Владика који је од сигурне смрти спасио преко 1000 деце
Епархија бачка прославила је Пренос моштију Светог Иринеја, епископа бачког и исповедника вере, уз благодарно молитвено сећање верног народа на његову жртву.
Сведочанство вере и хришћанске љубави оставља неизбрисав траг у историји Цркве, а православни верници Епархије бачке прославили су догађај од изузетног духовног значаја - пренос моштију Светог Иринеја, епископа бачког, исповедника вере, као и спомен на свете мученике бачке. Овај свештени спомен представља обнову живог сећања на пастира који је у најтежим временима страдања и искушења остао непоколебљиви стуб православља, чувајући поверено му стадо са очинском бригом и несебичном жртвом.
Свети Иринеј Бачки рођен је као Радослав Ћирић 1. маја 1884. године у Сремским Карловцима, тадашњем духовном и просветном средишту српског народа у Аустроугарској. Потицао је из веома угледне и знамените породице; његов отац Исидор био је српски народни црквени секретар. Радослав је основну школу завршио у родном месту, а касније и чувену Карловачку гимназију са одличним успехом.
Његова неугасива жеђ за знањем одвела га је у највише научне центре. Богословију је завршио у Сремским Карловцима, а потом је упућен на Духовну академију у Москву, где је дипломирао. Своје изузетно образовање закружио је на Универзитету у Бечу, где је са успехом одбранио докторску дисертацију из области филозофије.
Занимљиво је да је будући владика био полиглота и изузетно свестрана личност. Течно је говорио чак десет страних језика, бавио се превођењем староисточних црквених текстова, а истовремено је био веома даровит сликар и песник, што представља праву реткост у историји нашег јерархијског служења.
Свети Иринеј Бачки спада међу најзначајније и најученије јерархе Српске Православне Цркве двадесетог века. Његово архијерејско служење обележено је дубоким богословским образовањем, неуморним радом на пољу црквене просвете и културе, али пре свега неизмерним милосрђем у годинама Другог светског рата. Када су се над Бачком надвили облаци страдања, епископ Иринеј није напустио своју епархију нити свој народ. У најтежим тренуцима окупације и терора, када су многи невини људи изгубили животе, он је храбро дизао свој глас и предузимао конкретне кораке како би спасао људске животе без обзира на њихову припадност.
Посебно место у његовом житију заузима подвиг спасавања деце и избеглица из логора Шарвар у Мађарској. Захваљујући његовој архипастирској одважности, благослову и неуморној организацији, хиљаде деце и мајки избављено је из логорских страхота и смештено у породице широм Епархије бачке. У том свештеном делу милосрђа, Бачка епархија је показала своју духовну снагу, а Свети епископ Иринеј постао је заштитник сирочади и утешитељ потлачених. Његова брига није била само материјална већ и духовна, јер је настојао да усред ратног хаоса очува веру, наду и достојанство сваког човека.
Послератне године донеле су нова искушења и страдања за Српску Православну Цркву и њене архијереје. Свети епископ Иринеј је био изложен неправедним оптужбама, физичким нападима и вишегодишњем заточеништву у кућном притвору. Ипак, ни физичка страдања ни духовни притисци нису могли сломити његову веру. Подносећи стрпљиво и без горчине све неправде, епископ Иринеј је до краја земаљског живота остао веран свом Архипастиру Христу, уснувши у Господу као прави исповедник вере. Његово страдање и мирно подношење Крста постали су залог његове духовне победе и светости.
Свечани чин преноса моштију Светог Иринеја Бачког представља круну вишедеценијског молитвеног поштовања које народ гаји према овом светитељу. Пренос светих моштију у Саборни храм у Новом Саду означава видљиви знак његове присутности међу вернима. Светитељске мошти нису само сведочанство прошлих времена, већ живи извор благодати, утехе и духовне снаге за све који им приступају са вером, молитвом и смирењем. Кроз нетрулежне мошти светитеља, Господ прославља оне који су Њега прославили својим животом и делима на земљи.
У склопу овог духовног славља, Црква истовремено прославља и Свете мученике бачке, све оне невине жртве које су током ратних страдања положиле своје животе за веру и отаџбину. Њихова жртва, сједињена са архипастирским подвигом Светог Иринеја, чини нераскидиву духовну заједницу мученика и исповедника који се пред престолом Свевишњега моле за свој народ. Прослављање њиховог спомена подсећа нас на цену вере и важност очувања хришћанског идентитета у свим животним околностима.
Канонизација и пренос моштију Светог Иринеја имају дубоки духовно-поучни значај за савремене хришћане. У времену брза живота и честих духовних недоумица, пример Светог Иринеја светли као поуздан путоказ. Његов живот нас учи да вера без дела милосрђа остаје празна, а да се права хришћанска љубав показује онда када је најтеже. Он нам показује како се у смирењу и праштању носи лични крст, без мржње према онима који чине неправду, већ са молитвом за њихово преобраћење.
Саборни храм у Новом Саду и читава Епархија бачка постали су место окупљања верних који у молитвеној тишини траже заступништво Светог Иринеја. Његове свете мошти стоје као непрекидни подсетник да светост није недостижан идеал прошлости, већ живоносни позив сваком хришћанину. Прослављајући пренос моштију свог светог архијереја, Српска Православна Црква у Бачкој не само да одаје почаст својој историји, већ и утврђује своју будућност на темељима вере, наде и љубави, молећи се Светом Иринеју да буде неуморни молитвеник пред Господом за мир, јединство и спасење свих.
СПН је раније писао о Светој Јефимији Халкидонској, која је остала непоколебљива и у најтежим мукама.
