У Сентандреји свечано обележен Сабор Срба Светитеља
Сабор Срба Светитеља свечано је прослављен у Сентандреји.
У недељу, 13. септембра 2026. године, на празник Сабора Срба Светитеља и Св. Новомученика Јасеновачких, Митрополит будимски Лукијан служио је свету архијерејску Литургију у Саборној цркви у Сентандреји.
Митрополиту су саслуживали: архијерејски заменик протојереј-ставрофор Војислав Галић, протојереј Зоран Остојић, архијерејски намесник будимски, протосинђел Варнава Кнежевић, секретар Епархије будимске, јереј Љубо Милисавић, парох помашки, архиђакон Инокентије Лукин и ђакон Стефан Милисавић.
На светој Литургији одговарао је хор храма Светог великомученика Георгија из Будимпеште.
На малом входу Митрополит Лукијан одликовао је пароха помашког, јереја Љубу Милисавића чином протонамесника, за вишегодишње ревносно служење Српској Православној Цркви и Епархији будимској, као и за истрајност, труд и пастирску бригу коју показује у повереној му парохији.
О прочитаном одељку из Светог Јеванђеља и духовном значају празника Сабора Срба Светитеља беседио је протојереј Зоран Остојић.
По завршетку свете Литургије, у порти Саборне цркве, испред њихових бисти, служен је помен блаженопочившим патријарсима Арсенију III Чарнојевићу и Лукијану Богдановићу.
Празник Сабора Срба Светитеља прилика је да се Црква молитвено сети свих светих из рода нашега који су својим животом, подвигом и сведочењем Христа постали путоказ поколењима. У том духу, у древној Сентандреји обновљено је и благодарно сећање на двојицу великих предстојатеља Српске Цркве, патријархе Арсенија III Чарнојевића и Лукијана Богдановића, чији су живот, дело и жртва дубоко уткани у историју српског народа и Цркве на овим просторима.
Ове године навршава се 320 година од упокојења патријарха Арсенија III Чарнојевића (1706–2026), духовног предводника Велике сеобе Срба и једне од најзначајнијих личности у историји Српске Цркве северно од Саве и Дунава. Под његовим вођством Срби су крајем XVII века, носећи са собом своју веру, светиње и црквено предање, дошли и у северне крајеве Пећке Патријаршије, у Сентандреју, која је постала једно од најзначајнијих духовних и културних средишта српског народа у Угарској. Патријарх Арсеније упокојио се у Бечу 27. октобра 1706, а његови земни остаци сахрањени су у манастиру Крушедолу.
Посебну симболику овогодишњем помену даје и сећање на патријарха Лукијана Богдановића, некадашњег Епископа будимског, а потом Карловачког митрополита и Патријарха српског, чија је судбина нераскидиво везана управо за ове јесење дане. Патријарх Лукијан је почетком септембра 1913, током боравка на лечењу у Бад Гаштајну, нестао под никада до краја расветљеним околностима. Његови посмртни остаци пронађени су тек крајем октобра исте године. У памћењу Цркве и верног народа остао је као архијереј који је мученички пострадао у времену великих притисака на Српску Цркву и њен народ у Аустроугарској.
Тако су се на празник Сабора Срба Светитеља у Сентандреји сјединили молитвено сећање на светитеље и мученике из рода српскога и благодарни спомен на двојицу великих црквених предстојатеља. Тај молитвени спомен добија посебну дубину управо на овај празник када се пред очима Цркве сабирају примери верности Христу, истрајности у искушењима и жртве за веру и свој народ.
После помена, део женске певачке групе КУД-а „Табан“ и хор Св. Георгија извео је пригодан културно-уметнички програм који је настављен дружењем у Библиотеци Епархије будимске.
Светој Литургији и помену српским патријарсима присуствовао је и Андрија Роцков, потпредседник Самоуправе Срба у Мађарској.
Раније је СПН писао како је у Будимпешти одржана изложба посвећена Урошу Предићу.
