Истополне заједнице: шта се тражи, шта је предложено и где смо сада
Усвајање Закона о истополним заједницама један је од главних захтева ЛГБТК+ активиста и данас. Закон и даље није усвојен, а ставови о њему остају супротстављени.
Усвајање Закона о истополним заједницама и ове 2026. налази се међу главним захтевима НВО „Београд прајд“. Организација и њене присталице траже да се истополне заједнице правно регулишу, док у Србији такав закон до данас није усвојен.
Нацрт закона о истополним заједницама припремљен је 2021. и предвиђао је правно уређивање односа партнера у истополној заједници, између осталог у области наслеђивања, здравствене и социјалне заштите. Нацртом није било предвиђено изједначавање истополне заједнице с браком нити усвајање деце.
Питање усвајања закона годинама је предмет политичких и друштвених спорова. Председник Србије Александар Вучић раније је изјавио да, док је на функцији председника, неће потписати Закон о истополним заједницама, док заговорници закона сматрају да би његовим усвајањем била обезбеђена додатна права партнерима у истополним заједницама.
Уочи и током овогодишње манифестације, Повереник за заштиту равноправности Милан Антонијевић изричито је подржао усвајање закона. Он је навео да би закон омогућио права попут наслеђивања, здравствене и социјалне заштите, истичући да се, према његовом ставу, таква права не би смела ускраћивати људима који живе у истополним заједницама.
Антонијевић је истовремено оценио да ранија порука председника Вучића представља политички став који, како тврди, не одражава став већине грађана. Он је рекао и да не зна када би могла да буде обезбеђена парламентарна већина за усвајање закона, али је позвао на наставак притиска институција у том правцу.
Поред Закона о истополним заједницама, овогодишња листа захтева обухвата и доношење закона о родном идентитету и правима интерсекс особа, локалне акционе планове за ЛГБТК+ заједницу, промене у области образовања, као и друге захтеве.
Представник „Београд прајда“ Горан Милетић изјавио је да недостатак политичке воље у Србији онемогућава доношење закона важних за положај ЛГБТК+ особа.
Питање правног признавања истополних заједница тако остаје једно од питања око којих постоје дубоке разлике у српском друштву. Док активисти и повереник за заштиту равноправности његово усвајање представљају као питање равноправности и заштите права, противници таквог законског решења указују на постојећи уставни и породичноправни оквир Србије и на питање заштите традиционалног појма брака и породице.
СПН је раније писао о неслагањима између пропагираних и демонстрираних вредности на јучерашњој прајд шетњи у Београду.
