Православни славе храмовну славу заједно у парохији у Сент Луису
Храм Свете Тројице у Сент Луису свечано је обележио други дан славе на празник Духова, уз учешће свештенства више православних јурисдикција.
Српска Православна парохија Свете Тројице у Сент Луису; САД, свечано је 1. јуна 2026. обележила други дан своје храмовне славе, када је на празник Духова служена Света архијерејска Литургија уз учешће архијереја и свештенства из више православних јурисдикција.
Литургијом су началствовали митрополит Лонгин, надлежни архијереј Епархије новограчаничко-средњезападноамеричке, и епископ Климент, викарни епископ Бугарске Православне Цркве за Сједињене Америчке Државе, Канаду и Аустралију.
У богослужењу су учествовали и свештеници Румунске, Грчке и Бугарске Православне Цркве, као и свештеници Српске Православне Цркве који служе у различитим деловима Северне Америке. Заједничко служење представљало је сведочанство православног јединства у мултинационалном окружењу.
Обраћајући се сабранима, епископ Климент је нагласио значај заједничке молитве православних различитих народа и традиција. Он је поручио да, иако припадају различитим народима и говоре различитим језицима, православне вернике повезују једна вера, једно крштење и један Свети Дух.
„Данас, као Срби, Бугари, Грци, Румуни, Американци и православни хришћани различитог порекла, стојимо заједно пред престолом Божјим и сведочимо јединство које је Христос даровао Својој Светој Цркви, да сви будемо једно у Њему“,
истакао је епископ Климент.
Прослави је присуствовао велики број верника из парохије Свете Тројице, као и припадници бугарске православне заједнице. Посебну радост верницима донео је дар који је парохија примила поводом славе – тканина с одежде Светог краља Милутина, једног од најзначајнијих српских владара и светитеља. Светиња ће убудуће бити изложена на поклоњење верном народу.
По завршетку Литургије, славско сабрање настављено је за заједничком трпезом љубави, где су верници наставили дружење у духу празничне радости и братске слоге.
СПН је раније писао о годишњици часописа „Савиндан“.