Духовни хоризонти Николе Тесле: Вера као извориште генијалности
Десетог јула 2026. навршило се 170 година од рођења Николе Тесле.
Када размишљамо о Николи Тесли, углавном замишљамо лабораторију испуњену муњама и техничке изуме који су изменили ток историје. Међутим, иза научног генија крио се човек дубоке, личне вере и унутрашњег молитвеног живота који је трајао од раног детињства па све до позних година у Америци.
Тесла никада није крио да духовни и ментални капацитет човека види као дар са виших инстанци, о чеу сведоче и његове речи:
„Дар менталне енергије то јест моћ ума долази од Бога, узвишеног бића. Ако ми усресредимо и концентришемо наше мисли на ту истину почећемо и сами да поседујемо ову велику моћ. Моја мајка ме је научила да сву истину треба тражити у Библији.“
Ову истину је живописно појаснио и приликом сусрета с владиком Николајем Велимировићем у Сједињеним Америчким Државама. Када га је владика упитао да ли је икада својим очима видео струју коју је укротио, Тесла је повукао генијалну паралелу:
„Не, али знам да постоји. То Вам је као са Богом, иако га нико није видео, сви знамо да постоји“.
Иако се његов начин практиковања вере мењао током деценија проведених у туђини, суштина је остала непромењена, што је и сам потврдио изјавом:
„Не молим се као некада, сваке вечери на коленима, али је све то у суштини исто“.
Овакав унутрашњи компас природно га је држао чврсто повезаним са српском заједницом у дијаспори. Иако је живео у свету високе науке, Тесла је био дубоко инволвиран у живот своје цркве. Тако је у новембру 1938. америчка штампа забележила велики догађај за тамошње Србе – кум новог, велелепног храма Светог Саве у Чикагу, којег је осветио епископ др Дамаскин Грданички, био је управо Никола Тесла.
Била је то највећа част за једног световњака. Истовремено, кроз писма својим сестрама, редовно је одржавао везу с породичним обичајима, увек се интересујући и сећајући своје крсне славе, Ђурђевдана.
Све ове чињенице бацају потпуно ново светло на деценијама стваране мистификације и полуистине о његовом животу. Напори комунистичких идеолога и антихришћанских кругова да у јавности сакрију или умање Теслину повезаност с православљем резултирали су тиме да се његови корени дуго прећуткују.
А ти корени су били чисто свештенички. Његов отац Милутин био је угледни прота, вероучитељ и цењени национални радник. Мајчина линија, породица Мандић, изнедрила је чак око педесет свештеника Српске Православне Цркве, међу којима су Теслин деда Никола, прадеда Тома, ујак Тома (парох горњограчачки и зрмањски), као и други ујак Николај (Петар) Мандић, који је био Митрополит дабробосански.
Кроз ову потпуно другачију перспективу, јасно је да Тесла није био некакав изоловани, ексцентрични научник без корена, већ изданак једне дубоке духовне лозе чија је хришћанска вера уткана у сваки сегмент његовог ванвременског дела.
СПН је раније писао о Данима Николе Тесле 2026.
