Вече посвећено митрополитима Амфилохију и Анастасију
У Подгорици је представљено мисионарско наслеђе архиепископа Анастасија и митрополита Амфилохија.
У оквиру шесте по реду манифестације „Дани митрополита Амфилохија” 29. октобра 2026. године у крипти Саборног храма Христовог васкрсења у Подгорици одржано је вече посвећено мисионарима нашег доба — блаженопочившим Архиепископу Тиране, Драча и све Албаније Анастасију и Митрополиту црногорско-приморском Амфилохију.
Том приликом представљена је књига Архиепископа Анастасија „Мисионарење по стопама Христовим”, у издању Издавачко-информативне установе „Светигора”. О мисионарском служењу, духовном наслеђу и апостолској ревности двојице јерараха говорили су Митрополит црногорско-приморски Јоаникије, Митрополит ђирокастријски Натанаило и Епископ буеносаирески и јужно-централноамерички Кирило. Вече је водио протојереј Александар Лекић.
Поздрављајући сабране у име организатора, протојереј Александар Лекић је подсетио на апостолски позив да се сећамо својих духовних старешина и угледамо на њихову веру, истичући да управо тај завет даје смисао сабрању крај гроба блаженопочившег митрополита Амфилохија:
„Управо поучени овом речју, окупили смо се ове вечери да говоримо о двојици савремених апостола Православне Цркве — Архиепископу Тиране, Драча и све Албаније Анастасију и Митрополиту црногорско-приморском Амфилохију.”
Представљајући повод за објављивање књиге, нагласио је да су двојица јерараха својим животом посведочила њен наслов и садржај.
„Ако је неко речи наслова ове књиге оплодио у свом животу у наше време, то су управо ове две равноапостолне личности друге половине двадесетог и почетка двадесет првог века.”
Подсетио је и на њихово пријатељство из младих дана у Грчкој, које се наставило кроз заједничко служење Цркви. Посебно је указао на бригу митрополита Амфилохија и Митрополије црногорско-приморске о православном народу у Скадру и Враки, уз благослов архиепископа Анастасија, као и на наставак те бриге у служби митрополита Јоаникија. У наставку програма представио је најважније етапе живота архиепископа Анастасија, његов богословски и катихетски рад, те залагање за ширење православне мисије изван граница Грчке.
Благосиљајући сабрање, митрополит Јоаникије говорио је о двојици јерараха као о сведоцима Христовог обећања да ће бити са својим ученицима у све дане до свршетка века. Осврћући се на службу митрополита Амфилохија, истакао је његов пророчки дар препознавања заблуда и духовних опасности, али и снагу пастирске речи којом је будио народ и враћао га Христу. Указујући на духовну сродност двојице великих мисионара, митрополит Јоаникије је нагласио:
„Видимо да је Господ изобилно даровао свог Светог Духа и укрепљивао их силом Божје истине као праве своје апостоле, да проповедају реч Божју и да изврше дело на које их је послао. Заиста су и један и други заокружили своје дело, отишли из овога живота са великим заслугама, али и остали присутни међу нама”.
Митрополит Јоаникије је поделио и сећање на сусрет са архиепископом Анастасијем, који је и у дубокој старости остао крепког духа, јасног памћења и испуњен љубављу према Цркви. Присећајући се његове посвећености проповеди Јеванђеља и очувању црквеног јединства, поручио је да наслеђе двојице јерараха остаје живо у заједници верних.
„Не само да се њих сећамо, него осећамо и живо духовно присуство тих Божјих угодника”.
Митрополит ђирокастријски Натанаило приближио је сабранима мисионарски пут архиепископа Анастасија, од младалачког духовног узрастања и катихетског рада до служења у Африци и обнове Православне Цркве у Албанији. Говорећи о његовим раним мисионарским подухватима, указао је на уверење које је усмеравало читав његов живот.
„Размишљао је тада да није довољно да се мисија врши само у Грчкој, него да треба да се врши и на местима где се још није чуло за Господа”.
У том духу, архиепископ Анастасије учествовао је у оснивању мисионарског покрета и часописа „Порефтендес”, настојећи да пробуди свест о одговорности Цркве за проповедање Јеванђеља свим народима. Митрополит Натанаило подсетио је на његов рад у Кенији, Уганди и Танзанији, рукополагање свештеника, крштавање великог броја људи и образовање будућих пастира. Представљена књига, како је наведено током вечери, обједињује петнаест радова о мисији и проповеди Јеванђеља, насталих од 1964. до 2003. године.
Посебно упечатљиво било је сведочење о доласку архиепископа Анастасија у Албанију 1991. године, где је затекао малобројне преживеле свештенике, порушене храмове и црквене објекте претворене у просторе друге намене. Обнову црквеног живота започео је васкршњом поруком наде: „Прве речи које је изговорио биле су: ‘Христос васкрсе! Бог је са нама и ми смо са Богом.’”
Епископ Кирило говорио је о мисионарском делу митрополита Амфилохија у Јужној и Централној Америци, истичући да двојицу јерараха духовно повезује и Свети Јован Владимир, подједнако поштован у Албанији и у нашем народу.
Подсетио је на Митрополитове походе том пространом континенту, обнову храмова, изградњу парохијских домова и довођење свештенства, али и на његову отвореност према људима различитих народа који су у православљу проналазили свој духовни дом. Говорећи о смислу тог труда, Епископ Кирило истакао је: „Главни циљ нам је ипак да их крстимо и да их приведемо литургијском животу. То је оно што је Црква увек радила.”
Кроз примере из Аргентине, Бразила, Гватемале и Еквадора, владика Кирило је посведочио да плодови Митрополитовог служења и данас живе у парохијама, манастирима и заједницама верних. Указао је и на изазове очувањавере међу потомцима исељеника, као и на потребу да мисионарско дело има трајну подршку целе Цркве.
Посебно је нагласио значај сарадње помесних Православних Цркава, заједничког преводилачког рада и саборног приступа мисији, подсећајући да су се за такво заједништво залагали и митрополит Амфилохије и архиепископ Анастасије: „Надамо се да ће у будућности сазрети свест о тој интензивнијој сарадњи у мисији”.
Раније је СПН писао како је у Конику освећен Часни крст поводом изградње храма.
