Апостол који је крстио цареве: чуда, исцељења и мучеништво св. Вартоломеја

Свети апостол Вартоломеј. Фото: rusmonaco.fr

Свети апостол Вартоломеј, један од Дванаесторице Христових ученика, свој живот је посветио проповеди Јеванђеља, подносећи прогоне, мучења и на крају мученичку смрт ради вере у Господа Исуса Христа.

Свети Вартоломеј припада кругу најближих Христових ученика, који су након силаска Светог Духа на Педесетницу кренули широм света да благовесте спасење. Њему је припало да заједно са светим апостолом Филипом проповеда у Сирији и Малој Азији. Путујући кроз бројне градове и покрајине, двојица апостола су неуморно сведочила Христову истину, често се раздвајајући и поново састајући како би што више људи чуло Јеванђеље.

Током мисионарског рада придружила им се и Филипова сестра, света девица Маријамна. Заједно су пролазили кроз тешка искушења, суочавајући се с прогоном, батинама, затвором и каменовањем. Ипак, ниједна невоља није могла да их одврати од проповедања Христове вере.

Посебно место у њиховом апостолском делу заузима боравак у Јерапољу у Фригији. Тај град био је познат по снажном идолопоклонству. Међу бројним лажним божанствима посебно је поштована огромна змија којој су житељи подигли храм и приносили жртве.

Према предању, свети Филип, свети Вартоломеј, света Маријамна и свети Јован Богослов заједничком молитвом победили су демонску силу која се крила иза тог култа и умртвили змију силом Христовом.

У Јерапољу се догодило и једно од најпознатијих чуда светог Вартоломеја. Човек по имену Стахије, који је четрдесет година био слеп, добио је вид молитвама апостола. Након исцељења примио је Свето крштење, а његов дом постао је место окупљања многих људи који су желели да чују Христову науку.

Убрзо су апостоли почели да исцељују и друге болеснике и да изгоне нечисте духове, због чега је велики број становника града прихватио хришћанство.

Међу онима који су примили веру нашла се и супруга градоначелника Никанора. Она је била на самрти након уједа змије, али је молитвама апостола исцељена и телесно и духовно.

Када је за то сазнао, Никанор се разгневио и наредио да се Филип, Вартоломеј и Маријамна ухапсе. Апостоли су били изложени мучењу, ругању и заточеништву, док су идолски жреци захтевали њихову смрт.

На крају су осуђени на распеће. Свети Филип био је разапет наглавачке, а свети Вартоломеј на крсту поред идолишта. Тада се, према житију, догодило велико чудо – снажан земљотрес отворио је земљу која је прогутала градоначелника и главне прогонитеље хришћана. Уплашени народ затражио је од апостола молитвену помоћ, а свети Филип се чак и с крста молио за своје мучитеље. По његовим молитвама многи су били спасени, али је он сам предао душу Господу и тако окончао свој земаљски подвиг.

После мученичке смрти светог Филипа, свети Вартоломеј наставио је своје мисионарско путовање. Новокрштеним верницима поставио је Стахија за епископа и учврстио младу Цркву у вери.

Предање бележи да је на месту где је пала крв светог Филипа израсла винова лоза, као знак Божјег благослова.

Након тога, свети Вартоломеј је проповедао у Индији, где је многе привео Христу.

Према црквеном предању, са собом је носио Јеванђеље по Матеју, које је превео и оставио новим хришћанским заједницама. Његова мисија није била ограничена само на проповед, већ је укључивала и исцељења, утеху страдалнима и оснивање црквених општина.

Највеће успехе у проповеди постигао је у Великој Јерменији. Тамо је исцелио кћер цара Полимија, која је била мучена нечистим духом. Захваљујући том чуду, цар је са својом породицом и бројним поданицима примио хришћанску веру. Житије наводи да су читави градови следили његов пример и крстили се.

Такво ширење хришћанства изазвало је гнев идолских жречева. Они су наговорили царевог брата Астиага да ухвати апостола и погуби га.

Свети Вартоломеј био је ухваћен у граду Албани у Великој Јерменији. Најпре је разапет наглавачке, а затим су му мучитељи живом одрали кожу. И поред страшних мука, наставио је да проповеда Христа и позива људе на покајање. На крају му је одсечена глава, чиме је задобио мученички венац и преселио се у Царство небеско.

Верни су његово тело, главу и кожу положили у оловни ковчег и сахранили их с великом чашћу. Од његових моштију почела су да се дешавају многа исцељења, због чега су многи незнабошци приступали Цркви Христовој. Касније су прогонитељи бацили ковчег с моштима у море, али је он чудесно допловио до острва Липари, где су мошти свечано дочекане и положене у храм.

Посебно поштовање светом Вартоломеју исказивао је и преподобни Јосиф Песмописац. Предање бележи да му се апостол јавио у виђењу и благословио га да пише црквене песме и каноне. Од тог тренутка Јосиф је постао један од највећих химнографа Православне Цркве.

У црквеном предању постоји и мишљење да је свети Вартоломеј заправо Натанаило, кога је апостол Филип довео Христу, о чему говори Јеванђеље по Јовану. Иако међу тумачима нема потпуног сагласја о овом питању, несумњиво је да свети Вартоломеј заузима истакнуто место међу апостолима као ревносни проповедник, чудотворац и мученик који је својим животом посведочио верност Христу до последњег даха.

СПН је раније писао о житију и мучеништву светог Теодора Стратилата.

Pročitajte takođe