Топ-10 поука о астрологији: Звезде не воде, већ заводе човека
Заблуда да небеска тела управљају људском судбином увек је била међу најраширенијим искушењима, а православни оци кроз векове показују зашто је астрологија, у суштини, порицање Бога.
Светоотачко наслеђе доследно упозорава да астрологија и окултизам нарушавају човекову слободу и га удаљавају од истинског духовног живота и спасења. Православно предање јасно наглашава да астрологија и окултизам нису само заблуде, већ погибељни путеви који човека удаљавају од поверења у Божју промисао.
Почнимо од увек питког и лако разумљивог језика светог Николаја Велимировића, који је близак сваком православном Србину. Он објашњава како је Исток упао у ту погубну замку. Древни народи, који нису знали, или су заборавили Живог Бога, од звезда као најмоћнијих тела у створеној природи створили су себи богове. Затим су им се клањали и „пребацивали“ на њих сав ток живота, не слутећи да тиме сами себе лишавају слободе и господарења над својом судбином.
Када су учени људи покушали да се одвоје од сујеверја и развили астрологију, каже владика Николај, не да нису добили ослобођење, него су пали још у дубље ропство. По таквим веровањима, „ни једно живо биће не може се ни за једну длаку у простору нити за један секунд у времену ослободити тога неумитног и слепог тиранства звезда“, па је човек постајао роб космоса, а не чедо Божје.
Наш српски Златоуст показује да је управо таква вера родила „врачарства, гатарства, бајања, чини и све остало што се у Хришћанству назвало једним именом – празноверицама“, јер је заменила живог Бога немом стихијом.
Стога, он нам каже и следеће:
„Ми, Хришћани, верујемо да победничке силе светлости владају над данима, а никако неки неодољиви астролошки кисмети. Кроз Христа је човек већи од звезда и јачи од свих сазвежђа."
Такав став дели и свети Јован Златоуст. Он указује да појава звезде над Витлејемом није доказ за астрологију, него њено разобличење. Златоуст поучава да звезда није пророковала Месију нити управљала Његовим животом. Она је само служила као знак за незнабошце, показујући да Бог може употребити и створену природу као сведочанство, али да она сама по себи нема власт над човеком.
По његовом тумачењу, вера у астрологију укида човекову слободу, своди живот на механички ток и кретање небеских тела – и тако се супротставља Божјој промисли.
Слично говоре и Свети оци Кападокије, Василије Велики и Григорије Ниски. Они упозоравају да вера у звездане „утицаје“ није ништа друго до обука у идолопоклонству. Они нас подсећају да човек није створен као роб космичких сила, већ као слободно биће које одговара Богу.
Ако се судбина своди на кретање небеских тела, онда се пориче и Христов поредак, спасење и човекова одговорност. Свети Василије и Григорије подсећају да је сваки покушај да се будућност прориче из звезда и сазвежђа одвајање од истинске вере и приближавање старим паганским обредима.
Ранохришћански писац Лактанције, познат и као учитељ римског цара Константина Великог и његовог сина Криспа, у својим списима открива да окултне вештине, било да се ради о астрологији, гатању или магијским радњама, произилазе из духовне обмане. Он говори да све те вештине нису само погрешна наука, него и духовна опасност, јер отварају врата свету у коме човека више не води Бог, него оно што се чини као „сила“ скривена иза природе.
Ове поуке светих отаца директно проистичу из Светог писма.
А само Свето писмо још од старозаветних закона каже да гатање, врачарство и тражење знакова на небу стоје раме уз раме с идолопоклонством, јер одвајају човека од јединог Извора свег живота.
Међу најјачим и најјаснијим цитатима из Старог завета који осуђују астрологију и окултизам налази се у Књизи Поновљених закона:
„Нека се не нађе у тебе који би водио сина својега или кћер своју кроз огањ, ни врачар, ни који гата по звијездама, ни који гата по птицама, ни урочник (гатар). Ни бајач, ни који се договара са злијем духовима, ни опсјенар (чаробњак), ни који пита мртве. Јер је гад пред Господом ко год тако чини, и за таке гадове тјера те народе Господ Бог твој испред тебе. Држи се сасвијем Господа Бога својега.“ (18:10–13).
Књига Левитска каже:
„Не обраћајте се к врачарима и гатарима, нити их питајте, да се не скврните о њих. Ја сам Господ Бог ваш” (19:31).
И још:
„А ко се обрати к врачарима и гатарима да чини прељубу за њима, окренућу лице своје насупрот њему, и истријебићу га из народа његова.“ (20:6)
И не само да нам је јасно саопштена заповед Господња, већ нам се говори и шта су њене последице.
Књига старозаветног пророка Данила каже:
„Одговори Данило цару и рече: тајне које цар иште не могу казати цару мудраци ни звјездари ни врачи ни гатари.
Него има Бог на небу који открива тајне и јавља цару Навуходоносору што ће бити до пошљетка..." (2:27-28).
А то значи да сам Господ Бог решава коме и када да открије тајне онога што ће тек да се договори, а не Месец, звезде или било која мрачна вештина којом неко (мисли да) располаже.
У Новом завету, пак, у Јеванђељима и новозаветним књигама наглашава се да хришћанин живи по Духу, а не по „стихијама света“. То потврђује се да вера у Христову слободу раскида све ланце духовног ропства, било да долазе од звезда или магијских „обећања”.
Апостол Павле на више места разобличава све облике астрологије, магије и окултизма, показујући да човек није створен за ропство стихијама природе и идолима, него за слободу у Христу.
Апостол Павле исцелио је робињу „која имаше дух пророчки“ речима: „Заповедам ти именом Господа Исуса Христа, изиђи из ње! И изиђе у онај час.” (Дела 16,16–18). Зар тиме није доказано да мрачне силе немају власт над човеком, и да човек припада Богу?
У посланицама, Галаћане он упозорава и магијске праксе убраја у оно што одваја човека од живота у Духу – идолопоклонство, чаробњаштво… Исто тако, апостол Павле Колошанима говори да човек не сме живети „по стихијама света“ него по Христу.
„Пазите да вас ко не обмане философијом и празном пријеваром, по предању људском, по науци науци свијета, а не по Христу” (2:8)
Он упозорава даље:
„Нико да вас не обмањује тобожњом понизношћу и служењем анђелима, упуштајући се у оно што није видјео, и узалуд надимајући се тјелесним умом својим” (2:18).
Да нико од грешника, међу којима су и идолопоклоници, неће видети Царство Небеско.
Тако апостол Павле, баш као касније и други Свети Оци, упозорава да се у сваком облику магије и погађања крије одрицање од слободе коју Бог даје и повратак у ропство силама које човек не сме да следи.
Јер човек није саздан да гледа у звезде тражећи власт над својом судбином, већ да гледа ка Богу који слободу дарује. Када човек одбаци страх од небеских сила и загрли истину, открива да светлост не дају звезде, већ Онај ко је створио и светлост и звезде.
Укратко – апостол Павле нас учи да верник не може учествовати у било чему што је под утицајем демонских сила – астрологија, магија, чарање, бајање...
„Не можете пити чашу Господњу и чашу демонску“ (1. Кор. 10,21).
А све то сопственим устима рекао нам је и Господ и Спас наш, Исус Христ – не могу се служити два господара. Он нам каже да изаберемо каквог Бога за себе желимо. Да ли је тај Бог старозаветни, осветољубиви и љубоморни Бог? Или пак, неко хировито божанство, чији кип, глув и нем, ком пагански жреци приносе свакакве жртве?
Или пак желимо Бога какав је Он, Спас наш?
„Ја сам благ и човекољубив... Ја сам Пут, и Истина, и Живот... Ко није са Мном, против Мене је... Ко са Мном не сабира, расипа”.
Господ тражи наше срце и бреме наше, не нашу слободу. Он нас не уцењује. А заузврат – за наше срце и бреме наше – нуди Живот вечни, савршен мир, безбрижност и непомућену радост.
Боља понуда?
Е, а „боља понуда”, једноставно, не постоји.
СПН је раније писао да је маг и сатанист Велијар захвалио Зеленском за обрачунавање с Московском Патријаршијом.