Патријарх Порфирије: Чим нисмо радосни, нешто је погрешно у нама
Патријарх Порфирије позвао је верне на непрестану молитву, истичући да су вера, молитва и љубав пут ка унутрашњем миру и истинској хришћанској радости.
Након свете Литургије поводом празника Иконе Пресвете Богородице Страдалне, патријарх Порфирије позвао је верне да не дозволе да туга, незадовољство и унутрашња растрзаност помраче њихов ум, срце и душу, истичући да се истинска радост рађа из живота у Христу.
Патријарх је нагласио да је туга по Богу спасоносна, док незадовољство, растрзаност и туга која није окренута Богу представљају промашај. Према његовим речима, „чим нисмо радосни, нешто је погрешно у нама“.
„Јер нема већег промашаја од промашаја који се зове незадовољство, који се зове растрзаност, који се зове туга. Једино туга по Богу је спасоносна... Нема већег греха од тога да нисмо радосни, греха у смислу већег промашаја. Чим нисмо радосни, нешто је погрешно у нама. Када смо за Христа везани вером, љубављу, надом, смирењем и молитвом, све у нама, и наша мисао, и реч, и тело, и наше дисање – све постаје радост.“
Хришћанска радост, како је објаснио, није последица сујете, гордости или острашћености. То није просто људско расположење, већ радост која има свој извор у Христу – у Његовом животу, страдању, распећу, Васкрсењу и обећању Његовог поновног доласка. Када је човек за Христа везан вером, љубављу, надом, смирењем и молитвом, тада, како је рекао Патријарх, све у њему постаје радост – и мисао, и реч, и тело, и дисање.
Говорећи о путу који води ка таквом животу, Патријарх је у обраћању на црквено-народном сабору посебно истакао значај молитве. „Молите се непрестано“, подсетио је на јеванђељски позив, указујући да човек може да се моли и када је сам и када је у друштву, непрестано призивајући Бога у свом срцу.
Према његовим речима, без молитве нема гледања лица Божјег, али човек који не види лице Божје не може истински да види ни лице другог човека, јер су људи иконе Божје. Када човека гледамо на прави начин, онда можемо видети и Бога у ближњем.
Патријарх је зато позвао верне да се моле једни за друге, али и да се сабирају у Цркви и храму Божјем. Хришћански живот, како је нагласио, не може се свести на познавање предања и читање књига, уколико није праћен молитвом и учешћем у светотајинском животу Цркве.
Говорећи о односу молитве и богословља, предстојатељ је истакао да молитва човека чини истинским богословом. Подсетио је на речи једног од светитеља да је човек који се моли истински богослов, док се истински богослов и моли.
Молитва је, према томе, повезана са знањем, али и с љубављу. Без молитве и љубави човеково знање остаје пролазно, док молитвени живот човека усмерава ка Богу и отвара га за заједницу са ближњима.
Зато су мир, молитва и радост нераздвојно повезани. Човек који се моли, који живи вером, љубављу и смирењем и који Христа поставља у средиште свог живота, задобија радост која није пролазна, већ извире из заједнице с Богом.
СПН је писао да је патријарх Порфирије говорио о Пресветој Богородици која је показала вернима пут спасења.
