Свети Јаков, брат Господњи, епископ који је написао прву Литургију
Православна Црква 5. новембра прославља Светог апостола Јакова, првог Епископа јерусалимског, сведока Васкрсења који је животом посведочио најдубљу верност Христу.
Свети Јаков, син праведног Јосифа, вереника Пресвете Дјеве, од младости је живео у строгом уздржању, одбијајући све што је доносило телесно уживање. Свети Јаков Праведни ранио се хлебом и водом, није пио вино нити употребљавао уље, а ноћи је проводио у молитви, носећи оштру власеницу. Колена су му, од непрестаних метанија, била као у камиле. Због свете чистоте и дубоке смирености народ га је називао Праведним.
Предање каже да је назив „брат Господњи“ понео јер је једини од синова Јосифових прихватио Исуса као санаследника свога дела очевине. Касније је, слушајући Христову науку, поверовао у Њега и постао један од Његових најближих ученика. По Васкрсењу, Христос му се јавио посебно, пре осталих апостола.
Господ га је поставио за првог епископа Јерусалимске Цркве и надахнуо да састави прву Литургију, по којој су касније своје службе уредили Свети Василије Велики и Свети Јован Златоуст. Својим речима и примером обраћао је многе у веру, због чега је уживао велико поштовање чак и код оних који нису веровали у Христа. Често је улазио у Светињу над Светињама, где се молио за народ, због чега су га звали „Офли“, што значи „утврђење народа“.
Његова вера и реч сабирале су мноштво људи, али су фарисеји и књижевници из зависти одлучили да га убију. Навели су га да се попне на кров храма и да народу говори против Христа. Међутим, Јаков је јавно исповедио да је Исус Син Божији и Васкрсли Господ.
Народ се радовао, а разјарени фарисеји су га бацили са крова. Док је лежао тешко рањен, молио се за оне који га убијају: „Господе, опрости им, јер не знају шта чине.“ Убрзо је преминуо од удара палицом по глави, предавши дух Господу.
Свети апостол Јаков први Јерусалимски оставио је Цркви и Саборну посланицу, једно од најдрагоценијих сведочанстава апостолске вере. Пострадао је у шездесет шестој години живота, а његове мошти почивају у близини храма у Јерусалиму.
СПН је раније писао о Светом Прохору Пчињском, пророку из пустиње на Козјаку.
