Владика Доситеј: Знање о Богу тражи и промену сопственог живота
Поводом славе капеле ПБФ-а у Београду, Светог Јована Богослова, владика Доситеј је одржао беседу у којој је- истакао значај смирења и духовног преображаја у богословском позиву.
Капела Православног богословског факултета Универзитета у Београду прославила је 9. октобра 2026. славу, празник Светог апостола и јеванђелисте Јована Богослова. Владика липљански Доситеј, том приликом одржао је беседу у којој је говорио о личности и богословском наслеђу Светог Јована Богослова, истичући да се истинско познање Бога не стиче искључиво интелектуалним изучавањем, већ пре свега кроз заједницу с Христом и живот у вери. Подсетио је да је Свети Јован своје богословље црпео из непосредне близине Христове, а да су га љубав према Учитељу и верност пратили и у тренуцима страдања, када је остао уз Њега под Крстом.
Говорећи о достојанству богословског позива, епископ Доситеј нагласио је да се божанским стварима мора приступати са смирењем и кротошћу.
„Свети Оци говоре да божанским стварима не можемо да се бавимо дрско, него морамо да се бавимо у смирењу душе, са смиреним духом, са кротошћу, да би нас погледао Бог и да бисмо се у тој симфонији са Богом заиста удостојили тих божанских озарења и откривења“, поручио је владика Доситеј.
Он је указао и на однос академског изучавања богословља и личног духовног живота. Иако је образовање неопходан темељ, његов пуни смисао остварује се тек кроз рад на себи, очишћење срца и настојање да се сопствени живот мења у складу с хришћанском вером.
„Она је почетак, она је темељ, али ако не будемо радили на себи, ако не будемо себе мењали, ако не будемо себе чистили, ако не будемо себе оспособљавали за откривења Божја, за улазак у тајну, за тај мистички живот, остаћемо само површно, на нивоу символичке теологије“, истакао је епископ.
СПН је раније писао о конкурсу за стотину стипендија за ученике и студенте с Косова и Метохије, који је расписала Задужбина Симе Игуманова.
