Србија данас обележава Дан примирја у Првом светском рату
И ове године, Србија свечано обележава крај трагичног, мученичког, али и победничког периода – једног од најславнијих у нашој скоријој историји.
Србија на дан 11. новембра од 2012. слави Дан примирја у Првом светском рату као државни празник. На тај дан 1918. престале су борбе и тиме је окончан најразорнији рат који је историја видела до тада. Велики, или Први светски рат, однео је више од 17 милиона живота, од чега око девет милиона војника, док су остало били цивили.
Србија је изгубила око трећине становништва. У односу на величину и број становника, Србија је претрпела убедљиво највеће губитке од свих учесница рата.
До октобра 1915. мобилисала је 707.343 људи, готово четвртину популације из 1914. и 40 одсто мушког становништва. Укупни губици Србије били су 1.247.435 људи, од којих је 402.435 било војника, и око 845.000 цивила (извор: Меморандум Делегације Краљевине СХС током Мировне конференције у Паризу 1919).
До децембра 1918. формирана је и Краљевина СХС, која је по први пут у историји после средњег века објединила све Србе унутар граница српске државе.
Свечано обележавање Дана примирја
Почетак обележавања Дана примирја започели су припадници Гарде Војске Србије 10. новембра 2025, уз почасну паљбу од десет плотуна из шест артиљеријских оруђа са Савске терасе на Калемегдану. Репрезентативни оркестар Гарде интонирао је химну Србије уз подизање државне заставе. Почасној артиљеријској паљби присуствовали су представник Министарства одбране, државни секретар Миле Јелић и командант Гарде ВС, бригадни генерал Жељко Фурунџић.
Обележавање Дана примирја данас, 11. новембра 2025, наставља се низом свечаних догађаја широм Србије. Полажу се вести, одају почасти.
Председник Владе Србије, Ђуро Мацут положио је венац на Споменик незнаном јунаку на Авали, након чега се уписао у спомен-књигу. Поручио је да с поносом чувамо сећање на хероје који су дали живот за слободу отаџбине.
„Њихова жртва остаје вечни завет потомцима да чувају мир и слободу Србије“, написао је том приликом.
Затим је одржана и државна церемонија полагања венаца у костурници бранилаца Београда у Првом светском рату. Церемонији полагања венаца и одавања почасти присуствовала је и делегација Града Београда.
Српски званичници и представници дипломатског кора данас су на Француском војном гробљу одали почаст и положили венце на гробове војника.
Амбасадорка Француске Флоранс Ферари изјавила је да се на данашњи дан Француска сећа 50.000 Француза који су уз своју српску браћу положили животе на Солунском фронту.
“Церемонија сећања никада није престајала, чак ни за време немачке окупације”, рекла је Ферари и додала да је то дан кад се сећамо француско-српског пријатељства рођеног у рововима Великог рата.
Уз Министарку унутрашње и спољне трговине Јагоду Лазаревић и Флоранс Ферари, били су присутни и амбасадори Немачке Анке Конрад, као и Велике Британије, Едвард Фергусон.
Присутна је била и Весна Видовић, заменица градоначелника Београда, која је изјавила да одајемо захвалност савезницима, али и свим борцима који су уз српску војску стали на страну правде и човечности у најстрашнијем рату до тада.
“Поносни смо што смо потомци војске која је, иако измучена, показала непокорни дух, снагу и храброст. Нека је вечна слава свим палим јунацима, а њихова жртва нека нас подсети да се мир чува храброшћу, памћењем, захвалношћу и заједништвом”, изјавила је Видовић том приликом.
Почетак, крај и последице Великог рата
Примирје које је окончало Први светски рат потписано је рано ујутру 11. новембра 1918. године у железничком вагону у близу Компијења, Француска, а на снагу је ступило тачно у 11.00 сати по средњеевропском времену. То је био крај борби у Европи и резултат сложених војних и политичких околности које су претходиле капитулацији Немачке.
Капитулацији је претходио распад Солунског фронта, пробој који су направиле српске јединице средином септембра, што је довело до капитулације Бугарске и бегства њеног монарха. Убрзо након тога, Турска је прихватила пораз, а Аустроугарска се распала почетком новембра, јер је њену војску обузела масовна дезерција, хаос и колапс власти.
На Западном фронту Немци су били исцрпљени, гладни и погођени епидемијом шпанске грознице. Упоредо је избила побуна поморских јединица у Вилхелмсхафену крајем октобра, због чега је цар Вилхелм II абдицирао и отишао у егзил у Холандију. Савезничке снаге све више су напредовале, а немачка влада се, у страху од потпуног колапса, обратила председнику САД Вудроу Вилсону са понудом за преговоре о примирју.
Преговори су започели 8. новембра, а Немци су 11. новембра прихватили услове француског маршала Фердинанда Фоша, који је заједно са британским лорд адмиралом Рослином Вемисом потписао примирје у име савезника. Примирје је предвиђало обуставу непријатељстава, повлачење Немаца источно од Рајне, предају војне технике, авиона и пловила, као и ослобађање заробљених.
Иако је формално примирје ступило на снагу у 11.00 сати, борбе су се наставиле још две недеље у Африци, на територијама Тангањике и Северне Родезије. На дан ступања на снагу, према каснијим истраживањима, погинуло је 2.738 људи, што показује трагичну цену и у време формалног краја ратних дејстава.
Први светски рат укупно је однео преко 17 милиона живота, од којих је око девет милиона били војници, а остатак цивили. Србија је, сразмерно величини и броју становника, претрпела највеће губитке. До октобра 1915. мобилисала је преко 700.000 људи, што је било готово четвртину популације и 40 одсто мушког становништва, а укупни губици прешли су 1,2 милиона, од којих је 402.000 било војника, а 845.000 цивила.
Конфликт је започео нападом Аустроугарске на Србију, инспирисаним од стране Немачке. Повод је био убиство престолонаследника Франца Фердинанда у Сарајеву од стране Гаврила Принципа, члана покрета „Млада Босна“. Упркос покушајима Србије да задовољи захтеве Беча, напад није било могуће избећи.
Србија је, међутим, показала изузетну војничку способност, победивши Аустроугарце на Церу, Дрини и Колубари, чиме је изненадила како противнике, тако и савезнике.
Први светски рат је дубоко изменио карту Европе. Нестале су велике империје: Аустроугарска, Турска и Руско царство. На рушевинама старих царстава створене су нове државе – Чехословачка, Пољска, Финска и балтичке републике. Француска је повратила Алзас и Лорену, Италија, Румунија и Данска су добиле територијална проширења, а немачке колоније постале су мандатне територије под британском и француском управом. На Блиском истоку формиране су Палестина, Јордан и Ирак под Британијом, као и Сирија и Либан под Француском.
У јануару 1920. формално је ступио на снагу Версајски мировни уговор, којим је окончана правна регулација рата, а до децембра 1918. у Београду је проглашено Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца, остварујући национално ослобођење и уједињење српских етничких земаља. Дан примирја у Србији обележава се као државни празник од 2012.
СПН је раније писао о Ђорђу Михаиловићу, легендарном чувару Српског војног гробља на Зејтинлику.
