Црква на Румији постаје званично место верског наслеђа
Држава Црна Гора коначно је направила историјски корак ка правном признању Цркве Свете Тројице на Румији, символа вере и саборности свих народа Бара и околине.
Министарство просторно-планског уређења, урбанизма и државне имовине прихватило је предлог Митрополије црногорско-приморске да се врх Румије уцрта у Просторно-урбанистички план општине Бар као простор намењен верским објектима. Одлука, коју је потписао министар Славен Радуновић, представља дуго очекивано признање духовног и културног значаја овог места за православне вернике, али и све грађане Бара.
Према званичном извештају са јавне расправе, Министарство је оценило да је примедба Митрополије „основана и прихвата се“, што значи да ће врх Румије бити дефинисан као локација за верске објекте у оквиру површине насеља. Тај корак отвара пут ка коначној легализацији Цркве Свете Тројице, која је 2005. подигнута трудом верника и благословом блаженопочившег митрополита Амфилохија.
Иако је изградња цркве у то време изазвала различите реакције, проток година је показао да је светиња постала неодвојиви део предела и духовне мапе Црне Горе. На том месту, где су Османлије у шеснаестом веку срушиле стару цркву, генерације мештана су вековима одржавале обичај заједничког успона на празник Духова.
Православци, католици и муслимани заједно су носили камење на врх, верујући да ће једнога дана ту поново никнути храм који ће их све сабирати. И данас то раде, у литији пред којом иде хиљаду година стар крст Светог Јована Владимира.
Тај древни обичај, јединствен по свом духу, преживео је многе епохе и политичке поделе. Управо зато је Црква Свете Тројице на Румији већ дуго више од верског објекта – она је симбол заједништва, вере и поштовања међу људима различитих вера.
Прихватањем предлога Митрополије, држава шаље поруку да је спремна да исправи неправду и да поштује наслеђе које је преживело све идеолошке и административне препреке. У одлуци Министарства стоји: „За предметни локалитет планирана је намена површине насеља у оквиру које се налазе и верски објекти.“ Једна реченица, али она означава крај дугогодишње институционалне неравноправности и почетак једног мирнијег, правичнијег односа државе према светињама.
Министар Радуновић и његово министарство тиме су показали државничку зрелост и спремност да се питања верског наслеђа решавају без предрасуда и политичких интереса. Његова странка, Нова српска демократија, годинама је истицала да сви верски објекти у Црној Гори морају имати једнак третман пред законом, без обзира на конфесионалну припадност.
Нови Закон о легализацији бесправних објеката предвиђа да се верски објекти могу озаконити ако су уписани у катастар, решени имовински односи и уцртани у урбанистички план. Управо зато је ова одлука кључна – она Цркви Свете Тројице отвара врата за пуноправно правно признање и трајно уређење статуса.
Вест је у Бару и широј јавности дочекана са радошћу и захвалношћу. Ипак, део медија блиских некадашњем ДПС режиму критиковао је овај потез, оптужујући Министарство за „легализацију незаконитог објекта“. Такве реакције само су подсетиле на време када су светиње често служиле као инструмент политичких обрачуна, а вера била предмет административних тумачења.
Румија, међутим, преживљава све. Та планина, вековима поштована као место где се небо и земља додирују, поново је постала симбол мира и духовне саборности. Црква Свете Тројице, подигнута из људског труда и љубави, а сада и призната у државним документима, сведочи да духовност не може бити поништена ни временом ни прописима.
Одлука државе да Румију препозна као простор за верске објекте није само техничка промена у плану – она је симбол моралне и духовне обнове, доказ да се Црна Гора постепено враћа својим коренима и својој вери у правду.
Храм који су својим рукама подизали људи различитих вера данас стоји као сведочанство да заједништво није прошлост, већ могућност. А сваки камен уграђен у ту светињу остаје знак наде да ће мир, разумевање и вера увек имати дом на врху Румије.
СПН је раније писао да ће се врх Румије повезати с Баром и Скадарским језером путем жичаре.
