Неверни Тома – апостол који је додирнуо васкрслог Христа

Хришћанска Црква 19. октобра слави Св. апостола Тому, једног од Дванаесторице. Он је својим животом, проповеђу и мученичком смрћу дубоко обележио историју Цркве.
Према предању Православне Цркве, Тома, звани Близанац, потицао је из галилејског града Панеаде. Упознавши Христа, одмах је напустио све и постао Његов следбеник, сведочећи чуда и слушајући Његову реч.
Познат је по тренутку када је, након Васкрсења, сумњајући у Христово јављање ученицима, и томе да је баш његово неверовање постало је један од најснажнијих доказа Васкрсења. Опипао је Христове ране и узвикнуо: „Господ мој и Бог мој.“
Због тога се каже да је његово неверје свето - јер су због описа тог догађаја у Јеванђељу, безбројни људи поверовали у Христа и Његово Васкрсење.
После Вазнесења Господњег, жреб му је одредио да проповеда у Индији. Тамо је, по сведочењу житија, Тома обратио бројне народе у хришћанску веру, између осталих Парћане, Персијанце и Брахмане. Познато је и да је у Индији стекао наклоност цара Гундафора, који му је поверио градњу палате.
Апостол је злато намењено градњи раздао сиромашнима, објашњавајући цару да му тиме „зида палату на небу“.
Када је цар сазнао да је новац потрошен, наредио је Томино заточење, али га је убрзо ослободио пошто је, по Божјем промислу, видео ту „небеску палату“ у виђењу.
Апостол Тома био је и сведок Успења Пресвете Богородице, али је по Божјој вољи закаснио на Њен погреб.
Када је гроб био отворен ради њега, у њему није било тела Пресвете Богомајке, већ само плаштаница – знак Њеног узнесења на небо.
После тог догађаја, Тома се вратио у Индију, где је наставио да шири Христову науку, исцељује болесне и руши идоле.
Живот окончао је мученички. Према предању, прободен је копљима по заповести цара Муздија, због тога што је многе његове поданике, укључујући и чланове царске породице, обратио у хришћанство.
Црква га слави као ревносног апостола и сведока васкрслог Христа, чије се мошти чувају у Индији и другим местима широм хришћанског света.
СПН је раније писао о Светом Пајсију Јањевцу, Пећком патријарху из прве половине 17. века, који је обновио огроман број цркава и манастира и сачувао од заборава небројене старе рукописе.

