Шта данас остављамо потомцима: 220. годишњица Боја на Мишару
На Мишару је обележено 220 година од славне битке, а Епископ Јеротеј позвао је на чување вере, породице, светиња и наслеђа предака.
Двеста двадесет година после Боја на Мишару, места које је у историји Првог српског устанка остало упамћено као једно од попришта великих победа српских устаника, код споменика на Мишару служен је помен Карађорђу и свим знаним и незнаним јунацима који су устаничке 1806. стали у одбрану свог народа.
Помен је 13. августа 2026. служио Епископ шабачки Јеротеј. Обележавању великог јубилеја присуствовали су представници државних институција, Војске Србије, дипломатског кора, локалне самоуправе, као и потомци учесника Мишарске битке.
После полагања венаца уследили су обилазак музејске поставке на Мишару и свечана академија у Дому културе, на којој је посебна пажња била посвећена историјском значају битке и њеном месту у памћењу српског народа.
У свом слову Епископ Јеротеј подсетио је да Мишар не треба посматрати само као место једног војног сукоба и једне велике победе. По његовим речима, овај простор сведочи о генерацијама које су кроз веру, жртву, храброст и љубав према свом народу остављале темеље будућим поколењима.
„Данас стојимо сабрани на Мишару, на светој српској земљи натопљеној знојем, сузама и крвљу наших предака, да, после двеста двадесет година, принесемо молитвено сећање и благодарност Богу за оне који су овде, у једном од најславнијих тренутака наше историје, стали у одбрану свога дома, своје вере, свога народа и своје Отаџбине“,
поручио је владика.
Говорећи о људима који су се пре више од два века нашли на Мишару, Епископ шабачки указао је да победу нису изнеле само знамените војсковође чија су имена остала забележена у историјским књигама. Уз Карађорђа, попа Луку Лазаревића и проту Матију Ненадовића, ту су били и бројни обични људи који су оставили своје куће, имања и породице и кренули да бране оно што су сматрали вреднијим од сопственог живота.
Управо у тој спремности да појединац жртвује личну сигурност за добро заједнице владика је препознао једну од најважнијих порука Мишара за данашње време. Историјско наслеђе, како је истакао, нема смисла уколико остане само предмет сећања, већ постаје живо онда када савремени човек у њему препозна сопствену одговорност.
„Мишар није тек само једна страница наше историје. Мишар је позив. Позив на одговорност. Позив да се запитамо шта ми данас остављамо онима који ће после нас доћи“,
рекао је Епископ Јеротеј.
Тај позив владика је повезао са свакодневним животом. Ако су људи који су се борили на Мишару били спремни да за слободу положе живот, онда се, како је поручио, и данашњи човек мора запитати шта је његова жртва и његова обавеза према будућим генерацијама. То се, пре свега, огледа у чувању породице, васпитању деце, односу према светињама и поштовању наслеђа које нам је поверено.
У владикиној беседи посебно место заузела је мисао о земљи која доноси плод. Ослањајући се на јеванђелску причу о семену које пада на добру земљу, епископ Јеротеј је шабачки крај представио као простор који је кроз векове, упркос страдањима, изнедрио људе који су својим животом сведочили веру, храброст, знање и родољубље.
У том контексту, Мишар није само успомена на 1806, већ место сусрета прошлости и садашњости, на ком потомци могу да се запитају да ли ће оно што су наследили бити сачувано и какво ће наслеђе једног дана оставити онима који долазе после њих.
Свој помен владика је завршио молитвом за све који су живот положили за веру, род и Отаџбину, посебно помињући знане и незнане јунаке Мишарског боја. Истовремено је упутио молитву и за њихове потомке, да имају мудрости да сачувају оно што им је поверено.
„Господе, подари нам снаге да будемо достојни њиховог имена, њихове жртве и њихове љубави. Амин, Боже дај“,
поручио је владика Јеротеј.
Обележавање 220 година од Боја на Мишару тако је, поред историјског подсећања на једну од најзначајнијих победа Првог српског устанка, добило и снажну духовну поруку. Сећање на претке, како је поручено, није само питање прошлости, већ обавеза живих да веру, породицу, светиње, слободу и културно наслеђе сачувају и предају онима који долазе.
СПН је раније писао о позиву Епархије буеносаиреске на хришћанско саосећање, молитву и помоћ пострадалима у земљотресу у Колумбији.
