Грузијска Црква на раскршћу: ко су кандидати за новог патријарха?
После смрти Илије Другог, Грузијска Православна Црква бира новог поглавара, а у трци су тројица архијереја са различитим биографијама и ставовима.
Грузијска Православна Црква улази у кључни период своје новије историје, након што је Свети Синод 28. априла 2026. издвојио три кандидата за патријаршијски трон. Реч је о митрополитима Шију, Јову и Григолу, који се разликују по животном путу, богословским ставовима и визији будућности Цркве.
Митрополит сенакски и чхороцкујски Шио (Муџири) важи за главног фаворита. Освојио је 20 од 38 гласова архијереја на састанку 28. априла 2026, при избору кандидата.
Рођен 1969. године у Тбилисију, у младости се бавио музиком и школовао на конзерваторијуму, али је почетком 1990-их изабрао монашки пут у манастиру Шио-Мгвиме. Замонашен је 1993. године, а за јеромонаха рукоположен 1996.
Усавршавао се у духовним школама у Батумију и Москви, као и на Православном Свјато-Тихоновском универзитету, где је и докторирао из области богословља. Од 2003. је епископ, а од 2010. митрополит.
Посебан значај за његов успон има 2017. година, када га је Илија Други поставио за местобљуститеља. У богословском смислу сматра се конзервативним архијерејем, с нагласком на традиционалном тумачењу вере и моралних питања.
У погледу украјинског црквеног питања заступа уздржан став и није подржао признање Православне Цркве Украјине.
Митрополит руис-урбниски Јов (Акиашвили), који је добио седам гласова, рођен је 1960. и представља снажно монашко и конзервативно крило Цркве. По образовању је економиста, али је још 1980-их ступио у духовни живот и убрзо примио монаштво.
Деценијама управља својом епархијом, и за то време обновио је бројне храмове и манастире.
Унутар Цркве ужива велики углед међу монаштвом и традиционално оријентисаним верницима. Познат је по оштрим јавним иступима и критикама друштвених појава и власти.
Иако изразито конзервативан, по питању украјинске црквене теме издваја се подршком Православној Цркви Украјине и ставом да улога Васељенске Патријаршије у додели аутокефалије треба да буде призната.
Митрополит потијски и хобски Григол (Бербичашвили), који је исто тако добио седам гласова, рођен је 1956. и важи за једног од најобразованијих архијереја Грузијске Цркве. Духовно образовање стекао је у Тбилисију, а познат је и по академском раду, укључујући докторску дисертацију из филозофије.
Ректор је Новог грузијског универзитета у Потију и аутор бројних научних радова. У јавности се препознаје као заговорник европских интеграција и критичар политичких структура у земљи.
За разлику од митрополита Шија, он јасно подржава аутокефалију Православне Цркве Украјине и залаже се за приближавање Константинопољској Патријаршији.
Тројица кандидата, сваки на свој начин, одражавају различите правце унутар Грузијске Православне Цркве – од умереног конзерватизма, преко монашког традиционализма, до отворенијег и академског приступа савременим изазовима. Управо та разноликост чини предстојећи избор неизвесним и значајним не само за Грузију, већ и за шири православни свет.
Аналитичари оцењују да присуство три различито оријентисана кандидата указује на унутрашњу разноликост у Грузијској Православној Цркви после дугогодишњег периода јединства. Без обзира на исход избора, нови Патријарх суочиће се са изазовом очувања јединства Цркве и дефинисања њеног будућег правца.
Коначну одлуку донеће проширено црквено сабрање, које треба да буде одржано у саборном храму Свете Тројице у Тбилисију најкасније до 17. маја 2026. За избор је неопходна већина гласова делегата.
СПН је раније писао да је државни и црквени врх указао почасти патријарху Илији Другом на четрдесетницу његовог уснућа у Господу.
