Верници из Србије на поклоњењу Светом Нектарију
Група верника из Србије боравила је на Егини и имала част да присуствује прослави празника Светог Нектарија.
Са благословом епископа ваљевског Исихија, Служба за поклоничка путовања Епархије ваљевске реализовала је још једно путовање на Егину од 6. до 11. новембра.
Велики број поклоника, предвођен протонамесником Славком Обрадовићем и јерејем Жељком Матићем (Епархија браничевска), молитвено је учествовао у великој свечаности – празновању Светог Нектарија Егинског, 9. новембра (по Грегоријанском календару), на којем су се сабрали и бројни архијереји, свештенослужитељи и верници из Грчке, Србије и Румуније. Водич на путовању је и овога пута била Вишња Костић из ТА „Јеж“, у сарадњи са којом је Служба за поклоничка путовања Епархије ваљевске ишла.
Током боравка на Егини, путници су учествовали на богослужењима, на којима је саслуживао и отац Славко. Нарочито су били посећени вечерње богослужење и свеноћно бденије уочи празника Светог Нектарија и Света Архијерејска Литургија, на дан празника, коју је служило осам архијереја. Једногласно је појао Византијски хор, а посебност ових служби била је и у томе што су верницима на целивање изнете светитељева глава и икона са његовим ликом, које су потом литијски пренете до велелепне цркве посвећене управо Егинском чудотворцу. На Светој Литургији светитељева глава се налазила на средини велике цркве (посвећене њему), а после Литургије, била је на челу литије, која је ишла улицама острва до Митрополитске цркве. Свако ко је био део овог догађаја, не може речима да га опише. Хиљаде и хиљаде људи ишли су у молитвеном ходу низ украшене улице, посуте цвећем, уз звоњаву свих храмова на острву, али и трубљење аутомобила и бродова у луци.
Пре поласка за Србију, поклоници су посетили и Манастир Светог великомученика Мине и још једном заблагодарили Светом Нектарију што их је сабрао на његов празник. Светитељ се упокојио 9. новембра 1920. године. Његов гроб и свете мошти постали су једно од највећих православних поклоничких места, које сваке године посећују бројни верници из целог света. Његов живот био је испуњен смирењем, трпљењем, љубављу, праштањем и непоколебљивом вером у Бога.
Раније је СПН писао како је Солун први пут дочекао Часну трску из манастира Ватопед.
