У Подгорици уприличена нова Дијалошка трибина „Наше јаме и наше ране“
Дијалошка трибина на тему „Наше јаме и наше ране“ одржана је у парохијској сали Цркве Светог Ђорђа под Горицом.
У разговору су учествовали потпредседници Владе Црне Горе др Будимир Алексић и мр Момо Копривица, као и Саша Зековић, друштвени активиста, између осталог и на теме везане за културу сећања.
Тема о којој се разматрало у овој епизоди односи се на неистражена, неозначена стратишта наших предака који су још увек непознатих гробова, страдали у братоубилачком рату што је нешто што нас додатно оптерећује и чије кости нису опојане нити испраћене како то цивилизацији у којој живимо приличи.
„Црна Гора је још увек препуна таквих места. Богу хвала, ми се трудимо као друштво да напредујемо у неким стварима које се тичу садашњошти и будућности, али тај део прошлости није апсовиран на, за човека достојанствен начин. Зато смо и дали назив Наше јаме и наше ране, а ово „наше“ се односи на свакога ко има некога, а да му можда није смио споменути место стратишта ни име. Највише се то тиче Другог светског рата, али и пре Другог светског рата, Црна Гора је нажалост пуна тих незалечених рана и размирица које су завршене злочинима-“ казао је у уводу протојереј-ставрофор Гојко Перовић.
Алексић је у уводном слову навео да Црна Гора пре свега треба да усвоји европске тековине које се тичу осуде свих злочина тоталитарних режима након Другог Светског рата, јер је то „рецепт за помирење“.
„Његовање културе сећања на невино страдале, начин је да се залече све ране које већ деценијама деле друштво у Црној Гори. Простор Црне Горе премрежен је бројним стратиштима и јамама у којима су посмртни остаци хиљада невиних цивилних жртава што представља куриозитет у цивилизованој Европи и свету, али и велику мрљу на путу Црне Горе ка Европској унији.
Цивилизацијска је тековина да сваки човек има право на обележен гроб, што је један од централних мотива и античке књижевности, конкретно чувене Софоклеове трагедије Антигона. Овакве теме су давно затворене у свим државама бивше Југославије и на целокупном европском простору“.
Потпредседник Владе Црне Горе Будимир Алексић је потом указао да је Црна Гора потписала протокол са Савезном Републиком Немачком који предвиђа сахрањивање немачких окупаторских војника страдалих на нашем простору, те да је с тим у вези природно и логично да наша држава треба да уважи и невине жртве из властитог народа.
Копривица је на почетку рекао да је важно одабрати начин како приступити овом проблему и указао на битно обележје свих тоталитарних система, а то је да се други и другачији посматра као преступник, а са преступником се не преговара, него се он кажњава и то све води ликвидацији политичких неистомишљеника.
„Треба на принципијелним основама прићи проблему. Ниједна невина жртва не смије остати без гроба, без истине и без правде. То је морална, правна и цивилизацијска обавеза једне државе. Не смемо као друштво правити поделу на жртве које заслужују сећање и жртве које требају или могу бити заборављене. Свакако да је истина предуслов за опоравак, за оздрављење друштва, а она није предмет било ког идеолошког монопола. Никако, суочавање са злочинама и свим последицама тоталитарних режима не значи довођење у питање антифашистичке борбе . Антифашизам је једна од темељних вредности нашег друштва. Држава треба да има снагу да осуди вансудска погубљења, а осуда вансудских погубљења није негација антифашизма, нити је рехабилитација нити промоција било које идеологије. Не треба овим дијалогом подстаћи неке нове поделе и тензије. Ниједна политичка победа не може бити изнад људског достојанства- закључио је у уводном обраћању потпредседник Владе Црне Горе, Момо Копривица.
Саша Зековић је, на питање спремности црногорског друштва и фактора у Црног Гори да уопште разумеју ову тему, казао да Црна Гора још увек није спремна да се суочи са тим искуством, иако неминовно почива на антифашистичким вредностима.
„Посебно ми се чини да имамо генералну неспремност у Црној Гори да говоримо о једној нехуманој пракси тог црногорског комунистичког искуства.Ову дијалошку трибину дожиљавам добром приликом да се однос према мртвима у Црној Гори ослободи идеолошке напетости, која се и даље вештачки одржава живом. Неопходно је да рационализујемо однос према мртвима, а нисмо спремни да причамо ни о опраштању једни другима, ни о помирењу које изостаје у Црној Гори готово читав један век-навео је у уводном обраћању друштвени активиста, Саша Зековић.
Раније је СПН писао како је у Подгорици промовисан зборник радова „Капела на Ловћену“.
