Архијереји СПЦ служили крај моштију Светог Арсенија Сремца
У Ждребаонику је служена Света архијерејска Литургија поред моштију Светог Арсенија Сремца.
Архиепископ цетињски митрополит црногорско-приморски Јоаникије данас, 10. новембра 2026. године, на празник Светог Аресенија Сремца, другог архиепископа српског, началствовао је Светом архијерејском литургијом у манастиру Ждребаоник у Бјелопавлићима, поред његових моштију.
Митрополиту Јоаникију саслуживали су епископи буеносајрески и јужноцентрално-амерички Кирило, администратор Митрополије загребачко-љубљанске и диоклијски Пајсије, свештенство и свештеномонаштво, у молитвеном присуству вјерног народа.
Беседећи по прочитаном Јеванђељу, епископ Кирило се осврнуо на данашње апостолско читања, где Свети апостол Павле говори о архијереју који је нама потребан – светом, чистом, незлобивом, одвојеном од грешника и вишем од небеса. Нагласио је да је човек боголико биће које може много тога да створи, али не може да се спасе сам, јер нико се не попе на небо, до онај који нам је дошао са неба:
„Дакле, много је важно да је тај архијереј, то читање апостолско се односи на Христа, Спаситеља нашега, виши од небеса, виши од свих месеца и Сатурна, и било ког сазвежђа. Он долази из нетварнога, нестворенога света, где Бог обитава, одакле је извор свега живота и доноси нам тај живот, доноси нам вечни живот својим оваплоћењем и тиме трајно, вечно спаја нашу палу људску природу са божанском природом, у чему и јесте тајна стварања Цркве Божије.“
Христос је такав, савршен архијереј и Он је Духом Светим, који од Оца исходи, дао апостоле, учитеље, пастире, архипастире, јер се нико није назвао архипастиром или пастиром осим онај кога је Дух Свети, кроз Цркву благословом Христовим, поставио да буде у ту службу. И сви апостоли и њихови ученици, све старешине црквене до данашњега дана, примају колико могу од те изобилне ризнице Христове у Духу Светоме.
„Дакле, светитељ од светитеља се разликује у слави, како се каже у Светом писму и у житијама светих, и различити су дарови. Једни имају дарове језика, други дарове пророштва, други дарове чудотворства. Ми смо се окупили данас око свештенога кивота нашег Светог оца Арсенија Сремца, који је примио многе дарове будући духовним чадом нашег првојерарха Светога Саве. Он је уз њега у манастиру Жичи пре свега научио ту духовну науку Светих отаца и испунио речи данашњега Јеванђеља да су блажени сиромашни, односно сиромашни духом, како се каже у неким другим одломцима, односно смирени.“
У смирењу и послушању свом духовном оцу, Свети Арсеније је провео своје прве дане монашког живота у манастиру Жичи, а затим га је Свети Сава, уочивши га смиреног, послушног, ревносног у вери и молитви, уздизао у веће дужности, провиђајући Духом Светим да је он тај који ће га наследити на столици архиепископа наше тек саздане помесне Цркве.
„Дакле, Свети Арсеније је пре свега испунио те основне постулате хришћанског живота, који су кратко сажети у Беседама на гори, односно у Блаженствима. Он је такође био увек гладан правде Божије, трудио се колико је могао да твори правду и жалостио се кад та правда Божија на земљи није испуњена“, беседио је владика Кирило.
Наследивши свога духовног оца на трону архиепископа српских, преузевши кормило Српске православне цркве, Архиепископије српске, Свети Арсеније се трудио да чува новообразовану помесну цркву, да чува њено јединство и усавршава богослужење, монашки живот, манастире, цркве… Подсетивши на његово житије, које је написао архиепископ Данило Други, посебно је истакао да је Свети Арсеније био веома надарен у разумевању црквеног типика, те да је у црквеном певању био један од најбољих појаца које је наша црква имала.
Архиепископ Арсеније је, по благослову Светог Саве, седиште Српске цркве из Жиче, која је била сувише изложена нападима непријатељских војски, пренео у Пећ, и тако је основана знаменита Пећка патријаршија која ће затим вековима бити стожер наше вере.
Подсетио је владика Кирило да се Свети Арсеније старао о сиромашнима и помагао свој народ, где год да је он живео упркос ратовима. Све недаће је он са вером у Христа и молитвом своме духовном оцу, превазилазио заједно са својом паством.
После смрти Светог Саве у Трнову, он је био главни иницијатор да се та велика ризница, свештене мошти Светога Саве пренесу из Трнова у манастир Милешева, казао је епископ, поучивши сабране да су свете мошти један од главних сведока васкрсења Христовог овде на земљи, симбол победе Христове над смрћу. Симбол тога да не само душа светитеља пребива у рају, него и тело поприма својства која превазилазе законе ове природе, пропадљивост и смрт:
„Свети Арсеније се трудио да чува ту ризницу са моштима Светога Саве, и тако како се он односио према свом духовном оцу, тако су се касније и његова духовна деца односила према њему и према његовим светим моштима. Дуго је путовање његових светих моштију, овог светог кивота, од Пећке патријаршије. У време сеоба под Чарнојевићима према Црној Гори, многе породице су тада са Косова и Метохије прешле у Црну Гору заједно са кивотом Светога Арсенија. Он је био по разним нашим манастирима, Косијереву, Довољи и другим, а од почетка 20. века налази се овде у овој свештеној обитељи.“
Епископ је додао да је велика част за братство Бијелопавлића, за Митрополију црногорско-приморску, за читаву Црну Гору, али и велика обавеза, посебни благослов за нас и укрепљење, то што је Свети Арсеније, као наследник Светога Саве, одлучио да пребива својим моштима овде међу нама.
У наставку је подсетио да то наш народ препознаје и да је увек, чак и у време комунистичке страховладе, волео што је Свети Арсеније овде, па када је стари блаженопочивши митрополит Данило, разочаран тиме што народ не долази често у светињу, хтео да његове мошти поново врати у Косијерево, народ га је замолио да то не ради. Тиме су показали да су се они све време молили и осећали ту светињу у своме срцу, иако тада није било могуће слободно исповедање вере.
„Тако да светиња делује. Молили се ви светитељу или не, он све нас воли, он жели спасење свих нас и моли се за нас. То и многе породице осећају и своју децу називају његовим именом, и женски и мушки, има их много Арсенија и Арсенија који су рођени из овога свештенога кивота. Нека би тако и надаље наш народ чувао ту свештену ризницу, и не само чувао него и имао у свом срцу, да би тиме донео и стоструке плодове покајања. Нека би нам у томе био од помоћи Свети отац наш Арсеније, који је наследник Светога Саве, али који је архијереј наследник првоархијереја Христа“, закључио је епископ буеносајрески и јужноцентрално-амерички Кирило.
Након Свете службе Божије и благосиљања славског колача, празник је честитао митрополит црногорско-приморски Јоаникије, који је рекао да је, поред овог код моштију Светог Арсенија, данас велико славље и у његовој задужбини – Пећкој патријаршији, где долази мноштво нашега народа да се поклони гробу Светог Арсенија. Он се и тамо, нагласио је Владика, поштује исто као и овде и помаже, чува и крепи ту свету обитељ, исто као што помаже и ову свету обитељ:
„Свети Арсеније, не само што је наследник Светог Саве, то је било свакако у његовоме животу веома важно, него је својим животом показао да је истински архијереј Христов. И када читамо Јеванђеље о светим архијерејима, чита се заправо Јеванђеље које говори о Христовој архијерејској служби. Господ Исус Христос је једини истински првосвештеник, архијереј и једини Свети од кога је сва светост и од кога свети добијају светост.“
Нагласивши да су архијереји на земљи следе Господа Исуса Христос као његови саслужитељи, као они који настављају Његово дело и проповед, митрополит је казао да је Свети Арсеније служио Господу Христу у све дане свога живота, тако се освећивао и настављао дело Светог Саве.
„На њему је почивао Дух Светога Саве. И није случајно, после спаљивања светих моштију, да су врло често наши преци њега називали новим Светим Савом и тешили се око његових светих моштију, као некада и око моштију Светог Саве у манастиру Милешеви. Тако је Бог одредио да нас он посети својим светим моштима и да нам дође. После дугог хода по српским земљама дошао је овде у Црну Гору и овај манастир Ждребаоник, коначно се овде настанио. Миомир од светих његових моштију нас обнавља, крепи, снажи и дарује многа исцељења.“
Говорећи о многобројним чудесима Светог оца нашега Арсенија, владика је казао да су његовим молитвама многи бездетни супружници добили благослов и постали родитељи.
„И многа друга чудеса он чини, иако се о тим чудесима не прича много. А таква је наша света вера, она се сведочи делима. Многа чудеса се догађају нарочито код Светог оца нашега Василија Острошког и овде код Светог Арсенија. Ми сведочимо, међутим не правимо од тога никакву пропаганду, да не бисмо својом причом и својим увеличавањима и додавањима заправо умањили дејство чудеса Божијих, која се изливају преко моштију светих Божијих угодника. Свети Арсеније нас све учи скромности, честитости, стрпљењу, смирењу, љубави међусобној. Нека би Господ дао да што више међу нама буде љубави братске и сестринске, и у овој светој обитељи и свуда у српском роду“, поручио је митрополит црногорско-приморски Јоаникије.
Потом је архиепископ цетињски одликовао Крстом Светог мученика краља Јована Владимира попадију Дренку Марковић из Немачке и Мирка Јелушића из Даниловграда, за хришћанску љубав и добра дела која чине у славу Божију и несебичну помоћ манастиру Ждребаонику.
Заједничарење сабраних је настављено за трпезом љубави.
Раније је СПН писао како су у Никшићу отворени XVI „Дани Његошеви“.
