Видовдан торжествено прослављен у Грачаници

У недељу, 28. јуна 2026. године, на празник Светог великомученика кнеза Лазара – Видовдан, у манастиру Грачаница свечано је прослављен један од најзначајнијих празника српског народа.

Светој архијерејској Литургији присуствовало је више хиљада верника са Косова и Метохије, из свих крајева Србије, региона и расејања, који су се сабрали да молитвено обележе овај свети дан.

Архиепископ цетињски Митрополит црногорско приморски г. Јоаникије служио је на Видовдан Свету архијерејску литургију у манастиру Грачаница.

Са Митрополитом Јоаникијем служили су: домаћин Митрополит рашко-призренски г. Теодосије, Митрополит милешевски г. Атанасије, Митрополит западноамерички г. Максим, Митрополит захумско-херцеговачки и стонско-приморски г. Димитрије, Епископ пакрачко-славонски г. Јован и викарни епископ новобрдски г. Иларион уз саслуежње бројног свештенства и свештеномонаштва.

Митрополит Јоаникије се архипастирском беседом обратио након читања Светог Јеванђеља.

Говорећи о знаменитом празнику, Митрополит Јоаникије је поучавао вјерне о житију Светог кнеза Лазара и његовом значајау за српски народ, пре свега у духовном смислу, као вође свога народа који се жртвовао за православну веру, отаџбину и потомство.

На почетку беседе Митрополит Јоаникије је говорио о Светом кнезу Лазару.

„Пре свега, читамо у житију Светог кнеза Лазара да је био човек дубоке вере, побожан владар који је, узевши крст владарске моћи у врло тешка времена, пре свега трудио се да приведе свој народ Христу Господу, да га што више просвети, научи и обједини, а он као човек вере, сабирао је у својој души божанске врлине, веру, правду и доброту и љубав Божију и сабравши многе врлине у својој души, он је имао тај ауторитет да сабере српске великаше и да се супротстави мрском непријатељу освајачу, који је ишао као олуја, незаустављиво."

Даље, Архијереј истиче како се моравски Кнез определио за небеско царство и да служи Господу Исусу Христу.

"Свети кнез Лазар је положио живот свој са својим јунацима и витезовима, за крст часни и слободу златну. Онако као што се био определио да служи Господу, да служи светињи, да подиже и украшава храмове, да обедињује народ и да га надахњује љубављу Божијом, тако се определио и у одсудном моменту за царство небеско. „Земаљско је за малена царство, а небеско увек и довека.“ Иако је битка како кажу историчари, ипак изгубљена, али Свети кнез Лазар са својим јунацима и народом, однио је велику моралну победу."

Владика појашњава да нам је та победа постала духовна вертикала у борби за слободу.

"Та победа нас је надахњивала кроз сву нашу мукотрпну, крстоносну истрију, па смо се вечито борили за слободу. И данас се боримо за слободу и свака наша победа, свако ослобођење и најмањег дела српске земље, био је како Његош каже: Лек косовскиех рана“.

Митрополит Јоаникије је потом казао да је српски народ свуда, а нарочито на Косову и Метохији, на распећу, али да нас то не збуњује, јер нам управо та страдања указују да смо на Христовом путу, на путу свете вере православне.

"Косово, распето, има ту светост, има силу, светињу да нас сабира, да нас обедињује, просвећује и духовно и културно увек подиже. Ово је свеопште огњиште духовно и историјско српског народа и зато, није чудо што смо се данас овде сабрали са свих крајева православне васељене и нека то буде један завет-да негујемо ову љубав према Косову и његовим светињама, а посебно према распетом народу на Косову и Метохији.“

Митрополит Јоаникије на крају је поменуо и косовске јунаке овога времена. То су мајке из вишедетних породица које Митрополит Теодосије сваке године одликује орденом, затим архимандрити, игумани, игуманије, монаштво и свештенство који деле и добро и зло са својим народом, показујући велику храброст и љубав, као и призренски богослови који се не плаше да управо ту, у Призрену, изучавају духовну школу и дају духовне плодове.

С тим у вези, Митрополит је поменуо и децу, омладину и све људе који нису заборавили Косово и Метохију и који долазе, посећују и помажу наше светиње и наш народ.

„Нека би Господ благословио свакога ко љуби Косово, ко га носи у своме срцу, ко је спремман да се жртвује за Косово и Метохију. Сви ви који сте дошли данас овде, сви сте приложили по једну малу жртву, али даће Бог да овако обједињени увек идемо напред, да као што рече данашње Јеванђеље, да љубимо једни друге-и свој народ и своју отаџбину као што га је љубио и Свети кнез Лазар и био спреман да се жртвује за њега, како је и учинио. А тако је добио вечни, неувениви венац славе Божије и зато га је Господ удостојио, због те његове љубави и жртве, да нас све заступа пред престолом Божијим и да се његовим молитвама излива божија благодат на све нас. Нека се на све нас та милост Божија молитвама Светог кнеза Лазара, излије“,– закључио је Архијереј.

По завршетку Свете Литургије присутнима се обратио Митрополит рашко-призренски Теодосије, који је нагласио да је видовданско сабрање најбоља потврда верности Христу и светосавско-косовском завету.

„Овде у порти манастира Грачанице, прослављајући Светог кнеза Лазара и српске мученике и новомученике, Света Литургија и наше сабрање најбоља су потврда да смо опредељени за Христа, за Његово Царство, да смо верни нашем светом Косову и Метохији, нашим светињама, као и светосавском и светолазаревском завету“,– поручио је митрополит Теодосије.

Он је подсетио да Епархија рашко-призренска, у сарадњи са Канцеларијом за Косово и Метохију Владе Републике Србије, и ове године додељује Орден Мајке Југовића мајкама које су родиле четворо, петоро и више деце и које живе на Косову и Метохији.

„И ове године прочитаћемо имена храбрих мајки које се несебично жртвују рађајући децу и тиме дају највећи допринос својој Цркви и своме роду“,– казао је митрополит, честитајући свима празник.

Након Свете Литургије, традиционално су уручена одликовања Орден Мајке Југовића мајкама са четворо и више деце са простора Косова и Метохије, као знак благодарности за њихову љубав, жртву и допринос очувању породице, народа и живота на овим просторима.

Видовданско сабрање у Грачаници и ове године је посведочило да Косово и Метохија остају духовно средиште српског народа, место молитве, завета и сабрања, где се вера, историја и нада сусрећу у заједничком литургијском слављу.

Затим је на Газиместану служен парастос погинулим српским јунацима у Косовском боју 1389. године.

Раније је СПН писао како су на Видовдан одликоване 34 мајке четворо и више деце.