Ходочашће с Космета на Свету гору: Драган Арсић пешке кренуо из Грачанице ка Светој Гори
Из манастира у Грачаници, на празник Велике Госпојине, Драган Арсић је 28. августа 2025. пре подне започео пешачко ходочашће дуго више од 1300 километара.
Из манастира у Грачаници, на празник Велике Госпојине, Драган Арсић је 28. августа 2025. пре подне започео пешачко ходочашће дуго више од 1300 километара. То јавља Радио Ким.
Његова крајња одредишта су Света гора и грчки Метеори, а на пут је кренуо са ранцем на леђима, ослањајући се на своју снагу, веру и претходна искуства.
„Ово не доживљавам као неки велики подвиг. Има много људи који чине озбиљније, важније ствари. Ово је једноставно један ходочаснички пут“, скромно каже Арсић, који је већ раније пешачио до манастира Острог.
Иако је у почетку желео да ово ходочашће има и хуманитарни карактер, с прикупљањем средстава за лечење деце, планови се нису остварили.
„Покушао сам да пронађем људе који би помогли организацију, сви су били спремни речима, али се на крају ништа није реализовало. Штета, јер је била лепа прилика да се помогне некоме. Али, шта је ту је“, искрен је Арсић.
Пре поласка, присуствовао је празничној Литургији у манастиру Грачаница, симболично бирајући управо овај дан као почетак свог пута. Припреме су трајале више од три месеца, а пут којим планира да иде води преко Горњег Кусца, до Прешева на Куманово, Штип, до Ђевђеилије па у Солун, Уранополис и Свету гору. Вратиће се преко Метеорија у Грачаницу.
„Имам доста ’горива’ у ногама и време је да га потрошим. Ово је почетак, а надам се и крај мога пута“, каже он, додајући да очекује да ће му до остварења циља бити потребно између 30 и 35 дана.
На пут носи сву неопходну опрему: шатор, врећу за спавање, храну, воду, соларни туш, као и све што је потребно за живот у природи. „Сами сте на путу и морате водити рачуна о свему – од хигијене, исхране, до темпа хода. Али, ако верујете, Бог шаље добре људе у сусрет. То сам већ осетио кад сам пешачио до Острога“, истиче он.
На питање шта га покреће, Арсић одговара: „То је нешто што се тешко описује речима. Покреће вас нешто унутра. Зар није благодат када имамо две руке, две ноге, видимо, чујемо… А има људи који и без свега тога пронађу снагу да живе и стварају. Ово је само мали израз захвалности Богу.“
На овом захтевном путу, највећу снагу и подршку пружају му супруга, деца и пријатељи који су му пожелели срећан пут.
СПН је раније писао о празнику Успења Богородице.
