Како је пронађен и сачуван Часни Крст?

Воздвижење Часног крста - Крстовдан. Фото: илустрација

Празник Воздвижења Часног и Животворног Крста Господњег, који Српска Православна Црква слави сваког 27. септембра по грегоријанском календару, представља један од најзначајнијих празника у хришћанском свету. Он нас подсећа на два кључна историјска догађаја: проналажење Крста Христовог - Часног крста у Јерусалиму и његов свечани повратак из Персије.

За разлику од других Господњих празника који су везани директно за догађаје из земаљског живота Исуса Христа, Крстовдан је празник који слави сам симбол нашег спасења, његово чудесно проналажење, уздизање пред лицем света и тријумф вере над тамом незнабоштва и тираније.

Историјски корени празника сежу у рани четврти век, у време преломних догађаја који су заувек променили ток светске историје.

Римски цар Константин Велики налазио се у тешкој борби против суровог тиранина Максенција, који је у Риму чинио страшна насиља и чији су демонослужење и тиранија притискали народ. Прекретница се догодила када се цару Константину усред бела дана на небу јавио светлећи знак Крста, састављен од звезда, с јасним натписом: „Овим побеђуј!“.

Тим истим знамењем, које му се потом јавило и у сну кроз самог Христа, Константин је украсио војне заставе, штитове и шлемове својих ратника. Поразивши Максенција на реци Тибру, уз Божију помоћ и силу Часног Крста, Константин је ушао у Рим као ослободилац, а у знак захвалности поставио је Крст у центру града.

Ово чудесно победоносно знамење поновило се и у каснијим ратовима против Византинаца и Скита, што је у потпуности учврстило Константинову веру.

Познавши да је Распети Христос једини истинити Бог, цар се крстио заједно с мајком, светом царицом Јеленом. Богољубива царица Јелена потом је преузела на себе узвишену мисију и упутила се у Јерусалим како би пронашла онај исти Крст на ком је Спаситељ био разапет.

Дошавши у Свету земљу, царица је очистила света места од идолских скрнављења. Према предању, уз помоћ јерусалимских Јевреја и старца Јуде, пронађено је тачно место Голготе, које је било засуто камењем и где је цар Адријан подигао пагански храм богињи Венери. Након рушења храма и молитве тадашњег патријарха Макарија, из земље су се уклонили слојеви и указивали су се Гроб Христов и три дрвена крста заједно са светим клинцима.

Да би се утврдило који је од три крста Крст Господњи, патријарх Макарије је наредио да се крстови редом ставе на тело умрлог човека чија је спроводна пратња управо пролазила. Када је Часни крст био положен на покојника, човек је силом васкрсења истог часа оживео и устао. Сходно томе, сабрани народ, који од тескобе и гужве није могао да види и целива светињу, молио је да им се Крст барем издалека покаже.

Тада се патријарх Макарије попео на узвишено место и високо подигао, односно „воздвигао“ Крст пред сакупљеним мноштвом. Народ је са страхопоштовањем и сузама у очима узвикивао: „Господе, помилуј!“.

Тако је рођен празник Воздвижења.

Царица Јелена је део Часног дрвета понела са собом, док је главни део Крста положен у сребрни ковчег и предат на чување у Јерусалиму, где су убрзо подигнуте величанствене цркве Васкрсења и Успења Пресвете Богородице. Сам старац Јуда, који је помогао у проналажењу, примио је крштење, добио име Киријак и касније постао Патријарх јерусалимски који је мученички пострадао за веру.

Још један важан историјски догађај који прославља Воздвижење догодио се неколико векова касније, у седмом веку.

Током ратова с Византијом, персијски цар Хозрој заузео је Јерусалим, опљачкао његове светиње и однео животворно дрво Часног крста у Персију, где се оно налазило у ропству пуних 14 година.

Тек након усрдних молитви, поста целог народа и трогодишњег победоносног похода византијског цара Ираклија, персијска империја је савладана, а Часни крст је свечано враћен у Јерусалим.

СПН је раније писао о томе како су смирење и нада донели спасење свету.

Pročitajte takođe