Изложбе које опомињу и уклањање усташких обележја широм света
Поводом дана пробоја логораша из Јасеновца, Музеј жртава геноцида отворио изложбу и покренуо једну светску иницијативу.
Изложба „Јасеновац – трајна опомена“ отворена је 22. априла 2026. у Библиотеци града Београда, у оквиру обележавања Националног дана сећања на жртве Холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату, као и Дана Музеја жртава геноцида. Поставка ће бити доступна посетиоцима до 12. маја.
В.д. директора Музеја жртава геноцида Бојан Арбутина подсетио је да су 22. априла 1945. преостали логораши покушали пробој из Јасеновца. Од њих је преживело око стотину.
Он је истакао и да се тај датум обележава као крај страдања у логору, наглашавајући да је реч о јединственом примеру где су заточеници сами покушали да изборе слободу. Посебно је издвојио подвиг Милета Ристића, који је у тренутку јуриша успео да отме оружје чувару и омогући другима повлачење.
Арбутина је указао да је у Независној Држави Хрватској спровођена геноцидна политика над Србима, Јеврејима и Ромима, али је упозорио и на савремене појаве ревизионизма.
„Kада се кличу повици попут 'За дом спремни!', кад постоје многа знамења широм Хрватске, региона и Европе које буде успомене на четири трагичне године, наша дужност је да се томе супроставимо на научни начин“,
нагласио је он.
В.д. директора Библиотеке града Београда Ненад Миленовић оценио је да је Јасеновац био један од најстрашнијих логора смрти, истичући да је суштина изложбе да се страдање не заборави. Указао је и на опасност поновног оживљавања усташке идеологије и симболике.
Коаутор изложбе Никола Милошевски нагласио је да је поставка резултат вишедеценијског рада стручњака музеја на прикупљању грађе и сведочанстава. Он је указао да изложени предмети имају снажну симболику, попут кашике која сведочи о глади логораша, који су дневно једва уносили између 500 и 700 калорија.
„Геноцид је веома брижљиво планиран. У првим недељама Независне Државе Хрватске успостављена је легислатива, да се законски омогући да се са Србима, Јеврејима и Ромима обрачунају на најсвирепији начин припадници војних и политичких формација Независне Државе Хрватске“,
рекао је он.
Изложба је подељена у два сегмента – „Пробој у слободу“, који приказује последње дане постојања логора и покушај бекства, и „Хипократ у жицама“, који се бави деловањем болнице унутар логора од 1942. до 1945.
Посетиоци могу видети оригиналне предмете, фотографије, документа, видео-материјале и сведочанства преживелих.
Поред изложбе, Музеј жртава геноцида покренуо је иницијативу за уклањање усташких обележја широм света. Арбутина је навео да је у том контексту вођена комуникација са шпанским властима, које су донеле одлуку о уклањању симбола са гроба Вјекослава Макса Лубурића, управника логора у НДХ.
Изложба „Јасеновац – трајна опомена“ представља покушај да се кроз научни приступ и документарну грађу очува сећање на жртве и укаже на значај историјске одговорности. СПН је раније писао о тој изложби док је била отворена за јавност у Народној скупштини Србије поводом годишњице ослобођења логора.
