Хиљаде верника на поклоњењу Туманској Красници

У недељу, 20. септембра 2026. свечано је је прослављен празник Пресвете Богородице Курске, чудотворне иконе која се више од 90 година чува у манастиру Тумане. Дописник српског СПН-а присуствовао је на лицу места.

Велики број верника је од раних јутарњих часова пристизао у манастир Тумане из свих крајева Србије, Републике Српске и Црне Горе. Светом Литургијом началствовао је игуман манастира Тумане, архимандрит Димитрије.Саслуживало му је братство манастира. Он се потом обратио сабраном верном народу поучном беседом.

Игуман је на почетку истакао како човек очекује да се Бог њему уподоби, а не обрнуто како би требало да буде. Зато нам, како је рекао, није нико крив када нам ништа не иде од руке. Криви смо сами себи у том случају:

„Нећемо да творимо вољу Божију, већ вољу своју! Зато сви страдамо, зато се мучимо, зато смо робови греху и неће нам тако бити боље. Не треба да кривимо онда ни Бога, ни ближње, ни пријатеље, ни непријатеље већ искључиво себе!“

Архимандрит се осврнуо на јеванђељску причу, која се читала за време Литургије. Дарови Божији су, како је навео, изобилни, пре свега дар живота. Бог од нас тражи да по подобију Његовом, наставимо и унапређујемо дело Господње:

„Данашње Јеванђење говори да су дарови Божији изобилни, пре свега дар живота. Не тражи Бог да ми те дарове умножавамо јер је то Њему толико потребно, него Он од нас тражи да пободобију Његовом, наставимо и унапредимо дело Господње. То увек морамо имати на уму. Ми треба истину Господњу на прави начин да протумачимо. Само милошћу Божијом можемо задобити дар спасења.“

Игуман Димитрије истакао је да једина која је на прави начин разумела поруку Божију и прихватила свим својим бићем Његову вољу – ПресветаБогородица.

„Она која је истински, суштински била носилац дарова Божијих и која је оправвдала те дарове Божије јесте Пресвета Богородица. Ми смо се данас сабрали у овој светој обитељи око њене свете, чудотворне иконе, вапећи из дубине душе:'Мајко Божија, помози, спаси, благослови, утеши, исцели, охраби, утеши нас! Да и ми имамо вере и поверење у Бога као што имаш Ти!' Разговарајмо са Пресветом Богородицом као Мајком Божијом и Мајком нашом.Као оном која ће нас истински разумети јер је претрпела све што живот може да донесе“,

 рекао је игуман.

Архимандрит Димитрије истиче како не пада случајно и овај велики праазник у недељу. Смелије и веће заступнице ни у овом животу, ни у вечном – нећемо имати од Ње.

„Будимо достојни да споменемо Њено име, имајући љубави и смелости да јој се приближимо.По подобију Њеном да будемо послушни Богу, али не онако како се нама свиђа, него кроз веру, која нема прорачун! Морамо ми да заћутимо, а да пустимо Бога да говори! Бога молимо за помоћ и Мајку Божију, али не онако како они желе да нам помогну, већ онако како ми мислимо да треба. Завапимо једним устима и срцем: 'Пресвета Богородице, спаси нас!' Кроз Њу небеска природа добија људски лик.“

За крај, игуман је још једном нагласио како по подобију и љубави Њеној и ми треба да покажемо мало љубави, а не само шкртост и себичност. Будимо ми ти, који ће мало од себе дати, утешимо, помозимо ближњем, урадостимо их љубављу, а Господ и Мајка Божија ће нам то стоструко вратити.

Потом је игуман Димитрије пред чудотворном иконом служио молебан Пресветој Богородици, а затим су освештани и Богородичини дарови. Богородичине дарове чине маслина, ловор, бела и црвена ружа. Дарови су затим подељени верном народу. Игуман је сабрани народ поучио, те је свима објаснио симболику Богородичиних дарова.

"Дарови Пресвете Богородице које освештавамо овде имају своју дубоку симболику. Маслина сведочи њену небоземну славу, ловор сведочи то колико је Мајка Божја благословена као она кроз коју се људски род повезао са Богом, бела ружа симболизује њено вечно девичанство, а црвена ружа симболише да је кроз њу обожена људска природа. Ти дарови се приносе њој, благосиљају се у њено име и њима она у ствари бива она која благосиља сваког и свачији дом, чује и укрепљује свакога у име сина свога, Господа нашега",

појаснио је архимандрит Димитрије.

Потом је чудотворна икона Пресвете Богородице Туманске и Курске изнета и пронета кроз верни народ, који је имао прилику да се помоли пред овом великом светињом, додирне је и затражи помоћ и благослов Богомајке Туманске Краснице. Народ је стрпљиво и смирено чекао у реду, певајући сложно у част Пресвете Богородице. Икона је после опхода поново унета у манастир. Људи су сатима стајали у реду, чекајући свој ред се помоле и целивају чудотворну икону.

У манастиру Тумане су се, као што је и обичај у овој светињи, на сваких сат времена читале молитве за здравље.

О Туманској Красници

За икону Мајке Божје Курске Туманске нема података у ком веку је настала и ко је био фрескописац. Чудотворна икона Мајке Божије „Курскаја“ потиче из једног манастира из околине града Курска у Русији. Предање које је од руских монаха до данас остало присутно међу житељима манастира и народом, говори да је приликом немира током Октобарске револуције један манастир у околини Курска до темеља спаљен.

Монаси који су пошли ка Србији, у његовим рушевинама су пронашли нетакнуту икону Мајке Божије.Понели су је са собом и као велику светињу донели је у Миљков манастир, где је боравила све до 1936. Када је Миљковско братство премештено у манастир Тумане 1936, са собом су донели и чудотворну икону Богородице, сместивши је у капели Покрова Пресвете Богородице у новом тзв. „Руском конаку“.Од тада до данас ова света икона прослављена је многим чудесима и небројеним исцељењима која су се пред њом збила.

Од посебног је значаја споменути случај, када је шездесетих година XX века она украдена, у намери да као реликвија и старина буде продата на Западу. Вагон у који је била смештена из непознатих разлога се запалио и у њему је све изгорело, па чак и један од двојице људи који су икону украли. Запрепашћен догађајем, други саучесник вратио је неоштећену икону у манастир. Касније је и сам завшио живот под мистериозним околностима.

Други забележен случај догодио се пред почетак и у току рата у Босни и Хрватској. Тада су свештеници, монахиње и верни народ више пута приметили да је Мајка Божија померала руку на икони и спуштала је испод сребрног окова, а потом након извесног времена враћала на своје место.

Света икона чувана је у капели манастира Тумана све до 2010, када је по благослову Епископа браничевскогИгнатија, пренета у манастирску цркву и смештена на трон. Пред њом гори неугасиво кандило и народ јој с великим усрђем притиче, молећи сеза благослов.

Икона је насликана у руско-византијском стилу, припада типу владимирске иконе и претпоставља се да потиче с краја XVIII или почетка XIX века.

Ликови Богородице и Богомладенца изузетну су лепо осликани, а на икони је и оков необичне лепоте. На њој су до данас видна оштећења настала током векова и услед многих прогона и ратних догађања.

Раније је СПН писао како је више од 15.000 верника било прошле године на прослави Мале Госпојине у манастиру Тумане.