Свети пророк Језекиљ: Пророк страдања и наде у време Вавилонског ропства
Црква 3. августа прославља Светог пророка Језекиља, старозаветног гласника воље Божје и чудотворца.
Свети пророк Језекиљ живео је у једном од најтежих периода старозаветне историје, у време када је јеврејски народ био одведен у Вавилонско ропство. Његова пророчка служба била је обележена великим откривењима, упозорењима о разорењу Јерусалима, али и најавама обнове Божјег народа и његовог повратка у отаџбину.
Језекиљ је потицао из јеврејског града Сарира и био је син Вузија, из Левијевог племена. У време другог освајања Јерусалима, Навуходоносор га је заједно са царем Јехонијом Другим и бројним угледним Јудејцима одвео у Вавилон. Тамо је живео на реци Ховару, где је започела његова пророчка служба.
Јерусалим је у време Навуходоносора био освојен три пута. Први пут у време цара Јоакима, када су у Вавилон одведени и пророк Данило и тројица младића – Ананија, Азарија и Мисаило. Након што се Јоаким побунио против вавилонског владара, Навуходоносор је поново напао град. После Јоакимове смрти на престо је постављен његов син Јехонија, али је и он убрзо одведен у ропство. Управо у том другом таласу заробљавања у Вавилон је стигао и Језекиљ.
Коначно разорење Јерусалима догодило се у време цара Седекије. Након његове побуне против Навуходоносора, вавилонска војска је опсела град, а потом га разорила огњем и мачем. Становништво које је преживело одведено је у ропство. Тим догађајем окончано је Јудејско царство, а Јерусалим је остао пуст.
У петој години након одвођења Јехоније у ропство, када је Језекиљ имао тридесет година, пророк је на реци Ховару доживео велико и необично виђење. Небеса су се отворила, а са севера је дошао силан ветар и велики облак у којем је блистао огањ. Усред виђења појавиле су се четири тајанствене животиње, од којих је свака имала четири лица – човечје, лавље, телеће и орловско – и по четири крила.
Уз њих су се налазила четири точка, испуњена очима, који су се кретали заједно са животињама. Изнад њих налазио се небески свод, а на њему престо сличан сафиру. На престолу се видело обличје човека, окружено светлошћу која је подсећала на дугу. Пред овим призором пророк је од ужаса пао ничице.
Према тумачењима која су сачувана у црквеној традицији, ово виђење садржи бројне праобразе будућих духовних стварности. Обличје човека на престолу тумачено је као праслика оваплоћења Сина Божјег, док је сафиролики престо схваћен као праобраз Пресвете Богородице. Четири лица тајанствених животиња тумачена су као праобраз четворице јеванђелиста, док су точкови с мноштвом очију представљали ширење апостолске проповеди по целој васељени.
У том тренутку Господ је позвао Језекиља да устане и прими своју пророчку службу. Пророку је било речено да иде народу Израиља и преноси му Божје речи, без обзира на отпор који ће доживети. Господ му је показао свитак на ком су биле исписане речи „плач и нарицање и јаох“ и наредио му да га поједе.
Језекиљ је то учинио и осетио да му је свитак у устима сладак као мед. Тим чином означено је прихватање Божје речи и потпуно посвећење пророчкој служби. Од тог тренутка Језекиљ је постао Божји гласник свом народу, позван да опомиње грешнике и позива их на покајање.
Господ га је поставио за „стражара дому Израиљеву“, поручивши му да мора упозорити безаконика на његов пут. Ако то не учини, пророк ће одговарати због пропуштеног упозорења. Ако, међутим, упозори човека, а овај не одступи од свог безакоња, одговорност више није на пророку.
Језекиљ је добијао и симболичне задатке којима је требало да пред народом покаже шта ће се догодити Јерусалиму. Наређено му је да обрије главу и браду, а затим своје власи подели на три дела. Један део требало је спалити, други исећи мачем, а трећи расејати на ветру. Овај поступак представљао је судбину становника Јерусалима: једни ће страдати од глади и помора, други од мача, док ће трећи бити расејани међу народима.
Према пророчким виђењима, узрок страдања био је отпадништво народа од Бога и упорно идолопоклонство. Иако су Јевреји познавали Бога који је њихове претке извео из Египта, многи су истовремено приносили жртве идолима и уносили незнабожачке обичаје у храм. Пророци су их годинама позивали на покајање, али је народ у великој мери остајао непокајан.
Језекиљ је, мада далеко од Јерусалима, у својим виђењима видео и оно што се дешавало у светом граду. У једном од њих био је духовно пренесен у Јерусалимски храм, где је видео идоле и незнабожачке обреде. Видео је старешине како приносе кад пред киповима, свештенике окренуте од Божјег престола и жене које плачу за Тамузом.
Пред Језекиљем се тада поново појавила слава Божја, али овога пута као слика Божјег суда који се приближавао граду. Господ је објавио да ће Јерусалим бити кажњен због безакоња његових становника.
У истом виђењу пророк је видео човека обученог у свештеничке одежде, с писарским прибором, којем је било наређено да обележи чела људи који су жалили због безакоња које се чинило у граду. На њима је стављен знак у облику слова Т, који је у црквеном тумачењу повезан са знаком крста. Они који су носили тај знак требало је да буду поштеђени предстојеће казне.
За њим су послати наоружани људи којима је било наређено да изврше суд над градом. Њихово виђење било је праслика вавилонске војске која ће касније заиста разорити Јерусалим. Пророку је затим показано и како се жеравица расипа над градом, као знак да ће Јерусалим бити спаљен.
Језекиљ је пророковао и против околних народа који су се радовали паду Јерусалима. Његове речи односиле су се на Амонце, Моавце, Едомљане, Филистејце, Тир и Египат. И њима је најављивао Божји суд због њиховог непријатељства и ликовања над страдањем Божјег народа.
Ипак, Језекиљева пророчка служба није била само објава казне. Он је говорио и о будућој обнови. После Вавилонског ропства требало је да дође повратак Јевреја у њихову земљу, обнова Јерусалима и поновна изградња храма. У једном од својих виђења пророк је видео како се град и храм поново граде и како се слава Божја враћа у њега.
Једно од најпознатијих Језекиљевих виђења јесте и виђење сувих костију. Господ је пророку показао поље прекривено костима и заповедио да пророкује над њима. Кости су се тада обукле у тело, у њих је ушао дух и оне су оживеле. Божје речи упућене пророку биле су:
„Отворићу гробове ваше, и извешћу вас из гробова ваших“.
Ово виђење постало је један од најснажнијих старозаветних образа васкрсења мртвих.
Светом пророку Језекиљу приписују се и бројна чудеса. Према предању, молитвом је раздвојио воде реке Ховар како би Јевреји могли да побегну од Халдејаца. Када су непријатељи покушали да их следе, воде су се поново саставиле и потопиле их. Такође се казује да је молитвом од народа одагнао змије и друге опасне животиње, као и да је у време глади измолио од Бога умножавање хране и помоћ онима који су били на ивици смрти.
Свети пророк Језекиљ на крају је пострадао због своје верности Богу и разобличавања идолопоклонства. Према предању, један од јеврејских старешина који је прихватио халдејске незнабожачке обичаје разгневио се на пророка и наредио да га убију тако што су га растргли коњи. Његово тело народ је сакупио и сахранио у земљи Халдејској, на месту где су се, према предању, налазиле гробнице Сима и Арфаксада.
На гробу светог пророка окупљали су се Јевреји и молили Богу. Језекиљ је остао упамћен као један од великих старозаветних пророка, чија су виђења обухватила и најаву суда над Јерусалимом и наду у обнову Божјег народа. Његова пророчка књига сведочи о времену великог страдања, али и о Божјем позиву на покајање, духовно обновљење и повратак Господу.
Наслеђе светог пророка Језекиља у хришћанској традицији посебно је повезано с његовим виђењима Божје славе, тајанственим точковима и херувимима, затвореним вратима кроз која пролази само Господ, као и са великим виђењем сувих костију које оживљавају. Управо у тим сликама Црква препознаје дубоке праобразе Христовог доласка, оваплоћења, Цркве и будућег васкрсења.
СПН је раније писао о светом пророку Малахији.
