Црква празнује успомену на апостола и јеванђелиста Марка
Ученик Христов, писац јеванђеља и оснивач Александријске Цркве примио је мученичку смрт у 63. години живота.
Верници православне цркве 8. маја (25. априла по јулијанском календару) обележавају дан сећања на светог апостола и јеванђелисте Марка. Апостол Марко, кога зову и Јован Марко, био је синовац апостола Варнаве и један од седамдесет Христових ученика.
Свети Марко је рођен у Јерусалиму. По црквеном предању, кућа његове мајке Марије се налазила поред Гетсиманског врта, и ту је Марко био сведок догађаја у ноћи уочи страдања Спаситеља на крсту.
После Вазнесења Господњег, Свети Марко је постао најближи сапутник апостола Петра и Павла. Заједно са Павлом и Варнавом кренуо је на мисионарски пут, проповедајући на Кипру и у Малој Азији.
По благослову апостола Петра, Марко је основао Цркву у Египту, поставши први епископ Александрије, где је основао хришћанску школу. Према легенди, управо је у Риму записао приче апостола Петра о земаљском животу Спаситеља, које су касније постале основа Јеванђеља по Марку.
Свети Марко је завршио свој апостолски живот као мученик у Александрији, где су га у време црквене службе ухватили незнабошци, зверски претукли и бацили у тамницу. Према легенди, те ноћи му се јавио сам Христос, укрепљујући га пред предстојеће страдање. Сутрадан је свети Марко умро са речима: „У руке Твоје, Господе, предајем дух свој“.
Мошти јеванђелисте Марка пренете су у Венецију у 9. веку и сада почивају у чувеној катедрали Светог Марка, која је постала симбол града.
У иконографском предању апостол Марко је приказан са лавом, који симболизује моћ и царско достојанство Христово, о чему сведочи у свом Јеванђељу.
