У срцу Срема чува се један од најважнијих архива српског народа
У Патријаршијском двору у Сремским Карловцима 29. октобра 2025. у 12 часова отвара се изложба "Документа Српског Сиона".
Патријаршијски двор у Сремским Карловцима од 29. октобра 2025. позива јавност на изложбу под називом „Документа Српског Сиона – потписи и печати српских патријараха и митрополита из Сремских Карловаца (1690-1913)“.
Архив Српске Православне Цркве у Сремским Карловцима, познат је и као Митрополијски-патријаршијски архив. То је једна од највреднијих институција српске културне и духовне историје, пише Др Радован Пилиповић, директор Архива Српске Православне Црквe. Иако је широј јавности мало познат, тај архив чува најстарију сачувану грађу на српском језику, као и документе народа са којима су Срби кроз векове били у додиру.
Као некадашња Српска патријарашка црквено-народна архива, која је под тим именом деловала до 1949, та институција се убраја међу најзначајније архиве не само српског народа, већ и југоисточне Европе. Њен значај превазилази националне оквире, јер је реч о архивском репозиторијуму од кључне вредности за разумевање односа између Беча и Стамбола, два некадашња стуба европске политике, истиче аутор.
Сремски Карловци, духовна престоница српског народа у 18. и 19. веку, били су средиште митрополитског и архиепископског живота. Управо је ту започело уређење архива у првој половини 18. века, када су власти Хабзбуршке монархије настојале административно да уреде пословање Српске Цркве, препознајући значај „илирско-српског народа“ који је у великој сеоби и каснијим ратовима стао уз хришћанску страну.
Градић се развијао у отмено место и културни центар, где се осим народног архива почела развијати и архивистика, каже аутор. Развој те архивске установе текао је упоредо са изградњом Саборне цркве у Сремским Карловцима, симбола духовне и културне снаге Срба у Монархији. У комбинацији с Митрополијском библиотеком, архив је представљао не само споменик културног идентитета, већ и доказ организованог народног живота и правног континуитета српске заједнице у оквиру Хабзбуршке државе.
„Срби су на простору Средњег Подунавља, затим Потисја, Поморишја, крајевима између Саве и Драве, наслоњеним према југу на балканско залеђе, старији политички чинилац од присуства и власти Хабзбурга. Када су се интереси Пећког патријаршијског трона и династије Хабзбурга поклопили и када је договорена борба за хришћанску слободу Балканског полуострва, настао је посебан период не само у историји Српске Православне Цркве, већ и европској историји новог века,“ пише др Пилиповић.
У оквиру Цркве водила се детаљна матична администрација – крштених, умрлих, венчаних, исповеђених. За њихову уредност и прецизност биле су задужене владике и проте које су обилазиле парохије. Конзисторијална система из 1782. доноси нова аминистративна задужења и статистичке податке о православном становништву, који се траже.
Важност архива за очување повластица и правног статуса српског народа посебно је истицана у 18. веку. Тако је Јован Мушкатировић, адвокат и правник фрушкогорских манастира, уочи Темишварског сабора 1790. писао митрополиту Мојсеју Путнику о значају оригиналних докумената који се чувају у архиву као правно оружје за одбрану црквених и народних права. Слично је и Симеон Пишчевић забележио да су „Карловци главни град читавога нашег народа“, где се чувају „народне привилегије и сва архива“.
Архив Српске Православне Цркве у Сремским Карловцима данас представља не само сведочанство духовног и административног живота једног народа, већ и живу ризницу докумената који говоре о вековној борби за очување вере, идентитета и слободе, закључује др Пилиповић у свом тексту на сајту СПЦ.
Отварање изложбе је у 12 часова.
СПН је раније писао о враћању архивске грађе Архиву СПЦ у Сремским Карловцима.
