Манастир Стањевићи наставља своју духовно-просветну мисију
Манастир је био домаћин светског фестивала писаца полиглота.
Завршна сесисја светског фестивала писаца полиглота „Геолитература 2026“ одржана је у суботу, 13. јуна, у Библиотеци – задужбини Митрополита Амфилохија у манастиру Стањевићи.
Излагање др Георгиоса Арабациса са Универзитета Сорбона у Паризу, којим је окончан овај међународни научни скуп, било је посвећено византијској музици као кохезионом фактору медитеранског културног и уметничког наслеђа.
Писци и научници из Црне Горе, Грчке, Италије, Чешке, Холандије и Бразила (Латинска Америка), са пажњом су салушали излагање монаха др Павла Кондића који им је представио седмовјековну историју манастира Стањевићи, његов значај и високо место у духовној, просвјетној и цивилизацијској повести јужнога Јадрана, као дијела Медитерана, а тиме и европског хришћанског наслеђа.
Излагање је завршио представљањем садржаја и духовно-просветне мисије Библиотеке – задужбине Митрополита Амфилохија, која се врши по завештању њеног оснивача.
Др Гојко Челебић, оснивач и модератор „Геолитературе“ је исказао захвалност за указано гостопримство, као и част да се о највишим дометима хришћанског културног и цивилизацијског наслеђа говори баш под кровом манастира Стањевићи и у простору који је испуњен књигама – сведоцима и носиоцима тога наслеђа.
Уз десетине хиљада књига којима су били окружени током научног скупа, највећу пажњу писаца и научника привукао је Литургијар – богослужбена књига Митрополита Петра другог Петровића Његоша са његовим потписом, гдје је навео да је она дар руског цара 1835. године.
Скуп је био оплемењен певањем стихова „Луче Микрокозма“ које је, уз струне гусала, извео млади уметник из Никшића Радован Сукновић. Он је, у част и спомен Митрополита Амфилохија, на фрули одсвирао неколико мелодија народне музике и то баш у његовом кабинету – радном простору где су настала бројна духовна дела.
У спомен првог сусрета са Манастиром и Задужбином Митрополита Амфилохија научници и писци су даровали своје књиге са посветом, обећавши да ће поново доћи у овај знаменити духовно-просветни центар на јужним падинама Ловћена.
Раније је СПН писао како је милешевски културни клуб прославио јубилеј.
