Патријарх у Мркоњић Граду: Сећање на жртве не сме нас везати за мржњу
Патријарх Порфирије поручио је у Мркоњић Граду да Срби морају да чувају сећање на жртве „Олује“, али и да памте ко су и чији су и чувају мир и слогу међу собом.
Патријарх српски Порфирије на централном обележавању Дана сећања на жртве „Олује“ у Мркоњић Граду 4. августа 2026. позвао је на молитвено и достојанствено сећање на српске страдалнике, али и на очување мира, слоге и јединства међу српским народом. У беседи поводом Дана сећања на страдале и прогнане Србе истакао је да памћење трагедије не сме да буде претворено у мржњу, већ да треба да буде подстицај за враћање вери, коренима и вредностима на којима почива народ.
„Из године у годину сабирамо се на различитим местима да молитвено поменемо невино пострадале у страшном прогону нашег народа с вековних огњишта названом ‘Олуја’ и загрлимо све који и данас носе рану тог небивалог изгнанства на тлу Европе у двадесетом веку“,
рекао је патријарх Порфирије.
Он је подсетио да је бол због страдања и даље присутан и да проток времена не умањује обавезу да се жртве памте. Посебно је поменуо страдале на Петровачкој цести, где су у избегличкој колони на путу ка спасењу страдали недужни људи, старци, жене и деца.
Патријарх је нагласио да молитва представља најдубљи и најдостојнији облик памћења, јер, како је рекао, она чува истину, али истовремено ослобађа срце од мржње која човека поново везује за зло:
„Молитва пред лице Божје узноси и бол жртве, али и рану онога који памти.“
Говорећи о људима који су 1995. напустили своја вековна огњишта, патријарх Порфирије рекао је да су они, иако су остали без домова и завичаја, у себи носили веру да их Господ није оставио и наду да зло нема последњу реч.
Он је подсетио на речи Светог апостола Павла:
„У свему трпимо невоље, али нисмо потиштени; збуњени смо, али не очајавамо; прогоњени, али нисмо остављени; оборени, али не погубљени“.
Према речима патријарха, страдања из прошлости треба да врате српски народ његовим коренима, Богу и једне другима. Управо кроз сећање на жртве, како је истакао, народ треба дубље да разуме Христове речи: „Љуби ближњега свога као самога себе“, али и „Љубите непријатеље своје“.
„И вечерас заповест о љубави призивамо и у сећање и у своја срца“,
поручио је патријарх, додајући да човек тешко може да воли противника и непријатеља, али да Христова заповест свакоме показује пут и позива на непрестани подвиг очишћења срца од самољубља и самодовољности.
Патријарх Порфирије упозорио је и на опасност од подела унутар сопственог народа. Како је рекао, не сме се дозволити да ближњи постане туђин, брат противник, а различитост повод за непријатељство. Не смемо дозволити да нам мржња према ближњем, односно међусобна мржња постане прихватљив начин живота, рекао је патријарх, упозоривши на опасност таквог односа међу људима.
Он је нагласио да заповест о љубави има конкретан садржај и да почиње од породице, родитеља, деце, браће и сестара, а затим се шири на суседе, колеге, суграђане и сопствени народ.
„Тек волећи своје, волећи свој народ постајемо способни да волимо друге, да волимо туђе, да волимо и поштујемо друге људе и друге народе“,
поручио је патријарх Порфирије.
Посебно је позвао на превазилажење подела и уских интереса, истичући да је неопходно да се, у духу хришћанске и православне саборности, сачувају јединство и слога.
Подсећајући на речи Светог апостола Павла упућене Коринћанима, патријарх је поручио да међу људима не треба да буде раздора, већ да је неопходно праштати и тражити опроштај, отворити срце једни према другима и разумети да је сваки човек драгоцен.
„Позвани смо да чувамо мир и слогу међу собом, али и да у миру, узајамном поштовању и добросуседству живимо са свим људима и народима са којима делимо овај благословени простор“,
истакао је патријарх.
Говорећи о значају историјског памћења, патријарх Порфирије је навео пример јеврејског народа који је четрдесет година лутао пустињом и кроз то искуство учио да памти свој Завет и снагу тражи у верности Богу.
Према његовим речима, народ не пропада најдубље онда када остане без земље и дома, већ када заборави ко је, чији је, који му је циљ и на каквом завету је утемељен.
„Памтећи своје страдалнике и завичаје, ми памтимо ко смо, чији смо и коме припадамо. А припадамо Христу, Цркви Његовој, једни другима, светосавском православном српском народу“,
рекао је патријарх.
Он је нагласио да сећање на страдалнике зато није само поглед у прошлост, већ и начин да се сачува идентитет народа и свест о његовим коренима.
На крају беседе патријарх Порфирије се помолио за све пострадале током августовских дана 1995, као и за све који су напустили своја вековна огњишта и кренули путем изгнанства.
Позвао је да се памћење жртава настави без мржње и осветољубивости, подсетивши на молитвене речи блаженопочившег патријарха Павла да „мржња уступи место љубави, немир – миру, жалост – радости“.
„Нека је вечан помен свој нашој браћи и сестрама који су невино пострадали у страшном прогону са својих вековних огњишта, прогону названом ‘Олуја’“,
поручио је патријарх Порфирије на крају беседе у Мркоњић Граду.
СПН је раније писао да ће се у Мркоњић Граду одиграти овогодишње централно обележавање Дана сећања на пострадале и прогнане Србе.
