#Мисли наглас: Где престаје новинарство, а почиње нормализација насиља
Портал CDM извештавао је о паљењу аутомобила свештеника у Тивту. Такво извештавање отвара озбиљна питања о медијској одговорности и односу према насиљу.
Вест да је у Тивту запаљен аутомобил који користи свештеник Митрополије црногорско-приморске о. Мијајло Бацковић узнемирила је јавност у Црној Гори и региону. Реакција је било с разних страна и с разним мотивима, али је посебну пажњу изазвао начин извештавања портала CDM, који је уместо уздржаног и одговорног приступа понудио тон сензационализма и нескривене злурадости.
У сваком нормалном друштву, било какав напад на било које свештено лице – што значи ма које вере, мора се третирати као тежак безбедносни инцидент. Међутим поједини црногорски медији (нама познати по преписивању „саопштења“ Бојовићевог крила тзв. ЦПЦ) – то кривично дело и чин мржње представили су као визуелни спектакл, што је покренуло брдо злурадих, одобравајућих коментара.
Битно је напоменути и да је о. Бацковић један од лица којима је Хрватска забранила улазак на своју територију, после присуствовања протесту на ком је тражено уклањање спомен-плоче на месту некадашњег логора у Морињу. Он је тражио и да се јавно и отворено говори и о логору Лора (стравичном концентрационом логору који је постојао дуже чак и од "Силоса" у Хаџићима, две године након завршетка рата). Сам свештеник говорио је да притисци трају још од 2019. и почетка одбране светиња у Црној Гори.
Наслов портала CDM, „Погледајте како је горио Бацковићев Range Rover“, више личи на навијачки поклич него на вест. И не само да звуче равнодушно према насиљу, већ и као да то одобравају. Од себе додајемо: будући да је жртва свештеник мрске им и „окупаторске“ Српске Православне Цркве. Наравно да то нигде не стоји у самом тексту.
Такав наслов није само професионално проблематичан, већ и нељудски и безосећајан.
Он не информише, не осуђује насиље и не показује минимум емпатије према чињеници да је реч о нападу на имовину и застрашивању једног свештеника и његове породице. Уместо тога, пажња се усмерава на призор ватре, као и на звучну марку аута – па се оди од нељудског чина прави забава за (злураде) масе.
Како се то одражава на општу безбедност – наравно да никог не занима.
Подсетимо, аутомобил београдских регистарских ознака који користи о. Мијајло Бацковић запаљен је у ноћи између уторка и среде, 4. фебруара 2026, око 3.30 часова, у тиватском насељу Учури. Надлежни органи су саопштили да је истрага у току, док је јавност већ препознала тај чин као део ширег контекста притисака.
То није први напад на имовину свештеника Бацковића. У јануару прошле године, испред његове куће већ је запаљено једно возило, што додатно појачава сумњу да је реч о континуираном застрашивању.
У том светлу, медијско представљање паљења аутомобила као атрактивног призора поприма неке много злослутније обрисе, јер кад медији не само да не осуђују насиље, већ га на врло примитиван начин промовишу – очигледно је да се не ради о информисању, већ о нормализацији и одобравању. И то не само нетрпељивости, већ и отворене агресије. Тиме се ствара атмосфера у којој је туђа несрећа прихватљива и добродошла. Још ако припада некој одређеној (погрешној) заједници – ето „празника“. Другим речима – у питању је чисто хушкање и провоцирање мржње.
Против кога?
Да. Против Срба и њихове Цркве.
Проблем, дакле, није у једном наслову, већ у поруци која се шаље јавности и границама које се замагљују, док се мржња и насиље нормализују. После тога већ их је врло лако прећи.
А с каквим циљем?
Сигурно је само да то није информисање и општа добробит.
СПН је писао о хапшењу осумњиченог за паљење аутомобила о. Бацковића.
