Клирик ПЦУ организовао анкету о црквеној припадности и доживео изненађење
На питање клирика ПЦУ из Ровна којој Цркви Украјинци дају предност, већина корисника друштвене мреже Threads одговорила је — УПЦ.
„Свештеник“ ПЦУ из Ровна Андреј Левицки објавио је на друштвеној мрежи Threads питање: „Којој Цркви у Украјини дајете предност?“ Објава је забележила скоро 20.000 прегледа и око 365 коментара. Међутим, резултат је био сасвим другачији од онога чему се представник ПЦУ можда надао.
Међу корисницима који су навели конкретну верску заједницу, 56% изјаснило се у корист Украјинске православне цркве (УПЦ). Поред директног одговора „УПЦ“, писали су и „канонска“, „прогоњена“ или „она коју прогоне“. На другом месту нашла се Гркокатоличка црква (18%), а на трећем ПЦУ (12%). Протестантске заједнице — баптисте, пентекосталце и лутеране — изабрало је 9% коментатора, док се за Римокатоличку цркву определило 5%.
Однос је још упечатљивији када се погледају лајкови. Одговори у корист УПЦ добили су око 85% свих ознака „свиђа ми се“ испод коментара на постављено питање. Одговори у корист Украјинске гркокатоличке цркве (УГКЦ) добили су 6%, а они у корист ПЦУ свега 4%. Атеистички и иронични коментари прикупили су 4% лајкова, док су све остале могућности заједно добиле око 1%.
Присталице УПЦ објашњавале су свој избор пре свега каноничношћу Цркве и њеним јединством са васељенским православљем. „Једина Црква у Украјини у пуном канонском и библијском значењу те речи јесте УПЦ“, написао је један од корисника.
Друга коментаторка истакла је да бира ону Цркву у којој може да дође у било који православни храм на свету и приступи исповести и причешћу. Према њеним речима, ПЦУ то не омогућава. Она је такође подсетила да у УПЦ служе Украјинци и да верници те Цркве ратују и гину у редовима Оружаних снага Украјине (ОСУ).
Један други корисник написао је да има част да припада „украјинској, прогоњеној, канонској православној Цркви“ и замолио Бога да му подари снагу да је не изда. Неколико људи нагласило је да им је најважнија воља Божја, „а не воља политичара“.
Присталице ПЦУ углавном су користиле политичке аргументе. Говорили су о богослужењу на украјинском језику и захтевали од верника УПЦ да наводе „пун назив — Московске патријаршије“. Поједини корисници називали су УПЦ „огранком РПЦ“ и „одељењем ФСБ-а“. Када је постало јасно да већина одговора подржава УПЦ, део коментатора прибегао је увредама на рачун верника, називајући их „ватницима“, „Московљанчићима“ и сличним погрдним именима.
Подсетимо, према подацима анкете социолошке групе „Рејтинг“, спроведене у мају 2026. године, 22% Украјинаца изјашњава се као припадници ПЦУ, 10% као припадници УПЦ, а 7% као припадници УГКЦ, док 26% себе назива „једноставно православцима“.
Раније је СПН писао о документу Фанара о стварању ПЦУ.