуја“, снажне поруке упутили председник Србије Александар Вучић, председник Републике Српске Милорад Додик и председник Демократске народне партије Црне Горе Милан Кнежевић.
Вучић је поручио да Србија више никада неће дозволити да се понови „Олуја“ и да ће бити спремна да заштити свој народ, истовремено наглашавајући да је очување мира и стабилности од највећег значаја. Он је скренуо пажњу да су, без обзира на српске жртве и страдања, покушавали да закопају истину о томе:
„Ма колико да су нам убијали људе, увек су покушавали да нас убеде да смо ми били криви, покушали су да нас убеде да су Срби за то криви, и многи од нас су то прихватали и учествовали у погрому над истином“,
рекао је Вучић у Мркоњић Граду.
Председник Србије истакао је да се Србија у претходних 12 година променила и да се више не заборавља страдање српског народа на Банији, Кордуну и другим крајишким просторима. Посебно је говорио о Јасеновцу и, како је навео, покушајима да се у јавности доведе у питање истина о страдању Срба, историјским ревизионизмом, умањивањем и релативизовањем страдања и злочина. Исто тако, како је истакао Вучић, приметни су и покушаји да се терминологијом смањи број Срба и њихов значај изван матице.
Вучић је поручио да „није све почело 'Олујом'“, истичући да Срби нису били ти који су започели разбијање заједничке државе, већ да су желели да сачувају своју државу и остану на својим огњиштима.
Он је нагласио да мир и стабилност раде у корист других, али је упозорио и на оне који, како је рекао, говоре о „другом полувремену“. Замолио их је да не чекају на то, јер Срби желе мир и добре односе и сарадњу, али и истакао да после свих страдања, Срби више не смеју дозволити себи масовно страдање.
„Српски народ је убедљиво најстрадалнији народ у 20. веку. Ми више немамо право да трпимо ни погроме, ни геноциде, ни злочине, нити било шта друго. Не можемо, изгубићемо народ. Ваљда смо из свих својих грешака понешто научили“,
рекао је председник Србије.
Вучић је поручио и да ће Србија увек бити уз Републику Српску, закључивши да нових „Олуја“ и погрома српског народа више не сме бити, без обзира на то ко би био на другој страни. Јер, како је рекао, Србија је данас довољно снажна да свој народ заштити.
Милорад Додик је поручио да 4. август није обичан датум нити протоколарно обележавање, већ место на којем се говори истина и чува сећање на српске жртве.
„Хрватска је извршила агресију на Републику Српску улазећи на наш простор и вршећи погром и покољ наших људи“,
рекао је Додик, подсећајући на страдање српског народа и наслеђе Независне Државе Хрватске и Јасеновца.
Он је нагласио да Срби оплакују своје жртве и да је Српска Крајина очишћена од српског народа, уз оцену да Срби морају да чувају везу са Србијом и Републиком Српском.
„Наш једини пут који је исправан јесте Србија и Република Српска. Немамо ми другог правца. Српска је опстала и остала“,
поручио је Додик.
Говорећи о односу Србије и Републике Српске, Додик је истакао да Српска живи захваљујући томе што је Србија јака и захвалио за подршку коју Србија пружа. Позвао је на окупљање око Српске Православне Цркве, Републике Српске и Србије.
„Срби једино што морају да афирмишу јесте српски национални идентитет“,
рекао је Додик, додајући да су Мркоњићани хероји јер су се вратили у свој град када, како је навео, „није било ништа“.
Милан Кнежевић је у свом обраћању посебно говорио о Црној Гори и њеном односу према обележавању страдања Срба у „Олуји“.
Он је рекао да би био поносан да су на обележавању у Мркоњић Граду били и представници Владе Црне Горе, оценивши да је њима било место на скупу посвећеном сећању на погром српског народа и етничко чишћење.
„Био бих најсрећнији да поред светих грбова Србије и Српске, буде и наш црногорски крсташ барјак, са којим смо заједно са браћом Србима били у свакој победи и поразу“,
рекао је Кнежевић.
Он је критиковао одлуку актуелних црногорских власти да њихов представник присуствује обележавању „Олује“ у Хрватској, оценивши такав потез као удаљавање од заједничке историје и памћења.
Кнежевић је поручио да Срби из Црне Горе не могу да се помире са, како је рекао, „велeиздајама“ и нагласио значај историјског и духовног наслеђа Црне Горе.
„Данас овде Срби из Црне Горе представљају Његошеву Црну Гору, Светог Саве, Марка Миљанова, светих ратника, који се нису стидели да кажу да су Срби и да гину за ослобођење“,
рекао је Кнежевић.
На крају обраћања он је поручио да се, како је навео, „издаја не може опростити ономе ко брату забија нож у леђа“.
Обраћања Вучића, Додика и Кнежевића уследила су након парастоса невино пострадалим жртвама „Олује“, који је служио патријарх српски Порфирије, а централни програм у Мркоњић Граду био је посвећен сећању на све страдале и прогнане Србе са њихових вековних огњишта.
Скупу је претходило сведочење Невенке Добрић, чији је дванаестогодишњи син Синиша страдао у избегличкој колони. Она је поручила да ће, док је жива, тражити правду за свог сина.
Парастос и обележавање у Мркоњић Граду били су део заједничког обележавања Дана сећања на све страдале и прогнане Србе у „Олуји“, које су организовали Република Српска и Република Србија.
СПН је раније писао о порукама званичника Републике Српске поводом Дана сећања.]]></content:encoded><guid>https://savezpn.rs/news/90087-snazhne-poruke-iz-mrkoi-hrada-narodni-prvatsi-o-narodnom-edinstvu</guid></item><item><title><![CDATA[Летња духовна школа у Херцеговини наставља свој рад]]></title><link>https://savezpn.rs/news/90086-leta-dukhovna-shkola-u-khertsehovini-nastava-svo-rad</link><description><![CDATA[Други дан Летње школе отпочео је Светом архијерејском Литургијом.]]></description><pubDate>Wed, 05 Aug 2026 14:06:00 +0200</pubDate><category>Вести</category><content:encoded><![CDATA[Други дан програма Летње духовне школе за студенте.у Херцеговини отпочео је Светом архијерејском литургијом у Саборној храму у Требињу.
Након читања Светог јеванђеља, отац Никола Јанковић се обратио студентима надахнутом беседом о трагању за личним односом са Богом и ближњима, а као пример је навео житије Свете Марије Магдалине, коју 4. августа молитвено прослављамо.
У истом духу, на крају Литургије студенте је поучио и Митрополит захумско-херцеговачки и стонско-приморски г. Димитрије, охрабрујући их да буду знатижељни и будни на свом духовном путу.
У Музеју Херцеговине, кустос Петар Милошевић провео је студенте кроз све сталне поставке и упознао их са богатом историјом овога краја — од праисторијског периода па све до савременог доба.
Нарочит осврт направљен је на формирање културног и верског идентитета, који се чувао и изграђивао у врло неповољним условима ропства и окупација. Велика заоставштина и значај Јована Дучића, чувеног српског песника и дипломате, оставили су посебно снажан утисак на све присутне.
Након тога, уследила је посета манастиру Тврдош. Студенти су се у овој древној светињи упознали са њеном бурном историјом, поклонили се гробу блаженопочившег Владике Атанасија и обишли надалеко познате манастирске винске подруме.
Дан је заокружен вечерњим богослужењем у манастиру Дужи.
Након службе, настојатељ манастира, отац Теофил, одржао је изузетно инспиративно предавање на тему „Христос у другом обличју”, говорећи о Христу који ненаметљиво куца на свачије срце и чека да га препознамо и прихватимо, што је покренуло дубоке и плодне разговоре међу студентима.
Летна духовна школа за студенте окупила је око четрдесет младих из различитих крајева и са различитих факултета, вођених љубављу и жељом да упознају духовно и културно наслеђе Херцеговине, заједно уче, те кроз дружење откривају нове просторе и људе.
Раније је СПН писао како је у Пожарници одржан традиционални сабор Тузлака. ]]></content:encoded><guid>https://savezpn.rs/news/90086-leta-dukhovna-shkola-u-khertsehovini-nastava-svo-rad</guid></item><item><title><![CDATA[Архијереј СПЦ борави у Москви]]></title><link>https://savezpn.rs/news/90085-arkhiere-spts-boravi-u-moskvi</link><description><![CDATA[Владика пакрачко-славонски Јован борави у Москви.]]></description><pubDate>Wed, 05 Aug 2026 13:58:00 +0200</pubDate><category>Вести</category><content:encoded><![CDATA[Епископ пакрачки и славонски Јован, који је у Русију допутовао у приватну посету с благословом Патријарха московског и све Русије Кирила, посјетио је 3. августа 2026.године за спољне црквене везе Московске патријаршије.
Владику Јована примио је заменик председника Одељења за спољне црквене везе, протојереј Игор Вижанов, а састанку су присуствовали и сарадник Секретаријата Одељења за међуправославне односе А. Ј. Хошев и преводилац С. А. Луганска.
Током разговора, који је протекао у срдачној атмосфери, владика Јован говорио је о животу и раду Епархије пакрачке и славонске, као и о свом боравку у руској престоници.
Учесници састанка разговарали су о стању и перспективама даљег развоја односа између Руске и Српске православне цркве, као и између братских православних народа о којима ове двије помјесне цркве духовно брину. На крају сусрета размијењени су пригодни поклони.
Истог дана, у храму Светих апостола Петра и Павла на Подворју Српске православне цркве у Москви, владика Јован уручио је Епархијски орден Светих 318 отаца Првог васељенског сабора Виктору Дјаченку, великом добротвору Епархије пакрачке и славонске и Манастира Рођења Светог Јована Претече у Јасеновцу.
Свечаности су присуствовали старешина Подворја Српске православне цркве у Москви, викарни Епископ ремезијански Стефан, као и старешина храма Светог пророка Илије на Иљинки, протојереј Андреј Рјечицки.
Једно од значајних доброчинстава Виктора Дјаченка је подизање споменика руско-српском страдању у Другом светском рату у Јасеновцу.
Аутор овог спомен-обележја је руски уметник Сергеј Шихачевски.
Дан раније, 2. августа, на празник Светог пророка Илије – Илиндан, владика Јован служио је Свету архијерејску литургију у храму Светог пророка Илије у Москви.
Саслуживао му је Епископ истрински Серафим, викар Патријарха московског и све Русије Кирила, уз учешће свештенства Московске патријаршије и верног народа.
Раније је СПН писао како је Патријарх Порфирије служио парастос страдалим Србима у „Олуји“. ]]></content:encoded><guid>https://savezpn.rs/news/90085-arkhiere-spts-boravi-u-moskvi</guid></item><item><title><![CDATA[Митрополија демантовала наводе о нестанку предмета из ризнице]]></title><link>https://savezpn.rs/zashhita-very/90084-mitropolia-demantovala-navode-o-nestanku-predmeta-iz-riznitse</link><description><![CDATA[Митрополија црногорско-приморска саопштила је да није утврђено да је из ризнице Цетињског манастира нестало 19 културних добара.]]></description><pubDate>Wed, 05 Aug 2026 13:17:00 +0200</pubDate><category>Заштита вере</category><content:encoded><![CDATA[Митрополија црногорско-приморска саопштила је да наводи о наводном нестанку 19 културних добара из ризнице Цетињског манастира нису прецизно представљени. У Митрополији истичу да је Народни музеј приликом стручног прегледа обухватио стање предмета који су му били доступни. То само по себи не значи да су предмети који нису обухваћени прегледом нестали, кажу у Митрополији.
Блок - по темі (Митрополија црногорско-приморска оповргла лажи портала "Вијести")
Митрополија је реаговала на текст објављен у „Побједи“ под насловом „Из ризнице Цетињског манастира нестало 19 културних добара“, наводећи да је већ у самом наслову направљена чињенична грешка, јер се културним добром у овом случају сматра збирка црквених утвари, а не сваки појединачни предмет.
Како је наведено у саопштењу Митрополије, радна група Народног музеја у свом извештају није обухватила одређени број предмета.

„Истина је да радна група Народног музеја није својим извештајем обухватила један број предмета из збирке, јер су јој били недоступни, а не да су нужно нестали“,

наводи се у Митрополији.
Из Митрополије истичу да је, након постизања договора, стручном тиму Народног музеја омогућен увид у стање предмета и да је сарадња била на веома добром нивоу. Наводе и да је Митрополија инсистирала да се рад стручног тима задржи у оквирима стручног прегледа, без уласка у питање својине над предметима.
Према њиховом објашњењу, због тога је био одложен преглед инициран 2019, док је преглед обављен након што су се, како се наводи, политичке прилике стабилизовале – и престали напади на Православну Цркву коју су тадашње власти желеле да инструментализују за своје партијске и идеолошке циљеве.
Митрополија је указала и на део текста који се односи на ревалоризацију културних добара из 2013. и 2014. Наводи се да је тада било тврдњи да стручни тим није имао прилику да изврши визуелни преглед предмета из збирке, али да је претходно комисија Народног музеја имала свој тим који је прегледао предмете.
Када је реч о последњој кривичној пријави коју је Народни музеј поднео због сумње на нестанак предмета, из Митрополије наводе да је њен овлашћени представник дао изјаву Управи полиције и да је могуће да су неки предмети нестали у крађи која се догодила раније (седамдесетих година прошлог века), али да нису одмах били евидентирани као нестали.
Митрополија истовремено указује да је реч о иконама мањих димензија, углавном руског порекла с краја 19. века, од којих су неке биле израђене и штампањем на папиру у дрвеним оквирима.
„Не умањујући значај сваког предмета из историје, морамо нагласити да у ризници Цетињског манастира и нашим храмовима има много вреднијих експоната (недостајући нису ни били део сталне поставке). Такође, не искључујемо могућност да се неки од предмета вратио у посед Народног музеја“,
наведено је у саопштењу.
У саопштењу се подсећа и на случај архијерејског жезла митрополита Петра Другог Петровића Његоша, који се данас налази у Његошевом музеју у Биљарди, а припада истој збирци. Митрополија наводи да није довољно јасно када је жезло изнето из манастира, али да овај пример показује да постоји могућност да се поједини предмети налазе у поседу Народног музеја.
Исто тако, не искључује се могућност да је, због великог броја икона у манастиру, приликом евидентирања дошло до изостанка идентификације појединих предмета, што би, како се очекује, могло бити исправљено у наредном периоду.
Из Митрополије на крају поручују да је управо Цркви највише стало до очувања њеног наслеђа.
„Највећи интерес да се ништа од наслеђа трајно не изгуби има управо Црква“,
истиче се у саопштењу, уз напомену да се свештенство, монаштво и верни народ свакодневно труде да се изгубљено пронађе, разрушено обнови, а недостајуће надомести.
Митрополија је поручила да се црквена добра истовремено умножавају, како би будуће генерације имале шта да чувају и о чему да брину.
СПН је раније писао о изјави др Ћирић о томе на који начин прекрајање историје доводи у опасност српску баштину на Космету.]]></content:encoded><guid>https://savezpn.rs/zashhita-very/90084-mitropolia-demantovala-navode-o-nestanku-predmeta-iz-riznitse</guid></item><item><title><![CDATA[Патријарх Порфирије служио парастос страдалим Србима у „Олуји“]]></title><link>https://savezpn.rs/news/90083-patriarkh-porfirie-sluzhio-parastos-stradalim-srbima-u-olui</link><description><![CDATA[Патријарх Порфирије служио је у Мркоњић Граду парастос невино пострадалим Србима у „Олуји“, у оквиру Дана сећања.]]></description><pubDate>Wed, 05 Aug 2026 11:24:00 +0200</pubDate><category>Вести</category><content:encoded><![CDATA[Његова Светост Патријарх српски Порфирије служио је 4. августа 2026. на Тргу краља Петра Првог Карађорђевића у Мркоњић Граду парастос невино пострадалим жртвама хрватске војно-полицијске акције „Олуја“, у оквиру централног обележавања Дана сећања на страдале и прогнане Србе.
Молитвеном помену претходили су говори председника Републике Србије Александра Вучића, председника Републике Српске Милорада Додика и председника Скупштине Црне Горе Милана Кнежевића, након чега је одржан програм посвећен сећању на све страдале и прогнане Србе са њихових вековних огњишта.
Парастосу су саслуживали Митрополит крушевачки Давид, Епископ бихаћко-петровачки Сергије и викарни Епископ марчански Сава, као и архимандрити Варнава (Дамјановић), Василије (Рожић) и Јеротеј (Влајковић), протопрезвитери-ставрофори Драган Шкалоња, Никола Пено, Саво Јанковић, Саша Црљић и Миладин Самарџић, протопрезвитери Александар Ђурић и Савко Плавшић и протођакони Драган Радић, Радојица Жагран и Немања Рељић.
Патријарх Порфирије је у Мркоњић Град стигао након боравка у Бањалуци, где се сусрео с Митрополитом бањалучким Јефремом. Поглавар Српске Православне Цркве најпре се поклонио моштима Светог свештеномученика Платона Бањалучког у цркви Свете Тројице, а потом је у Епископској резиденцији разговарао с митрополитом Јефремом.
Сусрету су присуствовали и Митрополит крушевачки Давид, викарни епископ марчански Сава и Ненад Поповић, министар у Влади Републике Србије задужен за међународну економску сарадњу и питања положаја Цркве у друштву и дијаспори.
Централно обележавање у Мркоњић Граду било је посвећено жртвама и прогнанима у „Олуји“, која је почела 4. августа 1995. Током акције са својих вековних огњишта протерано је више од 240.000 Срба, док су бројни цивили страдали током и након прогона.
Патријарх Порфирије је у беседи након парастоса поручио да је молитвено памћење страдалих најдубљи и најдостојнији облик чувања сећања, истичући да оно треба да буде ослобођено мржње и усмерено ка очувању мира, слоге и љубави међу људима.
Он је позвао српски народ да не дозволи да га поделе и мржња удаље од хришћанских вредности, али и да у миру, узајамном поштовању и добросуседству живи са свим народима с којима дели простор.
У молитвеном сабрању у Мркоњић Граду тако су се сусрели сећање на жртве, молитва за пострадале и порука да памћење трагичних догађаја треба да буде темељ одговорности према будућим генерацијама, а не повод за нове поделе.
СПН је раније писао о беседи патријарха Порфирија после парастоса на Дан сећања на жртве „Олује“.]]></content:encoded><guid>https://savezpn.rs/news/90083-patriarkh-porfirie-sluzhio-parastos-stradalim-srbima-u-olui</guid></item><item><title><![CDATA[Патријарх у Мркоњић Граду: Сећање на жртве не сме нас везати за мржњу ]]></title><link>https://savezpn.rs/news/90082-patriarkh-u-mrkoi-hradu-seae-na-zhrtve-ne-sme-nas-vezati-za-mrzhu-</link><description><![CDATA[Патријарх Порфирије поручио је у Мркоњић Граду да Срби морају да чувају сећање на жртве „Олује“, али и да памте ко су и чији су и чувају мир и слогу међу собом.]]></description><pubDate>Wed, 05 Aug 2026 09:55:00 +0200</pubDate><category>Вести</category><content:encoded><![CDATA[Патријарх српски Порфирије на централном обележавању Дана сећања на жртве „Олује“ у Мркоњић Граду 4. августа 2026. позвао је на молитвено и достојанствено сећање на српске страдалнике, али и на очување мира, слоге и јединства међу српским народом. У беседи поводом Дана сећања на страдале и прогнане Србе истакао је да памћење трагедије не сме да буде претворено у мржњу, већ да треба да буде подстицај за враћање вери, коренима и вредностима на којима почива народ.

„Из године у годину сабирамо се на различитим местима да молитвено поменемо невино пострадале у страшном прогону нашег народа с вековних огњишта названом ‘Олуја’ и загрлимо све који и данас носе рану тог небивалог изгнанства на тлу Европе у двадесетом веку“,

рекао је патријарх Порфирије.
Он је подсетио да је бол због страдања и даље присутан и да проток времена не умањује обавезу да се жртве памте. Посебно је поменуо страдале на Петровачкој цести, где су у избегличкој колони на путу ка спасењу страдали недужни људи, старци, жене и деца.
Патријарх је нагласио да молитва представља најдубљи и најдостојнији облик памћења, јер, како је рекао, она чува истину, али истовремено ослобађа срце од мржње која човека поново везује за зло:

„Молитва пред лице Божје узноси и бол жртве, али и рану онога који памти.“ 

Говорећи о људима који су 1995. напустили своја вековна огњишта, патријарх Порфирије рекао је да су они, иако су остали без домова и завичаја, у себи носили веру да их Господ није оставио и наду да зло нема последњу реч.
Он је подсетио на речи Светог апостола Павла:

„У свему трпимо невоље, али нисмо потиштени; збуњени смо, али не очајавамо; прогоњени, али нисмо остављени; оборени, али не погубљени“.

Према речима патријарха, страдања из прошлости треба да врате српски народ његовим коренима, Богу и једне другима. Управо кроз сећање на жртве, како је истакао, народ треба дубље да разуме Христове речи: „Љуби ближњега свога као самога себе“, али и „Љубите непријатеље своје“.

„И вечерас заповест о љубави призивамо и у сећање и у своја срца“,

поручио је патријарх, додајући да човек тешко може да воли противника и непријатеља, али да Христова заповест свакоме показује пут и позива на непрестани подвиг очишћења срца од самољубља и самодовољности.
Патријарх Порфирије упозорио је и на опасност од подела унутар сопственог народа. Како је рекао, не сме се дозволити да ближњи постане туђин, брат противник, а различитост повод за непријатељство. Не смемо дозволити да нам мржња према ближњем, односно међусобна мржња постане прихватљив начин живота, рекао је патријарх, упозоривши на опасност таквог односа међу људима.
Он је нагласио да заповест о љубави има конкретан садржај и да почиње од породице, родитеља, деце, браће и сестара, а затим се шири на суседе, колеге, суграђане и сопствени народ.

„Тек волећи своје, волећи свој народ постајемо способни да волимо друге, да волимо туђе, да волимо и поштујемо друге људе и друге народе“,

поручио је патријарх Порфирије.
Посебно је позвао на превазилажење подела и уских интереса, истичући да је неопходно да се, у духу хришћанске и православне саборности, сачувају јединство и слога.
Подсећајући на речи Светог апостола Павла упућене Коринћанима, патријарх је поручио да међу људима не треба да буде раздора, већ да је неопходно праштати и тражити опроштај, отворити срце једни према другима и разумети да је сваки човек драгоцен.

„Позвани смо да чувамо мир и слогу међу собом, али и да у миру, узајамном поштовању и добросуседству живимо са свим људима и народима са којима делимо овај благословени простор“,

истакао је патријарх.
Говорећи о значају историјског памћења, патријарх Порфирије је навео пример јеврејског народа који је четрдесет година лутао пустињом и кроз то искуство учио да памти свој Завет и снагу тражи у верности Богу.
Према његовим речима, народ не пропада најдубље онда када остане без земље и дома, већ када заборави ко је, чији је, који му је циљ и на каквом завету је утемељен.

„Памтећи своје страдалнике и завичаје, ми памтимо ко смо, чији смо и коме припадамо. А припадамо Христу, Цркви Његовој, једни другима, светосавском православном српском народу“,

рекао је патријарх.
Он је нагласио да сећање на страдалнике зато није само поглед у прошлост, већ и начин да се сачува идентитет народа и свест о његовим коренима.
На крају беседе патријарх Порфирије се помолио за све пострадале током августовских дана 1995, као и за све који су напустили своја вековна огњишта и кренули путем изгнанства.
Позвао је да се памћење жртава настави без мржње и осветољубивости, подсетивши на молитвене речи блаженопочившег патријарха Павла да „мржња уступи место љубави, немир – миру, жалост – радости“.

„Нека је вечан помен свој нашој браћи и сестрама који су невино пострадали у страшном прогону са својих вековних огњишта, прогону названом ‘Олуја’“,

поручио је патријарх Порфирије на крају беседе у Мркоњић Граду.
СПН је раније писао да ће се у Мркоњић Граду одиграти овогодишње централно обележавање Дана сећања на пострадале и прогнане Србе.]]></content:encoded><guid>https://savezpn.rs/news/90082-patriarkh-u-mrkoi-hradu-seae-na-zhrtve-ne-sme-nas-vezati-za-mrzhu-</guid></item><item><title><![CDATA[Храм у Новосељанима обележио свој јубилеј]]></title><link>https://savezpn.rs/news/90081-khram-u-novoseanima-obelezhio-svo-ubile</link><description><![CDATA[Храм у Новосељанима је прославио своју летњу славу.]]></description><pubDate>Tue, 04 Aug 2026 20:19:00 +0200</pubDate><category>Вести</category><content:encoded><![CDATA[У недељу, 2. августа 2026. године, на празник Светог пророка Илије, прослављена је летња слава храма Благовести Пресвете Богородице у Новосељанима надомак Бјеловара.
Светом Литургијом је началаствовао јереј Миломир Гвојић, парох великописанички, док су саслуживали: јереј Немања Ђурић, парох сисачки; јереј Стефан Максимовић, парох бјеловарски; и ђакон Алексеј Гојсовић (Епархија осечкопољска и барањска).

„Свети Илија је чинио многа чудеса, о чему сведочи и то како се иконопише на иконама, па видимо да је на некима у пећини са гавраном (јер му је он доносио хлеб и месо, кад је побегао у пустињу од гнева цара Ахава) или са кочијама да се узноси на небо или тако што убија 450 лажних пророка који су служили сатани. Свето Писмо каже да ће се, као што се вазнео на небо огњеним колима, пре Другог Христовог доласка он први појавити да најави долазак Господњи“, рекао је јереј Немања Ђурић.

Он се позвао се на речи Јустина Поповића који је наводио да је Свети Илија сведок Јединог Истинитог Бога, највећи и најнеустрашивији. Јачи од смрти, јер када је дошао дан сусрета са смрћу, све су смрти бјежале од њега, а огњена кола са огњеним коњима вазнела су га на небо пред очима његовог ученика Светог пророка Јелисеја. Отишао је на небо као цар земље.

„Сав огањ у вери, у молитви, у ревности, иде на небо да задиви Анђеле, и људима да се јави на гори Тавор да би показао да небески свет учествује у Христовом Преображењу“, речи су Јустина Ћелијског којима је завршена беседа.

Храм у Новосељанима због своје дуге историје која сеже још од 1700. године, када је саграђен, има посебан значај за житеље бјеловарског краја. Домаћин, јереј Стефан Максимовић, парох бјеловарски, наводи да иако на овој цркви има још доста посла, захваљујући интересовању парохијана она је увек у очуваном стању и што је најважније у богослужбеној употреби.
Напоменуо је да је овог лета у потпуности преуређена унутрашњост парохијске сале, урађени су зидови, окречена је и офарбана ламперија. Посебно се захвалио мајсторима који су својим несебичним радом допринијели да она добије нови изглед, али и свим добрим људима који су прилозима помогли да се купи материјал.
У наредном периоду у плану је да се уради и фасада на парохијској сали, а уз Божју помоћ, ни ту неће бити крај радова на обнови ове светиње“, рекао је парох бјеловарски захваливши и свима који су данима учествовали у припреми летње славе овог храма.
После благосиљања славских дарова заједничарење је настављено за трпезом љубави и под крошњама чувене липе испред храма, за коју се верује да је посађена још прије него је храм овде саграђен.
Раније је СПН писао како је храм у Стубленици прославио свог заштитника. ]]></content:encoded><guid>https://savezpn.rs/news/90081-khram-u-novoseanima-obelezhio-svo-ubile</guid></item><item><title><![CDATA[Храм у Стубленици прославио свог заштитника ]]></title><link>https://savezpn.rs/news/90080-khram-u-stublenitsi-proslavio-svoh-zashtitnika-</link><description><![CDATA[Стубленица је поводом храмовне славе угостила свог Архијереја.]]></description><pubDate>Tue, 04 Aug 2026 19:05:00 +0200</pubDate><category>Вести</category><content:encoded><![CDATA[Прослава храмовне славе Цркве Светог пророка Илије у селу Стубленица и ове године молитвено је сабрала бројни верни народ, парохијане овог лепог тамнавског села, као и намернике из других крајева.
Светом Литургијом је началствовао Епископ ваљевски Исихије, уз саслуживање епрхијских свештенослужитеља и појање певнице сачињене од чланова Српског византијског хора „Мојсије Петровић“ из Београда.
Литургијску проповед је упутио протонамесник Милан Васиљевић, парох треће лајковачке парохије.
Он је говорио о Јеванђељском одломку и Спаситељевом ходу по води (Мт 14, 22-36).
Проповедник је указао на страх који обузима апостоле приликом гледања овог чуда, посебно апостола Петра који је и сам ходио по мору по благослову Господњем, те уплашен почео да тоне, као и на симболички приказ лађе на узбурканом мору- нашег живота који обилује искушењима, патњама и бригама овог света.

"Кад нас снађу бриге, ми се устрашимо и завапимо Господу онако како је, видевши Господа како ходи по мору, Свети апостол Петар који није изгубио наду, иако је почео да тоне, повикао:“Господе, спаси ме!“ Тако и ми душом својом у немоћи и муци, видевши да не можемо сами себи помоћи, завапимо Господу! То је једино исправно, јер без Бога не можемо ни преко прага. Дао нам је најдрагоценији дар- овај живот који имамо не да га упропастимо, већ да га продужимо у радост живота вечног у Христу Господу"- поучио је протонамесник Милан.

Говорећи о Светом пророку Илији, заштитнику стубленичке 90 година старе светиње, протонамесник Васиљевић је подсетио на детаље из житија славног боговидца из 9. века пре Христа- храњење и повијање пламеном које су чинили анђели Божји, истакавши да то потврђује његову веру и ревност, његов пламени карактер, због чега му је Бог дао да буде велики ревнитељ у времену у ком је народ израиљски под управом цара Ахава отпадао од јединог истинитог Бога.
Преломивши славски колач са домаћинима славе и њиховим парохом јерејем Стефаном Радовановићем, владика Исихије је честитао славу уз благослов оцу Стефану Радовановићу да му Господ да ревност Светог пророка Илије и мудрост да духовно води поверени му верни народ.
Црква Светог Илије деведесет година украшава Стубленицу, исијава благодаћу Божјом, у њој се служи Литургија, крштава, венчава и молитвено испраћа са овог света, рекао је ваљевски архијереј, указавши на својевсрну подударност трајања светиње у доба комунистичког одрицања од вере и отпадања од Бога савременика Светог Илије.

"Свети Илија је био ревнитељ за веру у време када је сав народ отпао од вере, али није отпао као наши несрећни комунисти, који су ипак били крштени, него су служили лажном богу. Имали су цара који је под утицајем Јазавеље, зле жене паганке, читав народ повео. Али, Илија се није бојао, него је ревновао. Сви треба да имамо ту ревност. Оне, који су издржали период комунизма нека Бог благослови, а они који су се вратили нека су добродошли и у покајању наставе да живе"- поучио је Владика Исихије сабране.

Прослава је заокружена свечаном трпезом, коју су стубленички домаћини припремили заједно са својим парохом, јерејем Стефаном Радовановићем, који се о њима духовно стара и труди да духовни живот овог краја буде богатији сваког дана.
Раније је СПН писао како је у Пожарници одржан традиционални сабор Тузлака. ]]></content:encoded><guid>https://savezpn.rs/news/90080-khram-u-stublenitsi-proslavio-svoh-zashtitnika-</guid></item><item><title><![CDATA[„Олуја“ у сећању: Званичници Српске  о жртвама, прогону и обавези памћења]]></title><link>https://savezpn.rs/news/90079-olua-u-seau-zvanichnitsi-srpske-o-zhrtvama-prohonu-i-obavezi-pamea</link><description><![CDATA[Званичници Српске поводом „Олује“ поручили да се страдање и прогон више од 220.000 Срба не смеју заборавити и да се мора неговати култура сећања.]]></description><pubDate>Tue, 04 Aug 2026 18:15:00 +0200</pubDate><category>Вести</category><content:encoded><![CDATA[Поводом Дана сећања на убијене и прогнане Србе у „Олуји“, званичници Републике Српске говорили су о страдању српског народа, последицама прогона, култури сећања и обавези будућих генерација да памте догађаје из 1995.
Председник Републике Српске Синиша Каран поручио је да је обавеза неговати културу сећања на жртве „Олује“. Каран је навео да Република Српска одаје поштовање и захвалност за 1.904 српске жртве и истакао да Срби морају памтити своју историју.

„Један је српски народ и једна је наша историја“,

поручио је Каран, истичући значај Републике Српске и Србије за опстанак и очување идентитета српског народа.
Српски члан Председништва БиХ Жељка Цвијановић истакла је да Република Српска и Србија заједно обележавају Дан сећања на убијене и прогнане Србе. Она је поручила да је обавеза институција да негују колективно памћење и преносе га будућим генерацијама.

„Не смемо заборавити ни оне који су за слободу дали делове свога тела“,

рекла је Цвијановићева поводом другог догађаја на којем је говорила о страдању српског народа.

Република Српска и Србија данас обиљежавају Дан сјећања на убијене и прогнане Србе у злочиначкој акцији "Олуја". Заједно се сјећамо двије хиљаде невино страдалих и више од 200 хиљада наших сународника који су протјерани са вијековних огњишта током највећег етничког чишћења у… pic.twitter.com/3hygatQc3H
— Жељка Цвијановић (@Cvijanovic_Z) August 4, 2026



Премијер Републике Српске Саво Минић поручио је да је обавеза чувати оно што је одбрањено животима најхрабријих. Он је указао на симболичан повратак ћирилице у једну основну школу у Книну и поручио да Срби, док памте страдање, сведоче и васкрсењу свог народа.

„Док памтимо страдање, сведочимо и васкрсењу нашег народа“,

поручио је Минић.

Док памтимо страдање свједочимо и васкрсењу нашег народа.Сваки пут када чујем да су се у Книну родили Милица, Јелена или Гаврило, дух хришћанства ми ко зна који пут живом сликом потврди побједу живота.У книнској основној школи поново се учи ћирилица, сачувано је оно што су… pic.twitter.com/oKsnR7yFtr
— Саво Минић (@minic_savo) August 4, 2026






Председник Организационог одбора обележавања Милорад Додик поручио је да погром и страдање Срба током лета и јесени 1995. никада не смеју бити заборављени. Он је истакао да је важно да се истина о тим догађајима пренесе генерацијама које долазе, као и да се очува сећање на људе који су протерани са својих вековних огњишта.
Додик је навео да су Република Српска и Србија заједничким обележавањем важних датума показале јединство када је реч о најважнијим националним питањима. Он је говорио и о положају Срба који су остали да живе на просторима на којима су некада били већина, као и о, како је рекао, нападима на српску имовину.

"Олуја" је симбол прогона, страдања и једне од највећих неправди која је задесила наш народ у новијој историји. У колонама, у сузама, у спаљеним кућама и заувијек напуштеним огњиштима остала је урезана бол стотина хиљада српских породица.За нас је "Олуја" наставак дугог…
— Милорад Додик (@MiloradDodik) August 4, 2026



В.д. директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Виктор Нуждић говорио је о демографским последицама страдања Срба током Другог светског рата и ратова од 1991. до 1995.
Нуждић је истакао да српски народ никада неће моћи у потпуности да утврди колики би били његови демографски губици да није било Независне Државе Хрватске и злочина над Србима током Другог светског рата, као и током ратова деведесетих. Говорећи о Републици Српској Крајини и „Олуји“, он је указао на готово потпуно протеривање српског становништва са тих простора и драматичну промену демографске слике.
В.д. директора ЈП „Аутопутеви Републике Српске“ Радован Вишковић поручио је да почетак августа сваке године враћа у сећање тешке сцене колона, панике, страха, бола и неизвесности кроз које су прошли прогнани Срби.
Вишковић је подсетио да су Срби бежали са својих вековних огњишта покушавајући да спасу живот и указао на страдање цивила у колони на Петровачкој цести. Он је поручио да је због тога од кључне важности да се сваке године негује култура сећања и памти кроз какве је патње српски народ прошао.

„Зато је важно да се, из године у годину, на ове тешке и болне датуме окупљамо и памтимо кроз какве смо патње прошли да бисмо данас имали слободну Републику Српску – јаку, стабилну и способну да свој народ заштити од неких нових ’Олуја’ и ’Маестрала’“,

поручио је Вишковић.
Према евиденцији „Веритаса“, у хрватској војно-полицијској операцији „Олуја“ и периоду после ње погинула су или нестала 1.904 Србина, међу којима 1.250 цивила. Међу жртвама је било десеторо деце млађе од 14 година и 566 жена.
Истовремено с припремом централног догађаја, у Републици Српској спроведене су бројне активности поводом Дана сећања.
У Новом Граду су најављене активности посвећене сећању на Србе који су у августу 1995. прешли преко моста на Уни бежећи из Републике Српске Крајине. У том граду ће се огласити сирене у знак сећања на страдале и прогнане.
У организацији Документационо-информационог центра „Веритас“ 6. августа биће служен парастос у Храму Светих апостола Петра и Павла у Новом Граду. Након парастоса биће прислужене свеће, а са моста преко којег су прешле избегличке колоне биће спуштен венац у реку Уну.
Истог дана у Сводни код Новог Града биће служен помен и положени венци код спомен-крста, на месту где је хрватска авијација гађала избегличку колону.
„Олуја“ је почела 4. августа 1995. офанзивом хрватске војске и полиције, као и јединица ХВО-а, на подручја Баније, Лике, Кордуна и северне Далмације. Са својих вековних огњишта протерано је више од 220.000 крајишких Срба.
Међународни суд правде је у пресуди из фебруара 2015. године „Олују“ оквалификовао као етничко чишћење, али не и као геноцид.
СПН је писао о централном обележавању Дана сећања на жртве "Олује".]]></content:encoded><guid>https://savezpn.rs/news/90079-olua-u-seau-zvanichnitsi-srpske-o-zhrtvama-prohonu-i-obavezi-pamea</guid></item><item><title><![CDATA[У Пожарници одржан традиционални сабор Тузлака ]]></title><link>https://savezpn.rs/news/90078-u-pozharnitsi-odrzhan-traditsionalni-sabor-tuzlaka-</link><description><![CDATA[Храм у Пожарници је угостио свог Архијереја.]]></description><pubDate>Tue, 04 Aug 2026 18:10:00 +0200</pubDate><category>Вести</category><content:encoded><![CDATA[У порти храма Вазнесења Господњег у Пожарници, освећеног пре тачно 130 година, на празник Светог пророка Илије, одржан је традиционални сабор Тузлака.
Сабор је и ове године окупио велики број верника, некадашњих и садашњих становника тузланског краја, као и бројне госте из разних крајева Републике Српске, Србије и расејања.
Свечаност је отпочела вечерњим богослужењем, којим је началствовао Митрополит зворничко-тузлански Фотије.
После литије, служен је помен свим пострадалим становницима Пожарнице, уз молитвено сећање на све који су својим животима сведочили веру и чија је жртва дубоко урезана у памћење овог краја.
Митрополит Фотије је том приликом упутио реч утехе и охрабрења, позвавши присутне да чувају православну веру, јединство и љубав према завичају.
После молитвеног дела сабора приређен је богат културно-уметнички програм, у којем су својим наступима учествовали бројни извођачи, доприносећи свечаној атмосфери и радости заједничког окупљања.
Ово свечаном приликом, г. Миленку Мићановићу је уручен Орден краља Драгутина - Преподобног Теоктиста за несебичну помоћ при обнови храма Вазнесења Господњег у Пожарници, док је градоначелнику г. Љубиши Петровићу уручена архијерејска грамата. Кум сабрања био је г. Бошко Ђокић са породицом из Пожарнице.
Раније је СПН писао како је у Бања Луци служен помен пострадалима у „Олуји“.]]></content:encoded><guid>https://savezpn.rs/news/90078-u-pozharnitsi-odrzhan-traditsionalni-sabor-tuzlaka-</guid></item><item><title><![CDATA[Вучић у Доњем Маловану: У српском народу, упркос свему, нема мржње]]></title><link>https://savezpn.rs/news/90077-vuchi-u-doem-malovanu-u-srpskom-narodu-uprkos-svemu-nema-mrzhe</link><description><![CDATA[Нико од званичника Бошњака и Хрвата није погнуо главу пред српским жртвама. Срби их не смеју заборавити, али морају чувати мир, поручио је председник Србије.]]></description><pubDate>Tue, 04 Aug 2026 17:34:00 +0200</pubDate><category>Вести</category><content:encoded><![CDATA[Председник Србије Александар Вучић посетио је 4. августа 2026. Доњи Малован код Купреса, где је поручио да у српском народу, упркос свему што се дешавало, нема мржње која би га водила против других.
Вучић је приликом посете српској цркви у Доњем Маловану рекао да је срећан што у српском народу нема мржње коју је, како је навео, видео код других, истичући да мржња уништава онога који мрзи, а не објекат мржње.
Председник Србије оценио је да су Доњи и Горњи Малован, као и Вуковско на Купресу, међу најстрадалнијим местима на простору бивше Југославије.
Он је подсетио да су Срби на том простору страдали током Другог светског рата, када су их убијали припадници Црне легије Јуре Францетића, а да су 1995, како је рекао, хрватске снаге убиле и спалиле Србе који су затечени у овим селима.
Вучић је поручио да се не сме заборавити да ниједан хрватски или бошњачки званичник, како је навео, није погнуо главу пред српским жртвама на овим просторима.

„Никада цвијет нису положили на српске гробове. Наравно да негујемо културу сећања, да погнемо главу и пред њиховим жртвама, да се не понашамо као они, али никада немојте да заборавите да нико од њих није погнуо главу пред српским жртвама“,

рекао је Вучић.
Говорећи о будућности, председник Србије поручио је да време и мир раде за Србе, али да га брине то што, како је рекао, неки други мисле да ће дочекати време „за друго полувреме“.
Због тога је позвао Србе да буду на опрезу, али и да буду међу најгласнијима у очувању регионалног мира и економском напретку.
Председник Србије осврнуо се и на одлуку Владе Црне Горе да њен отправник послова у Амбасади Црне Горе у Хрватској присуствује обележавању годишњице „Олује“ у Книну, док, како је рекао, Црна Гора није послала представника на обележавање сећања на страдале Србе у Мркоњић Граду.

„Влада Црне Горе, званична Црна Гора, учествује у радости, у прослави злочина почињених над Србима, слави заједно са Хрватима, а никога Влада Црне Горе није послала на обележавање, комеморативно сећање на страдале Србе у Мркоњић Граду“,

рекао је Вучић.
Он је додао да, према његовој оцени, такве одлуке представљају тек почетак и да Срби не треба да буду изненађени будућим политичким потезима.
Вучић је поручио да Србија мора да буде свесна свих проблема и подела које су, како је навео, наметнуте региону и да мора бити припремљена за политичке догађаје који долазе.

„Треба да будемо свесни свих проблема, свих подела које су нам наметнули“,

рекао је председник Србије.
Вучић је јутрос посетио и Храм Рођења Пресвете Богородице у Бугојну.
Он од недеље борави у посети Републици Српској и српским општинама у Федерацији БиХ. Током посете обишао је манастир Рмањ, Дрвар, Ситницу код Рибника, Мркоњић Град, Јањске Отоке и Водице у општини Шипово, као и Ново Село у општини Купрес.
Вучић ће вечерас у Мркоњић Граду присуствовати централном обележавању Дана сећања на све страдале и прогнане Србе у хрватској оружаној акцији „Олуја“.
СПН је писао о помену жртвама „Олује“ који је одржан у Саборном храму Христа Спаса у Бањалуци.]]></content:encoded><guid>https://savezpn.rs/news/90077-vuchi-u-doem-malovanu-u-srpskom-narodu-uprkos-svemu-nema-mrzhe</guid></item><item><title><![CDATA[Бањалука: служен помен за страдале у „Олуји“, венци код спомен-обележја]]></title><link>https://savezpn.rs/news/90075-baaluka-sluzhen-pomen-za-stradale-u-olui-ventsi-kod-spomen-obelezha</link><description><![CDATA[У Храму Христа Спаситеља у Бањалуци служен је парастос за Србе страдале и прогнане у хрватској акцији „Олуја“.]]></description><pubDate>Tue, 04 Aug 2026 16:55:00 +0200</pubDate><category>Вести</category><content:encoded><![CDATA[У Храму Христа Спаситеља у Бањалуци служен је парастос поводом Дана сећања на убијене и прогнане Србе у хрватској војно-полицијској операцији „Олуја“. Парастос је служило свештенство Епархије бањалучке, а молитвено су се сетили свих пострадалих у погрому Срба из бивше Републике Српске Крајине у августу 1995.
Парастосу су присуствовали председник Републике Српске Синиша Каран, министар борачко-инвалидске заштите Републике Српске Радан Остојић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у Влади Србије Милица Ђурђевић Стаменковски, генерални секретар председника Републике Српске Марко Ромић и директор Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац.
Након парастоса положени су венци код Централног спомен-обележја борцима Одбрамбено-отаџбинског рата од 1991. до 1995. на Тргу српских јунака.
Парастос у Бањалуци део је обележавања Дана сећања који Република Српска и Србија ове године централно обележавају у Мркоњић Граду.
„Олуја“ је почела 4. августа 1995. офанзивом хрватске војске, полиције и јединица ХВО-а на подручја Баније, Лике, Кордуна и северне Далмације. Током операције са својих вековних огњишта протерано је више од 220.000 крајишких Срба.
Према евиденцији „Веритаса“, у току и после „Олује“ погинула су или нестала 1.904 Србина, међу којима је 1.250 цивила. Међу жртвама је било десеторо деце млађе од 14 година и 566 жена.
СПН је раније писао да је у Мркоњић Граду најављено централно обележавање Дана сећања на жртве „Олује“.]]></content:encoded><guid>https://savezpn.rs/news/90075-baaluka-sluzhen-pomen-za-stradale-u-olui-ventsi-kod-spomen-obelezha</guid></item><item><title><![CDATA[Српски министар у Канади припрема прославу своје славе]]></title><link>https://savezpn.rs/news/90076-srpski-ministar-u-kanadi-priprema-proslavu-svoe-slave</link><description><![CDATA[Манастир Преображења Господњег у Милтону увелико се припрема за прославу своје славе.]]></description><pubDate>Tue, 04 Aug 2026 16:54:00 +0200</pubDate><category>Вести</category><content:encoded><![CDATA[Поводом славе манастира Светог Преображења Господњег у Милтону, свету Литургију ће 19. августа 2026. године са почетком у 9,30 часова служити Митрополит канадски Митрофан, Митрополит рашко-призренски Теодосије и Епископ вашингтонско-њујоршки и источноамерички Иринеј, уз саслужење свештенства Епархије канадске.
Први српски манастир на простору Канаде красе величанствене фреске Христа Пантократора, Преображења Господњег, Уласка Христовог у Јерусалим, али и кивоти са честицама моштију светих Василија Великог, Игнатија Богоносца, Атанасије Великог, Поликарпа Смирнског, Ирине, Пантелејмона, Харалампија, Нектарија Егинског и Нектарија Оптинског.
На преко двадесет хектара манастирског имања складно су распоређени поред велелепног храма и конак са капелом Света Три Јерарха, велика сала, Епархијски музеј, библиотека, прво српско гробље у Канади, као и излетиште са пратећим садржајима и спортским теренима.
Раније је СПН писао како је Мркоњић Град домаћин централног обележавања „Олује“. ]]></content:encoded><guid>https://savezpn.rs/news/90076-srpski-ministar-u-kanadi-priprema-proslavu-svoe-slave</guid></item><item><title><![CDATA[Дан сећања на жртве „Олује“: Мркоњић Град домаћин централног обележавања]]></title><link>https://savezpn.rs/news/90073-dan-seaa-na-zhrtve-olue-mrkoi-hrad-domain-tsentralnoh-obelezhavaa</link><description><![CDATA[У Мркоњић Граду на централном обележавању Дана сећања на страдале и прогнане Србе у „Олуји“ биће присутни и Патријарх српски Порфирије и председник Србије Вучић.]]></description><pubDate>Tue, 04 Aug 2026 15:31:00 +0200</pubDate><category>Вести</category><content:encoded><![CDATA[У Мркоњић Граду у Републици Српској ће 4. августа 2026. бити одржано централно обележавање Дана сећања на све страдале и прогнане Србе у хрватској војно-полицијској операцији „Олуја“ и погрому Срба из Републике Српске Крајине и крајишких општина БиХ.
Окупљање почиње у 20 часова, а обележавању ће присуствовати највиши званичници Републике Српске и Србије, међу којима и Патријарх српски Порфирије и председник Србије Александар Вучић.
Председник Организационог одбора Милорад Додик позвао је све Србе да 4. августа дођу у Мркоњић Град, истичући да је реч о важном догађају за Републику Српску и српски народ.
Додик је поручио да погром и страдање Срба током лета и јесени 1995. никада не смеју бити заборављени и да се истина о тим догађајима мора преносити генерацијама које долазе.
Он је навео да Република Српска и Србија заједничким обележавањем важних датума показују јединство када је реч о најважнијим националним питањима.
Према његовим речима, на скупу ће Република Српска и Србија изнети своје политичке ставове, док ће патријарх Порфирије, поред молитве и парастоса, одржати и беседу.
Додик је позвао градове и општине да организују превоз за грађане који желе да присуствују обележавању. Он је истакао и значај подршке малобројним Србима који и даље живе на просторима на којима су некада били већина.
Председник Републике Српске Синиша Каран поручио је да је обавеза неговати културу сећања и исказати поштовање према жртвама „Олује“.

„Српска данас одаје дужно поштовање, пијетет и вечну захвалност за 1.904 српске жртве погрома у ’Олуји’“,

рекао је Каран.
Он је истакао да Срби морају неговати културу сећања и да је Република Српска, како је навео, оквир егзистенцијалног, политичког, идентитетског и националног бића српског народа.
Република Српска прогласила је 4. август Даном жалости поводом страдања Срба у „Олуји“.
Због централног обележавања у Мркоњић Граду Министарство унутрашњих послова Републике Српске предузело је појачане мере безбедности.
Грађанима који желе да присуствују обележавању саветовано је да дођу раније, да не носе руксаке и торбе и да код себе имају идентификациони документ. МУП је апеловао на грађане да поштују наредбе полицијских службеника и да не носе пиротехничка средства.
На подручју Мркоњић Града забрањена је употреба дронова, осим за лица која имају одобрење МУП-а Републике Српске. Уведене су и мере које се односе на саобраћај теретних возила и превоз експлозивних материја.
Хрватска војно-полицијска операција „Олуја“ почела је 4. августа 1995. године офанзивом хрватске војске и полиције, као и јединица ХВО-а, на подручја Баније, Лике, Кордуна и северне Далмације. Током акције са својих вековних огњишта протерано је више од 220.000 крајишких Срба.
Према ажурираној евиденцији Документационо-информационог центра „Веритас“, у току и после „Олује“ погинуло је или нестало 1.904 Срба, међу којима 1.250 цивила. Међу жртвама је било и десеторо деце млађе од 14 година и 566 жена.
СПН је раније писао о порукама које су послали Александар Вучић и Милорад Додик из манастира Рмња. ]]></content:encoded><guid>https://savezpn.rs/news/90073-dan-seaa-na-zhrtve-olue-mrkoi-hrad-domain-tsentralnoh-obelezhavaa</guid></item><item><title><![CDATA[На Илином брду освештана и обновљена спомен чесма]]></title><link>https://savezpn.rs/news/90072-na-ilinom-brdu-osveshtana-i-obnovena-spomen-chesma</link><description><![CDATA[Илино брдо, које се налази недалеко од Пљеваља је угостило свог Архијереја.]]></description><pubDate>Tue, 04 Aug 2026 15:21:00 +0200</pubDate><category>Вести</category><content:encoded><![CDATA[У недељу 2. августа, на празник Светог пророка Илије – Илиндан, Архиепископ и Митрополит милешевски Атанасије освештао је обновљену спомен чесму у потри Храма Светог Илије на Илином брду код Пљеваља, уз учешће свештенства Епархије милешевске, председника Општине Пљевља др Дариа Вранеша и бројног верног народа.
Спомен чесма, и сав околни простор, је обновљена радом и залагањем неимара Богића Гогића из Пљеваља и прилозима верног народа, а уз свесрдну помоћ Рудника угља Пљевља и Општине Пљевља.
Након освећења обновљене спомен чесме Митрополит Атанасије се кратко обратио сабраном верном народу рекавши, између осталог: – Велики је дар од Бога ако смо у стању стварати нова дела, а можда је некад и већи дар бити способан настављати добра дела.

"Ми смо успели да наставимо добро дело наших претходника. Наши претходници су на овом месту извели воду и омогућили да је користимо. Али, и саме водне токове Творац Небески је извео и лепо распоредио."

Владика је потом објаснио како црква има могућност да приведе Божију благодат на те ресурсе.

"Није довољно само имати те природне ресурсе на располагању. У Цркви имамо и ту могућност да приведемо Божију благодат на те ресурсе којима располажемо, тако да они буду на вечну употребу и да благосиљају цео организам човека. Ми смо због тога искористили доброту неких од вас па смо се обратили Творцу да пошаље са неба своју Благодат на овај извор, тако да ће они који буду овде прилазили и кушали од ове воде моћи да освећују сваку ћелију свога бића."

Митрополит је потом поменуо неке од добротвора, који су помогли да се чесма обнови.

"Заједно се радујемо што смо дочекали овај тренутак, ову могућност, и да поменемо макар неке од добротвора из ранијих времена. Радујемо се што ће их бити и са нама и после нас, али да није било оних пре ми не бисмо могли да се настављамо на њихово дело", рекао је Митрополит Атанасије.

Неколицини добротвора и трудбеника који су највише допринели да се обнови ова спомен чесма Митрополит Атанасије је уручио Архипастирске грамате признања.
Спомен чесма је саграђена 1932. године, а поклон је краља Александра I Карађорђевића који се тада на свом путу од Београда до Цетиња зауставио у Пљевљима на Илином брду и одлучио да свом народу на поклон и успомену на његов боравак изгради чесму. Чесма је у току Другог светског рата, 1944. године, порушена и тек је обновљена ове, 2026. године.
Раније је СПН писао како је у Манастиру Драганац завршена пета новобрдска мала Летња школа. ]]></content:encoded><guid>https://savezpn.rs/news/90072-na-ilinom-brdu-osveshtana-i-obnovena-spomen-chesma</guid></item><item><title><![CDATA[У Манастиру Драганац завршена пета новобрдска мала Летња школа]]></title><link>https://savezpn.rs/news/90071-u-manastiru-drahanats-zavrshena-peta-novobrdska-mala-leta-shkola</link><description><![CDATA[У манастиру Драганац одржана је Пета новобрдска мала летња школа „Драгана Хребељановић“.]]></description><pubDate>Tue, 04 Aug 2026 13:17:00 +0200</pubDate><category>Вести</category><content:encoded><![CDATA[При Манастиру Драганац, једином живом општежитељном манастиру на источном Косову, у периоду од 27. јула до 1. августа 2026. године, одржана је Пета новобрдска мала летња школа „Драгана Хребељановић“.
Школа је покренута 2022. године, с благословом владике новобрдског Илариона, ради подучавања, дружења и повезивања деце из српских енклава Косова и Метохије са децом из других делова Србије и расејања, као и ради очувања српског културног и духовног наслеђа и обнове просветитељског живота Новог Брда са околином.
Тема овогодишње школе – „Домовина се лепотом брани“ – тумачена је студиозно, шире од текста велике песме Љубивоја Ршумовића: домовина није само земља коју наслеђујемо, већ и лепота коју остављамо иза себе. Бранимо је када певамо, када садимо дрво, када чувамо манастирску порту, када научимо песму предака, када напишемо лепу реченицу и када помогнемо другом човеку.
Пета летња школа „Драгана Хребељановић“ окупила је педесет троје полазника узраста од седам до седамнаест година са Косова и Метохије, из централне и источне Србије, као и из српског расејања – Канаде, Америке, Норвешке, Немачке и Словеније.
Рад се и ове године одвијао у вишенаменској учионици манастирског конака, у гостопримници манастира, као и у природи – у Старом Драганцу. Полазници су били подељени у две групе: млађу, узраста од шест до једанаест година, и старију, од дванаест до седамнаест година.
Тема домовине обрађивана је кроз радионице веронауке, живописа, НТЦ система учења, глуме, као и кроз активности у природи, уз посебан нагласак на редовном учешћу деце у богослужењима и Светом причешћу.
Полазници млађе групе радили су по НТЦ систему учења проф. др Ранка Рајовића, који је, на дан отварања Летње школе, заједно са својим сином др Вуком Рајовићем, одржао изузетно стручно, корисно и надахнуто предавање на тему „Деца заробљена у виртуелном свету – школа будућности“.
Стручно вођење и рад са млађом групом наставиле су НТЦ инструкторке Јована Огризовић и Драгана Весић. НТЦ радионице значајне су јер њихове игре и технике повезују покрет, мисао и говор, развијају моторичке и менталне способности, асоцијативно мишљење, креативност и пажњу, охрабрујући децу да слободно износе своје идеје и самостално размишљају.
Часове глуме за полазнике старије групе водили су дипломирани драмски уметници Анђела Киковић и Михаило Лаптошевић. На радионици је обрађена и сценски интерпретирана песма Љубивоја Ршумовића „Домовина се брани лепотом“. Полазници су учили како да се ослободе треме и страха од јавног наступа, како да правилно тумаче књижевни текст и како да се слободно и храбро изразе кроз говор и сценски покрет.
Часове веронауке водила је мастер теолог Александра Марковић. Кроз филмове и разговор деца су упознала поучне библијске приче. У оквиру Летњег биоскопа школе погледала су филмове о пророку Немији, Рају и милостивом Самарјанину. Кроз ове приче учила су о вери, љубави, доброти и помагању другима, али и о томе колико је важно да својим делима чинимо свет лепшим.
Живописачку радионицу водили су дипломирани мастер сликари и живописци Дејан и Јелена Недељков и Катарина Раковић. Програм су реализовали кроз рад са обе групе – млађим живописцима и старијим иконописцима. Мали живописци стварали су радове на тему „Божури да нам васкрсну“, а месили су и украшавали колач за Свету мученицу Марину, молећи се да она чува децу Драганца.
Иконописци су се кроз сликање иконе упознавали са нематеријалним духовним благом Србије. Сусретом са светима на икони, која је и сама простор Царства небеског, учили су да препознају и изразе благодат домовине и наслеђа које је Бог припремио својој деци. Са Александром Милић вајали су у тесту географске облике карте Србије, упознајући се на тај начин са рељефом и богатством наше домовине. Са Аном Бундалом учили су декорацију колача.
Петог дана трајања школе полазници су пред многобројном публиком у Манастиру Драганац представили своја постигнућа у завршном програму „Дедовина“, у оквиру којег је приређена и изложба ликовних радова насталих на живописачкој радионици. Том приликом игуман манастира, отац Јустин, захвалио се свим полазницима, предавачима, сарадницима и волонтерима на лепоти стваралаштва и заједништва, а потом им уручио дипломе као трајно подсећање на Пету летњу школу при Манастиру Драганац.
„Час – Дан плус“ и ове године одржан је у суботу, 1. августа, последњег дана Летње школе. Био је то час историје кроз једнодневни излет и посету Манастиру Светог Димитрија у Сушици, где су деца присуствовала Светој литургији, причестила се и провела драгоцене тренутке у срдачном разговору са игуманијом Ирином и новинаром и књижевником Живојином Ракочевићем. Потом су се полазници упутили ка Шар-планини и Призрену, где су посетили Храм Светог Ђорђа, Богородицу Љевишку и Манастир Светих Архангела Михаила и Гаврила, у којем их је братија срдачно дочекала за Трпезом љубави.
Свесрдну помоћ Петој летњој школи пружили су волонтери Исидора Чамџић, Ђурђија Стакић и Милица Шћепановић. Све програме радионица и њихово усклађивање са манастирским типиком координирао је јеромонах Христофор.
Пет година након оснивања, Летња школа „Драгана Хребељановић“ наставља да окупља децу око вредности које не пролазе – вере, знања, стваралаштва и љубави према отаџбини. Јер домовина није само оно што смо наследили од предака, већ и оно што својим животом, добротом и лепотом остављамо онима који долазе после нас. Када деца из различитих крајева Србије, Косова и Метохије и расејања заједно запевају, науче, помоле се и стварају, тада домовина престаје да буде само место на карти. Она постаје заједнички дом који се, изнова и изнова, брани лепотом.
Управо ту, у Манастиру Драганац, домовина остаје наша дедовина – дар украшен љубављу, вером и лепотом, који примамо са благодарношћу и предајемо с радошћу будућим поколењима.
Одржавање овогодишње Летње школе помогла је Канцеларија за Косово и Метохију.
Раније је СПН писао како је Литургија у подземном храму Светог Илије сабрала православне у Кубер Пидију. 
 ]]></content:encoded><guid>https://savezpn.rs/news/90071-u-manastiru-drahanats-zavrshena-peta-novobrdska-mala-leta-shkola</guid></item><item><title><![CDATA[Света Марија Магдалина: прва сведокиња и благовесница Христовог Васкрсења]]></title><link>https://savezpn.rs/chelovek-i-cerkovy/90070-sveta-maria-mahdalina-prva-svedokia-i-blahovesnitsa-khristovoh-vaskrsea</link><description><![CDATA[Седам злих духова није сломило њену душу: сусрет с Христом променио је њен живот. Наша Црква је слави 4. августа, а у народу је позната и као Блага Марија.]]></description><pubDate>Tue, 04 Aug 2026 12:50:00 +0200</pubDate><category>Човек и црква</category><content:encoded><![CDATA[Света равноапостолна Марија Магдалина потицала је из Магдале у Сирији, због чега је и названа Магдалина. Њен живот обележио је сусрет с Господом Исусом Христом, који је из ње изгнао седам злих духова, исцелио је и отворио јој пут вере и служења. Од тог тренутка Марија је постала једна од верних Христових следбеница, остајући уз Њега и у време Његовог страдања, смрти и погребења.
Марија Магдалина била је међу женама које су пратиле Христа и служиле Му током Његовог земаљског живота. Није Га напустила ни онда када је већина Његових ученика била обузета страхом. Заједно с Пресветом Богородицом стајала је под Крстом на Голготи и саучествовала у страдању Господњем, а затим је гледала и место у које је Христос био положен.
Блок - по темі (Свети пророк Језекиљ: Пророк страдања и наде у време Вавилонског ропства)
Њена љубав и верност дошле су до пуног изражаја у јутро после суботе. С мирисима је похитала ка Христовом гробу, желећи да Му и после смрти укаже последњу почаст. Када је угледала одваљен камен с гроба, помислила је да је Господњи гроб испражњен и отрчала да о томе обавести апостоле Петра и Јована.
Апостоли су потом дошли до гроба и уверили се да у њему нема Христовог тела, већ су тамо само погребни повоји. Они су се вратили, али је Марија остала код гроба и плакала. Тада је угледала два анђела који су је упитали зашто плаче. Одговорила је да су однели њеног Господа и да не зна где су Га положили.
У том тренутку Христос јој се јавио, али Га она најпре није препознала. Мислећи да разговара с вртаром, упитала је да ли је он однео тело њеног Господа.
Тек када ју је Христос позвао по имену – „Марија!“ – она је схватила да пред собом има Васкрслог Господа. Пришла Му је с вером и поклоњењем, а Христос је послао да Његово Васкрсење објави апостолима.
Тако је Света Марија Магдалина постала прва жена која је видела Васкрслог Христа и прва благовесница Његовог Васкрсења. Када се с другим мироносицама поново упутила ка гробу, Господ им се јавио и поздравио их речима: „Радујте се!“ Потом им је наложио да не страхују и да јаве Његовим ученицима да је Васкрсао.
После Вазнесења Господњег, Марија Магдалина наставила је да проповеда Јеванђеље. Према црквеном предању, путовала је у многе крајеве и стигла и у Рим, где је пред цара Тиберија изашла с васкршњим јајетом и поздравила га речима: „Христос воскресе!“
Тиберије се том приликом подсмехнуо, рекавши да је то бајка, и да је могућа колико да и јаје у њеној руци постане црвено – на шта се јаје пред очима свију обојило у црвено.
Том приликом, Марија Магдалина сведочила је и о неправедној осуди Господа Исуса Христа и оптужила Пилата због његове улоге у том догађају – осудио је невиног Христа.
Из Рима је потом отпутовала у Ефес, где је помагала Светом апостолу и јеванђелисти Јовану Богослову у проповедању Јеванђеља. Њена ревност у служењу Христу и сведочењу вере била је толика да је у Цркви названа равноапостолном.
Света Марија Магдалина упокојила се у Господу после живота посвећеног проповедању Јеванђеља. Према предању, била је сахрањена у пећини у којој су касније били положени и Светих седам младића из Ефеса. Њене мошти су у деветом веку, за време цара Лава IV Мудрог, свечано пренете из Ефеса у Цариград и положене у храму манастира Светог Лазара.
Име Свете Марије Магдалине често се повезује са још две жене које се помињу у Јеванђељу – Маријом, сестром Лазара и Марте из Витаније, и женом грешницом која је сузама опрала Христове ноге, обрисала их својом косом и помазала миром. Међутим, црквено предање и богослужбене књиге праве јасну разлику између ових личности.
Марија, Лазарева сестра, била је из Витаније у Јудеји, док је Марија Магдалина била из Магдале и Христу се придружила у Галилеји. Такође, у Јеванђељу нема податка који би Марију Магдалину поистоветио са женом грешницом која је Христу указала покајничку љубав помазавши Му ноге.
Разлика се јасно види и у црквеном богослужбеном предању: о жени грешници говори се у синаксару Велике Среде, док се о Светој Марији Магдалини чита у синаксару треће недеље по Васкрсу. Зато се ове личности не могу поистовећивати без занемаривања јеванђелског и богослужбеног сведочанства.
Живот Свете равноапостолне Марије Магдалине остаје сведочанство о сили Христовог исцељења и о томе како човек, преображен сусретом са Богом, може читав свој живот да посвети сведочењу вере. Од жене која је била мучена седам злих духова постала је верна Христова ученица, сведок Његовог страдања, прва гледалица Васкрслог Господа и благовесница Његове победе над смрћу.
СПН је раније писао о житију и страдању Свете великомученице Марије - Огњене Марије.]]></content:encoded><guid>https://savezpn.rs/chelovek-i-cerkovy/90070-sveta-maria-mahdalina-prva-svedokia-i-blahovesnitsa-khristovoh-vaskrsea</guid></item><item><title><![CDATA[Владика Херувим: Вера у Бога је смисао људског живота]]></title><link>https://savezpn.rs/news/90069-vladika-kheruvim-vera-u-boha-e-smisao-udskoh-zhivota</link><description><![CDATA[На Литургији у Силашу, окупљени верници од владике Херувима чули су поуке о вери и смислу људског живота.]]></description><pubDate>Tue, 04 Aug 2026 12:29:00 +0200</pubDate><category>Вести</category><content:encoded><![CDATA[Вера у Бога, заједница с Њим и живот утемељен на Васкрсењу представљају темељ хришћанског постојања, поручио је Епископ осечкопољски и барањски Херувим, који је на празник Светог пророка Илије, 2. августа 2026, служио Литургију у Силашу и освештао нови живопис храма.
Блок - по темі (Литургија у подземном храму Светог Илије сабрала православне у Кубер Пидију)
Говорећи о светом пророку Илији, владика Херувим је истакао његову непоколебљиву веру и сведочење Јединог Бога, нагласивши да је управо његов живот пример како вера постаје темељ човековог постојања. Према његовим речима, свети Илија је својом жртвом и вером показао да се смисао живота открива у заједници с Богом.

„Данас прослављамо то дивно име, светитеља и пророка Господњег, који је својом жртвом и својом вером био непоколебљиви стуб вере у Јединог Бога, Господа и Спаситеља нашега. Сведочио је својим животом да је вера у Господа Бога смисао људског живота, да заједница са Богом спасава и васкрсава“,

беседио је епископ Херувим.
Осврћући се на сведочанство светитеља, владика је указао да њихови животи и данас представљају путоказ вернима. У времену у којем, како је навео, многе ствари губе своју вредност, управо светитељи остају сведоци наде, јер су својим животом показали да је могуће живети у вери, љубави и жртви.

„Можемо рећи да иако данас све ово вене ипак постоје зраци наде, светло на крају тунела, а то су животи светитеља који су загледани у Бога сведочили Његову љубав“,

поручио је владика Херувим.
Посебно место у његовој беседи имала је Литургија, коју је Епископ осечкопољски и барањски означио као место на ком верни препознају пуноћу спасења и улазе у тајну Царства Небеског. Како је истакао, Тело и Крв Христова представљају темељ живота по Јеванђељу и врата кроз која човек иде ка Царству.

„Васкрсење је темељ нашег живота и наше вере, целокупан смисао човековог живота проналазимо у Васкрсењу. Литургија је право место где препознајемо све оне димензије нашега спасења“,

навео је владика Херувим.
На Светој литургији саслуживали су протојереј-ставрофор др Марко Шукунда, парох трпињски, јереј Драган Ристанић, петровослатински, и протођакон Војислав Николић.
СПН је раније писао о освештању новог живописа у храму у Силашу.]]></content:encoded><guid>https://savezpn.rs/news/90069-vladika-kheruvim-vera-u-boha-e-smisao-udskoh-zhivota</guid></item><item><title><![CDATA[Илиндан у Силашу: „Цело село је задужбинар овог светог храма“]]></title><link>https://savezpn.rs/news/90068-ilindan-u-silashu-tselo-selo-e-zaduzhbinar-ovoh-svetoh-khrama</link><description><![CDATA[Свети пророк Илија прослављен је у Силашу свечаном Литургијом којом је началствовао владика Херувим и освећењем новог живописа храма.]]></description><pubDate>Tue, 04 Aug 2026 12:05:00 +0200</pubDate><category>Вести</category><content:encoded><![CDATA[Становници Силаша и верни народ са свештенством свечано су прославили празник Светог пророка Илије, а посебан догађај било је освећење новог живописа храма, који је украшен трудом и прилозима верног народа. Свету Литургију 2. августа 2026. служио је Епископ осечкопољски и барањски Херувим, који је том приликом говорио и о значају храма као места сабирања и заједнице.
Владика Херувим је истакао да је храм у Силашу постао сведочанство вере и љубави људи који су учествовали у његовом уређењу, нагласивши да се вредност њиховог доприноса не мери величином појединачног прилога. За њега је читаво село постало део тог заједничког подвига.

„Храм је украшен љубављу и трудом свих вас, трудили сте се да саградите ово дивно место молитве па да га овако лепо и украсите, да овде можемо служити на достојанствен начин како нама светосавцима и приличи“,

поручио је епископ.
Говорећи о односу верног народа према храму, владика Херувим је подсетио на светосавску традицију задужбинарства. Истакао је да се у заједничком делу препознаје снага црквене заједнице, јер сваки човек, без обзира на то колико је могао да допринесе, постаје део онога што се гради за будуће генерације.

„Да будемо они који јесмо, наследници Светог Саве, задужбинари. Цело село је задужбинар овог светог храма, без обзира ко је какав и колики прилог дао, сви сте се уградили у овај организам, у ово Тело Христово, испуњено вашом вером, надом и љубављу“,

беседио је владика Херувим.
Епископ је нагласио да се верни у храму не сабирају само ради очувања једног објекта, већ пре свега ради пројављивања љубави Божје и заједнице у Христу. Управо зато, додао је, уређивање и украшавање светиње има смисао онда када остаје повезано са молитвеним животом Цркве.
Светом литургијом, на којој је освештан нови живопис, Силаш је тако прославио храмовну славу Светог пророка Илије, уз молитвено учешће верног народа. Саслуживали су протојереј-ставрофор др Марко Шукунда, парох трпињски, јереј Драган Ристанић, петровослатински, и протођакон Војислав Николић.
У празничној беседи владика Херувим је позвао верне да, угледајући се на Светог пророка Илију, наставе да свој живот граде на вери, љубави и заједници с Богом. Освећени живопис храма тако је добио и шири смисао – као видљиви плод труда заједнице која је својом вером и љубављу учествовала у обнови и улепшавању свог места молитве.


СПН је раније писао да је митрополит Јован освештао нови парохијски дом у Бањи код Аранђеловца.]]></content:encoded><guid>https://savezpn.rs/news/90068-ilindan-u-silashu-tselo-selo-e-zaduzhbinar-ovoh-svetoh-khrama</guid></item><item><title><![CDATA[Молитва праведника је моћна: Митрополит Јован на храмовној слави у Бањи ]]></title><link>https://savezpn.rs/news/90067-molitva-pravednika-e-mona-mitropolit-ovan-na-khramovno-slavi-u-bai-</link><description><![CDATA[На храмовну славу цркве Светог Илије у Бањи код Аранђеловца, митрополит Јован освештао је нови парохијски дом.]]></description><pubDate>Tue, 04 Aug 2026 10:07:00 +0200</pubDate><category>Вести</category><content:encoded><![CDATA[Испред храма Светог пророка Илије у Бањи код Аранђеловца верни народ дочекао је 2. августа 2026. Митрополита шумадијског Јована, који је освештао новоизграђени парохијски дом, а потом началствовао Литургијом поводом храмовне славе.
У празничној беседи митрополит Јован подсетио је на велики значај светог пророка Илије, назвавши га Боговидцем јер је, како је истакао, видео Бога и својим животом и подвигом сведочио о сили вере. Говорећи о пророковој молитви, навео је да је управо молитвом Илија измолио да због грехова израиљског народа три и по године не буде кише, али и да се киша потом поново врати.

„Из овог догађаја можемо да видимо и да се поучимо какво дејство има молитва — поготово она молитва која излази из чистога срца, из вере, као што рече апостол Јаков у данас прочитаном Апостолу: Молитва праведника је моћна“,

поручио је Митрополит Јован.
Његовом Високопреосвештенству саслуживали су протојереј-ставрофор Мићо Ћирковић, архијерејски намесник орашачки, јеромонах Јован (Прокин), протојереји Љубиша Ђураш и Александар Миловановић, протонамесник Немања Искић, јереј Марко Урошевић, протођакон Иван Гашић и ђакон Александар Бабић.
Блок - по темі (Владика Фотије у Јањи: Чувајмо јединство Цркве и веру светих предака)
После свете Литургије одржана је литија око храма, а митрополит Јован благословио је славски колач породице Чоловић из Бање. Том приликом уручио је и више црквених признања заслужним појединцима и предузећима који су својим трудом и прилозима помогли живот и рад црквене заједнице.
Архијерејском граматом признања одликован је Марко Минић из Бање, док су архијерејске захвалнице добили Душко Николић, Ивко Николић, предузеће „Терза грејање“ из Аранђеловца, Душан Радоњић, Живко Катанић, Ђорђе Милићевић, Ненад Весовић, Жељко Спасић из Врбице, као и предузећа „ЕлектроТоп“, „Тргокомерц“ и „Ћира грејање“.
Јереј Петар Грујић, парох бањски, одликован је правом ношења црвеног појаса. На предлог Митрополита Јована, Свети Архијерејски Синод доделио је Дејану Чоловићу из Бање орден Светог краља Милутина, као признање за његову љубав и бригу према Светој Цркви.
Празнично сабрање у Бањи тако је било испуњено молитвом, благодарношћу и сведочанством о значају заједништва верног народа и његовог храма, док је освећење новог парохијског дома означило још један важан корак у животу ове црквене заједнице.
СПН је писао да је у Кубер Пидију у храму исклесаном под земљом у стени прослављена храмовна слава – Свети пророк Илија.]]></content:encoded><guid>https://savezpn.rs/news/90067-molitva-pravednika-e-mona-mitropolit-ovan-na-khramovno-slavi-u-bai-</guid></item><item><title><![CDATA[Литургија у подземном храму Светог Илије сабрала православне у Кубер Пидију]]></title><link>https://savezpn.rs/news/90065-liturhia-u-podzemnom-khramu-svetoh-ilie-sabrala-pravoslavne-u-kuber-pidiu</link><description><![CDATA[У храму исклесаном у стени испод земље усред аустралијске пустиње, православни верници прославили су Светог Илију Литургијом коју је служио митрополит Силуан.]]></description><pubDate>Tue, 04 Aug 2026 09:14:00 +0200</pubDate><category>Вести</category><content:encoded><![CDATA[Слава јединственог подземног храма Светог пророка Илије у аустралијском градићу Кубер Пидију прослављена је светом архијерејском Литургијом, коју је 2. августа 2026. служио Митрополит аустралијско-новозеландски Силуан. У необичној богомољи, насталој у дубини аустралијске пустиње, сабрали су се верници из више градова Аустралије, настављајући духовни живот српске заједнице на том удаљеном месту.
Светковини у Кубер Пидију претходио је свечани дочек митрополита Силуана у навечерје празника, 1. августа. Високопреосвећени је том приликом присуствовао празничном вечерњем богослужењу, након чега је одржан целовечерњи концерт недавно основаног хора „А Капела Ортодокс“, којим руководи Евгенија Мур.
На празник Светог пророка Илије, митрополит Силуан је началствовао светом Литургијом, уз саслуживање свештенослужитеља и учешће ипођакона и чтечева из Сиднеја, Мелбурна и Аделајда. Саслуживали су архимандрит Петар, архијерејски заменик, умировљени протојереј-ставрофор Милорад Јовчић, који служи при овој мисионарској парохији, протојереј Горан Ћећез, протонамесник Горан Јовчић, јереј Јован Јовчић, протођакон Павел Токарјев из Руске Православне Заграничне Цркве и ђакон Мишел Миочиновић.
Посебан тренутак представљало је прво учешће хора „А Капела Ортодокс“ на архијерејској Литургији. Бројни верници који су на празник дошли из различитих градова Аустралије молитвено су учествовали у богослужењу, док је митрополит Силуан освештао славске дарове које је принео јереј Јован Јовчић са својом породицом.

Говорећи о прочитаном јеванђељском зачалу, митрополит Силуан је подсетио да човек кроз живот пролази попут путника који се суочава с бурним морем, али да ни у најтежим тренуцима није остављен без Божје помоћи. Како је истакао, у животу верника увек су присутни Божја рука, Његов промисао и благодат, који човеку дају снагу да истраје.
Осврћући се на значај празника, митрополит је нагласио да се поштовање Светог пророка Илије не своди на обичајни култ, већ да се истински показује учешћем у светом богослужењу и животу Цркве. Управо је литургијско сабрање у подземном храму у Кубер Пидију још једном показало да удаљеност, сурови климатски услови и живот далеко од великих православних средишта нису препрека очувању вере и црквеног живота.
Храм Светог пророка Илије у Кубер Пидију представља једну од најнеобичнијих српских православних богомоља у свету. У градићу смештеном у Јужној Аустралији, више од 800 километара северно од Аделајда, српски рудари који су у ово пустињско подручје долазили у потрази за послом и опалом настојали су да, поред егзистенције, сачувају и свој духовни живот.

Због изузетно високих температура, које у овом делу Аустралије просечно прелазе 40 степени, храм је изграђен под земљом, на дубини од око девет метара. Подземни комплекс обухвата цркву, црквени двор, парохијски дом и црквену школу, што сведочи о настојању српске заједнице да на овом удаљеном месту створи простор не само за богослужење већ и за црквени и заједнички живот.
Посебност храма огледа се и у начину на који је уређен његов ентеријер. Иконостас је осмишљен по узору на решење које постоји код Румуна, при чему су иконе осликане на стаклу, док се испод њих налази осветљење које целом простору даје специфичан изглед.
Због састава земље, која је помешана са сољу и кречом, класично извођење фресака на зидовима није било могуће. Ипак, пронађено је несвакидашње уметничко решење. Уметник са Новог Зеланда, ослањајући се на српске иконе из византијског периода као узор, обликовао је стеновите делове зидова тако што је мотиве исклесао у самој стени. Тако су у подземној богомољи настале фреске које нису насликане, већ исклесане у камену.
Управо тај спој вере, истрајности и прилагођавања животу у суровом пустињском окружењу даје храму Светог пророка Илије у Кубер Пидију посебно место у духовном животу српске заједнице у Аустралији. Празнично сабрање поводом храмовне славе још једном је потврдило да се православна вера и црквено предање чувају и на најудаљенијим местима, тамо где су српски досељеници својим трудом створили нови простор за живот и молитву.
СПН је раније писао да је владика Фотије у Јањи позвао на очување Православља и јединства Цркве.]]></content:encoded><guid>https://savezpn.rs/news/90065-liturhia-u-podzemnom-khramu-svetoh-ilie-sabrala-pravoslavne-u-kuber-pidiu</guid></item><item><title><![CDATA[На Сињајевини одржан Илиндански сабор]]></title><link>https://savezpn.rs/news/90064-na-siaevini-odrzhan-ilindanski-sabor</link><description><![CDATA[На овој планини је традиционално одржан Илиндански сабор.]]></description><pubDate>Mon, 03 Aug 2026 19:54:00 +0200</pubDate><category>Вести</category><content:encoded><![CDATA[На празник Светог пророка Илије, 2. августа 2026. године, у Цркви Светог Василија Острошког – Ружици на Сињајевини, служена је Света литургија и одржан традиционални илиндански сабор на овој планини.
Свету литургију служили су протојереј-ставрофор Раде Ћ. Радовић, протојереј Предраг Катанић и јереј Радуле Живаљевић.
У олтару је чтецирао Алекса Вуковић, чтец Храма Свете Текле у Даниловграду.
За певницом су појали чланови братства Свети Арсеније из Даниловграда.
После прочитаних светописамских одељака из Апостола и Јеванђеља, сабраном верном народу, ријечима беседе обратио се протојереј-ставрофор Раде Радовић, говорећи о Светом пророку Божијем Илији и о овој цркви и илинданском сабору који се на овај свети дан одржава код цркве Ружице на Сињајевини.
Верни народ који традиционално долази на илиндански сабор приступио је светој тајни причешћа.
На крају Литургије освештан је и пререзан славски колач, после којег је надлежни парох протојереј Предраг Катанић, честитао сабранима празник, пожељевши да се у здрављу и весељу сабирамо и и истрајемо у свему доброме, и да Господ благослови младе да долазе и остају овдје и окупљају се око свете цркве Ружице.
Домаћини овогодишње славе поред црквеног одбора била је и породица Станишић, а за идућу годину домаћинство славе са црквеним одбором преузела је породица Бралетић, Богдан Живков Бралетић.
После је поред споменика бранитеља Сињајевине, одслужен помен за педесет три Белопавлића који су пре 145 година, 1881. године, витешки погинули од Турака у одбрани вере и отаџбине.
Црква Ружица на Сињајевини посвећена је Светом Василију Острошком Чудотоворцу, а подигли су је Белопавлићи 1884. године у сећање на страдање својих предака на овом месту од Турака.
Заједничарење је настављено трудом и љубављу црквеног одбора и породице Станишић, који су се потрудили да за трпезом љубави дочекају све који су били на Светој литургији.
У току трпезе љубави протојереј-ставрофор Раде Радовић уз гусле је отпевао песму у част браниоца цркве Ружице и планине Сињајевине, подсетивши се и давних сабора, када су пре 45 година, на Илиндан 1981. године, Свету службу Божију служили јеромонаси Амфилохије Радовић и Атанасије Јевтић.
Раније је СПН писао како је Лубостиња прославила своју ктиторску славу. ]]></content:encoded><guid>https://savezpn.rs/news/90064-na-siaevini-odrzhan-ilindanski-sabor</guid></item><item><title><![CDATA[Владика Фотије у Јањи: Чувајмо јединство Цркве и веру светих предака]]></title><link>https://savezpn.rs/news/90062-vladika-fotie-u-ai-chuvamo-edinstvo-tsrkve-i-veru-svetikh-predaka</link><description><![CDATA[Храм Светог Илије у Јањи прославио је славу, а владика Фотије освештао је нови фрескопис и позвао верне да чувају православну веру и јединство Цркве.]]></description><pubDate>Mon, 03 Aug 2026 17:49:00 +0200</pubDate><category>Вести</category><content:encoded><![CDATA[Слава храма Светог Илије у Јањи свечано је прослављена Литургијом, којом је началствовао Митрополит зворничко-тузлански Фотије. Том приликом освећен је и нови фрескопис храма, док је у празничној беседи упућен позив верном народу да истраје у православној вери и чува јединство Цркве и предање својих светих предака.
Молитвеном сабрању присуствовао је велики број верника, а Митрополиту Фотију саслуживало је више свештеника.
Блок - по темі (Илиндан, крсна слава пилота ВС прослављена на аеродрому „Лађевци“)
У беседи посвећеној светом пророку Илији, митрополит Фотије говорио је о његовој ревности за Бога и непоколебљивој вери, истичући да његов пример и данас може бити путоказ хришћанима. Сабране је позвао да остану постојани у православној вери, да чувају јединство Цркве и да не прекидају везу с духовним наслеђем које су им оставили свети преци.
Посебан део празничног сабрања било је освећење новоосликаног фрескописа. Митрополит је подсетио да живопис није само украс простора у храму, већ представља видљиво сведочанство Небеске Цркве и богословску поруку која се вернима преноси кроз боју и лик.
Фрескопис, како је истакнуто, својим садржајем непрестано подсећа вернике на позив Цркве — на молитву, покајање и живот у заједници са Христом. Освећење живописа зато је било и знак духовног и црквеног живота који се у овој светињи наставља и обнавља.
Празнични дан био је повод и за признања онима који су својим трудом допринели животу парохије. Митрополит Фотије одликовао је старешину Светоилијевског храма у Јањи, протонамесника Дражена Шљокића, чином протојереја, као признање за његову пастирску ревност и предано служење Цркви.
Архијерејске грамате уручене су и заслужним приложницима који су годинама помагали у уређењу и украшавању храма. Посебно је истакнут њихов допринос осликавању светиње и учешће у животу парохијске заједнице.
Слава храма Светго Илије храма тако је обједињена око молитве, празничног сабрања и благодарности свима који су својим трудом допринели да храм буде место живе вере и заједништва.
СПН је раније писао да је академик Радмило Маројевић одржао предавае у Никшићу.]]></content:encoded><guid>https://savezpn.rs/news/90062-vladika-fotie-u-ai-chuvamo-edinstvo-tsrkve-i-veru-svetikh-predaka</guid></item><item><title><![CDATA[Лубостиња прославила своју ктиторску славу ]]></title><link>https://savezpn.rs/news/90061-lubostia-proslavila-svou-ktitorsku-slavu-</link><description><![CDATA[У Љубостињи је торжествено прослављен празник Свете Евгеније, Ефросиније - кнегиње Милице, ктиторке ове велике светиње.]]></description><pubDate>Mon, 03 Aug 2026 16:59:00 +0200</pubDate><category>Вести</category><content:encoded><![CDATA[На празник Свете Евгеније, Ефросиније - кнегиње Милице, 1. августа 2026. лета Господњег, у њеној задужбини манастиру Љубостињи молитвено је прослављена та света подвижница и мудра владарка.
Митрополит крушевачки Давид је началствовао светом Литургијом уз саслужење: протојереја Мирољуба Симеуновића, архијерејског намесника трстеничког; протојереја-ставрофора Миломира Атанасковића и Србољуба Хаџи Стојковића; протојереја Данијела Стефановића; јереја Александара; јереја Николе Вујовића; ђакона Марка Цветковића.
После свете Литургије и освећења славског колача испред кивота са моштима Свете преподобне Ефросиније, одржана је званична државна свечаност уз војне почасти у оганизацији Одбора Владе Републике Србије за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.
Делегацију су чинили представници Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Министарства унутрашњих послова, Министарства просвете, Министарства одбране, Министарства културе, Министарства информисања и телекомуникација, Министарства спољних послова, Министарства државне управе и локалне самоуправе и представници Општине Трстеник.
Манастир Љубостиња налази се централној Србији, око 3 км удаљена од града Трстеника и ушћа љубостињске реке у Западну Мораву.
Манастир је основала кнегиња Милица, супруга кнеза Лазара Хребељановића, у њему живела као монахиња Евгенија и по смрти била сахрањена у манастирском католикону посвећеном Успењу Пресвете Богородице.
Није познато када је тачно ова црква подигнута нити које године је започето њено осликавање.
Углавном се сматрало да је сазидана коју годину пре Косовског боја и да је осликавање започето непоредно пре тог трагичног догађаја.
Ипак, изнете су и претпоставке да је црква настала након смрти кнеза Лазара и тешких година које су потом уследиле, можда тек око 1398. године, када је њихов син и наследник Стефан Лазаревић уредио односе са султаном Бајазитом.
У прилог том становишту иде и чињеница да тело кнеза Лазара приликом преноса у његову задужбину, манастир Раваницу који се одиграо око две године након погибије на Косову пољу и који је детањно описан, није преноћило у манастиру Љубостињи, али јесте у манастиру Нова Павлица, који су подигли његови сестрићи, браћа Мусић.
Црква је саграђена у основи развијеног триконхоса, са куполом која почива на четири ступца и троделним олтарским простором на источној страни. Припрата, која је првобитно била отворена, засведена је слепим кубетом које се ослања непосредно на зидове. Са натписа који је урезан на прагу портала који из припрате води у наос, сазнајемо да ју је подигао протомајстор Раде Боровић. Црква је зидана притесаним каменом, док су фасаде премалтерисане и исликане да подражавју смењивање камена и опеке.
Богата архитектонска пластика карактеристична за моравску школу градитељства краси спољашност храма у виду кордонског венца, монофора и бифора, као и камених розета са исклесаним геометријским и вегетативним орнаментима.
Први слој живописа сачувао се у пандантифима, где се разазнају ликови двојице јеванђелиста са персонификацијама Премудрости, и доњем делу тамбура куполе над наосом, где су насликани пророци са свицима, а могуће је да су тад украшени и довратници врата северне певнице, као и лунете остала три портала припрате. У припрати су насликане нефигуралне представе, међу којима су и голготски крстови окружени врежама. С обзиром да су неки од натписа који прате сачуване фигуре исписани на грчком, могуће је да је сликар дошао из Византије.
Будући да је само започео осликавање цркве које је убрзо прекинуо, прибегло се поновном осликавању цркве, које се на основу ктитоских портрета на западном зиду припрате датује у период након 1402. године, када је Стефан Лазаревић добио титулу деспота, како је натписом обележен.
Како је поред њега приказан и његов млађи брат Вук, извесно је да живопис завршен пре његове погибије 1410. године, свакако пре 1409. када је дошло до коначног размимоилажења међу браћом. У припрати су такође насликани и Васељенски сабори.
У наосу се могу видети сцене из циклуса Великих празника, Христових чуда, као Христових страдања, као и стојеће фигуре и попрсја светитеља у медаљонима, док је сликарство у олтарском простору готово у потпуности уништено.
Над лунетом портала који из припрате води у наос, сачуван је потпис зографа Макарија, који је руководио сликарском дружином која је заслужна за ове фреске.
Име Љубостиња потиче од речи "љубвест" или "љубостиња", што значи место љубави. Овде су се, према предању, први пут срели кнез Лазар и кнегиња Милица.
Након трагедије 1389. године, Љубостиња постаје уточиште за удовице српске властеле изгинуле на Косову.
Овде се замонашила кнегиња Милица (као монахиња Евгенија), као и прва српска песникиња Јефимија (удовица деспота Угљеше Мрњавчевића).
Управо овде, у тишини Љубостиње, монахиња Јефимија је златним концем на свили извезла чувену "Похвалу кнезу Лазару", једно од најзначајнијих дела српске средњовековне књижевности.
У манастиру је поред кнегиње Милице и сахрањена и Јефимија.
Раније је СПН писао како је Острог богатији за једног монаха. ]]></content:encoded><guid>https://savezpn.rs/news/90061-lubostia-proslavila-svou-ktitorsku-slavu-</guid></item><item><title><![CDATA[Илиндан, крсна слава пилота ВС прослављена на аеродрому „Лађевци“]]></title><link>https://savezpn.rs/news/90060-ilindan-krsna-slava-pilota-vs-proslavena-na-aerodromu-laevtsi</link><description><![CDATA[Крсна слава пилота Војске Србије, Илиндан, свечано је прослављена на војном аеродрому „Лађевци“ код Краљева. Литургију служио Епископ липљански и војни Доситеј.]]></description><pubDate>Mon, 03 Aug 2026 16:31:00 +0200</pubDate><category>Вести</category><content:encoded><![CDATA[Празник Светог пророка Илије у Војсци Србије има посебан значај јер се истовремено обележава као Дан рода авијације. Тај датум, 2. август, подсећа на почетке српског војног ваздухопловства и одлуку краља Александра Обреновића из 1893, којом су основане прве ваздухопловне јединице у српској војсци.
Литургијском сабрању присуствовао је командант војног аеродрома „Лађевци“, бригадни генерал Александар Милићевић, као и бројни официри Војске Србије. Њихово учешће у молитвеном обележавању празника било је прилика да се Дан рода авијације повеже с духовном традицијом и заштитником којем је поверено његово прослављање.
Блок - по темі (Војска Србије прославила Светог деспота Стефана, своју крсну славу)
Илиндан се у српској војној традицији обележава као дан посвећен роду авијације, а празновање крсне славе у војном окружењу чува везу између вере, традиције и историјског наслеђа српске војске.
Свети пророк Илија, један од најзначајнијих старозаветних пророка, у православној традицији представља пример непоколебљиве вере и ревности у служењу Богу. Његов празник тако и у савременом војном животу остаје дан молитве и сабирања припадника авијације.
Обележавањем Илиндана на „Лађевцима“ настављена је традиција да припадници Војске Србије своје празнике и значајне датуме обележавају и кроз молитвено заједништво, чувајући успомену на претходне генерације и духовне темеље војничког позива.
СПН је раније писао о поруци председника Република Србије и Српске из манастира Рмња.]]></content:encoded><guid>https://savezpn.rs/news/90060-ilindan-krsna-slava-pilota-vs-proslavena-na-aerodromu-laevtsi</guid></item></channel></rss>