Шта су учили ђаци између два рата? Историјски уџбеници 1918-1941.
У Педагошком музеју у Београду отворена је изложба „Уџбеници историје између два светска рата”, аутора Балше Маликовића.
Документарна изложба „Уџбеници историје између два светска рата”, аутора историчара Балше Маликовића, отворена је у Галерији Педагошког музеја у Београду. Поставка обухвата грађу из Збирке уџбеничке и педагошке литературе и периодике овог музеја, приказујући изворне школске уџбенике за основне и средње школе из периода између два рата.
Аутор Маликовић истиче да је држава Краљевина СХС, а касније Краљевина Југославија, користила образовни систем као средство за изградњу националног јединства и државне идеологије. Како каже, уџбеници нису били само наставно средство већ и инструмент обликовања заједничког идентитета и патриотизма.
Историјске лекције су, наводи Маликовић, представљале пажљиво конструисане наративе о заједничкој прошлости и борби за слободу.
Садржај уџбеника откривао је тенденцију ка поједностављивању сложене прошлости ради истицања заједништва. Аутори тих књига били су признати универзитетски професори и истакнути историчари, међу којима Станоје Станојевић, Владимир Ћоровић, Љубомир Јовановић и Драгослав Ј. Јовановић. Текстови су били јасни, прилагођени узрасту, често без дубље анализе, док су илустрације и карте служиле као визуелна подршка настави. Историја је била обавезан и утицајан предмет, намењен формирању државно оријентисане свести.
Посебно место заузимале су теме о средњовековним државама, династијама и стварању Краљевине СХС, које је представљано као историјска нужност и остварење вековне борбе за слободу. Политички наративи наглашавали су хероизам и државно јединство, док су националне разлике и спорна питања углавном изостављана. Маликовић указује да су уџбеници служили као средство друштвене интеграције и политичке контроле, а историја је коришћена за јачање државне идеологије и патриотизма.
Увођење јединствених уџбеника законом из 1929. било је покушаја да се уједначи школски систем у земљи која је наследила три различита образовна модела – српски, аустроугарски и црногорски. Расправе о јединственом програму трајале су годинама, све до 1937, када је прихваћено коришћење свих званично одобрених уџбеника.
Изложба, како је нагласио директор Педагошког музеја Слободан Вуксановић, показује да ти уџбеници данас представљају драгоцен извор за разумевање образовне и политичке стварности између два светска рата.
СПН је раније писао о историји Чеха у СПЦ.
