Орден Светих новомученика крагујевачких уручен др Миловану Бојићу
Орден Миловану Бојићу је уручио владика Јован у епархијском седишту у Крагујевцу.
У четвртак, 3. септембра 2026, Архиепископ крагујевачки и Митрополит шумадијски Јован у епархијском двору у Крагујевцу примио је др Милована Бојића, директора Института за срце и крвне судове „Дедиње“.
Том приликом је др Бојићу уручио Орден Светих новомученика крагујевачких првог степена у знак захвалности за велику љубав показану према свештенству, монаштву и верном народу Епархије шумадијске.
„Велика ми је радост што се данас налазите у граду Крагујевцу – граду чија је свака стопа натопљена крвљу, и то понајвише крвљу невине деце. Ово је заиста мученички град, али и поред тога успео је да очува веру. Данас се радујем управо због тога што ће ваше груди красити Орден крагујевачких новомученика. Желим да овај орден носите са поносом. Нека вам Свети мученици крагујевачки буду на помоћ, вашој породици и сарадницима и, понављам, велика ми је радост што вам данас уручујем овај орден", – рекао је Архијереј.
Милован Бојић се Епископу захвалио на овом великом признању.
"Указали сте ми велику част и причинили велико задовољство доделом највишег црквеног одликовања Епархије шумадијске – ордена Светих новомученика крагујевачких. Рекли сте да је у овом граду свака стопа земље натопљена крвљу и где овај орден има посебно значење – у граду где они који су требали живот да угледају нису то успели, и где нам одзвањају речи Милоја Павловића испред строја за стрељање да он „и даље држи час“. Тај час дуго траје у нашој историји, у историји наше земље која је знала како треба да брани слободу и колика је њена цена."
Доктор Бојић је за крај свог обраћања истакао како му је ово признање посебно драго, иако их има још много.
"Имам на десетине признања, али ово одликовање из твојих руку ми је посебно драго. Хтео бих сада да истекнем неколико ствари. Кажу да се људи сретају, а брда гледају. Нас нико није упознао, већ смо се срели на заједничкој мисији – како да помогнемо човеку. Дуго сам у медицини и срео сам многе људе, али начин на који се према свештенству и верном народу опходи Митрополит шумадијски Јован је посебан. Он то толико ради са пажњом, љубављу и суптилности да се то не може изразити речима. Он је препознао у мени жељу да помогнем човеку. Увек сам становишта да је моје оно што другима дајем, јер ће само то трајати. Због тога су пацијенти светиња због које постоји моја професија."
Раније је СПН писао како је навршен век и по од Битке на Адровцу.
