Отац Гојко Перовић говорио о Његошу
Отац Гојко Перовић је говорио за јутарњи програм Радио-телевизије Црне Горе
Протојереј-ставрофор Гојко Перовић, архијерејски намјесник подгоричко-колашински, гостујући у јутарњем програму Радио-телевизије Црне Горе, истакао је да се, када бисмо више читали Његоша, не бисмо међусобно толико делили.
Отац Гојко је указао да Његош, иако га данас често посматрамо кроз различите идеолошке поделе, у себи сабира оно што нас раздваја, те да у његовом делу можемо пронаћи основ за међусобно разумевање, уместо подела на Србе и Црногорце.
Са сваке стране погледај Његошево дело и видећеш да ту има основа да се сретнемо и да заједно живимо, а не да се делимо ко је Србин, ко је Црногорац.
„На пример, Његош је један владика црногорски, митрополит цетињски, али он на Цетињу штампа са Вуком Караџићем граматику српског језика за црногорску младеж. Његош је један од првих чланова Матице српске у Новом Саду. Његош слави црногорске бојеве за слободу, али их слави на такав начин да једну од песама завршава, каже: „Благо томе ко се ту затек’о, већ га ране не боле косовске“. Дакле, он је један интегралиста, човек који види много шире од онога места где он и његови гину за слободу. И то је та једна копча. Он ће исковати Обилићеву медаљу за најхрабрије Црногорце, и толико тога опевати о Лазару и Косову, да данас то просто постаје као једна, да тако кажем, као један буквар борбе за слободу“, каже отац Гојко.
И кад бисмо читали Његоша, сматра он, не бисмо се између себе толико дијелили.
„Ево, само ова мала секвенца која је стала у један минут говори довољно: да нема разлога да се делимо ми унутар Црне Горе, него да са сваке стране погледају, као што он каже, са сваке стране погледај човека, човек човеку, тајна је највећа. Са сваке стране погледај Његошево дело и видећеш да ту има основа да се сретнемо и да заједно живимо, а не да се делимо ко је Србин, ко је Црногорац“, каже протојереј – ставрофор Гојко Перовић.
Иако сматра да се да свако дело разумемо у контексту времена и околности у којима се настало, он каже да је Његош потпуно изван времена.
„Мислим да је јако лепо и тачно говорити да је Његош слојевит стваралац, да је он песник слободе, да је он песник који је родољуб, песник љубавне поезије, да је он истовремено филозоф историје, филозоф политике, филозоф егзистенције људске. Али, на почетку и на крају свега, Његошево дело је богослужбено дјело“, каже отац Гојко.
Подсећа да је Његош своје образовање почео и завршио у црквеним школама.
„Његош је свој живот завршио пројектовањем једне капеле цркве на Ловћену. Његош је своје поетско дело почео једном поемом која се зове „Црногорац к свемогућем Богу“, а завршио га оним чувеним тестаментом где се Богу захваљује на свему и каже: „Спреман сам да идем у тај будући живот, макар то био повратак у сан који сам сањао, или ћу певати вјечну пјесму пред престолом небеским. Између свега тога, додаје су чувена његова дела: „Луча Микрокозма“, „Горски вијенац“, „Лажни цар Шћепан Мали“, која врве од разговора са Богом, сваки на свој начин“, казао је протојереј.
Његош је један атипични свештеник, али ипак, од почетка до краја, ипак свештеник.
„Његош се пита шта је човек, а мора бити човек. И поручује, пре егзистенцијалиста 20. века, да човек прво мора да живи, па ће онда, у том животу, да схвати ко и шта је. Не можемо чекати да одговоримо на теоретска питања да бисмо живели, него живимо. А кад стоји пред Богом, он стоји увек као један трагалац за Божијом истином. Он се понекад и љути, он понекад и пита, али највише слави Бога и Свету Тројицу“, наводи протојереј Перовић.
Каже да је теологија Његоша егзистенцијална.
„Највише бих га упоредио са псалмопојцем Давидом из Светог писма Старог завета. Кад читате Давидове псалме, видите да он живи Бога кроз живот, кроз сукобе, кроз патњу, кроз срећу, кроз тугу. Свуда га види. И заиста каже у оној поеми коју сам поменуо, „Црногорац к свемогућем Богу“: „Ђе год погледам“, ајде сад да га мало парафразирам, „кроз микроскоп или кроз телескоп, кад гледам малога мрава или кад гледам сазвежђе, свуда видим Творца“, наводи протојереј.
Истиче да нас Његош позива на то да не треба путовати у Јапан и на Аљаску да би се човек осетио делом универзума.
„Може се и са Цетиња и из Подгорице осетити, да тако кажем, та наша веза са свемиром“, рекао је он.
Раније је СПН писао како је у Никшићу одржана промоција часописа „Октоих".
