Митрополит Јоаникије: Ако кренемо путем Христовим, сјединићемо се са Њим!
Митрополит Јоаникије је богослужио у манастиру Подмаине.
Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски Јоаникије је 29. августа, када прослављамо Нерукотворену икону Господа Исуса Христа, Светог Евстатија Другог архиепископа српског, Преподобног Романа, Преподобног Рафаила банатског, Светог мученика Диомида и Преподобног Јоакима Осоговског, служио са свештенством и свештеномонаштвом, уз учешће бројних верника, Свету архијерејску литургију у манастиру Подмаине.
Митрополит црногорско-приморски Јоаникије на крају Свете службе Божије је благословио и преломио славски колач поводом имендана отаца: Рафаила, Евстатија, Јоакима, Јосифа, Романа и Герасима.
У својој беседи Митрополит је истакао да настављамо да прослављамо велики празник Успенија Пресевете Богородице, а када год прослављамо Богородицу сећамо се Њених речи којима је одговорила Светоме архангелу Гаврилу, који је донео благовест од Бога са неба: „Ево слушкиње Господње, нека ми буде по речи твојој.” Од тог момента, указао је Владика, просто се голим оком види, иако се то и раније видело, да Она није постала само слушкиња Господња, него да се и сединила са Господом, кроз свету службу коју је Њему непрестано приносила.
„Сединила се са Господом који се силом Духа Светога настанио у Њеној пречистој девичанској утроби, примивши људску природу од Њезине девичанске крви, и оваплотивши се и родивши се од Пресвете Деве Богородице. И зато је прослављамо као Мајку Спаситеља нашега која има слободу пред Њиме“, беседио је Митрополит.
Истакао је да кроз многе друге догађаје и моменте које налазимо у Светим јеванђељима, нешто од тога је записано, видимо да је Пресвета Богородица сједињена са Сином својим, нарочито када је гледамо под крстом на Голготи како састрадава са Њим и како се са Њиме сараспиње и сједињује са Његовом смрћу.
„Посебно видимо Њезино сједињење са Сином својим кроз овај чудесни догађај. Она која је родила Спаситеља света, Она коју називамо мајком живота, јер Господ Исус Христос је донео живот овоме свету и Он је извор живота, и Она је окусила смрт. Али Њена смрт је прелазак у нови живот. Њена смрт се и не назива смрћу, јер се Она сјединила са живоносном смрћу Христовом, већ се једноставно назива успенијем, уснућем и наравно, преласком у нови живот.“
Пресвета Богородица се удостојила да буде причасник живоносне смрти Христове и на такав начин пређе у нови живот, што се и показало у трећи дан када су апостоли отворили гроб Пресвете Богородице, због апостола Томе који није био на Њеном погребењу, а у њему није било тела Пресвете. Она се узнијела у наручје Сина свога, у нови живот.
„И то је путања која је свима нама нацртана, одређена ако идемо путем Христовим, да се седињујемо са Њиме, да се у овоме животу сараспињемо са Господом. Друге нема, без тога нема ни спасења. Ако нисмо спремни да идемо за Господом који је распет за нас, онда немамо заједницу са Њиме, џаба нам све. Ако смо спремни, узевши крст свој, да идемо Његовим уским и тесним и страдалним путем, онда смо сигурно у заједници са Њиме. Нека би и Пресвета Богородица свима нама била руководитељ на овоме путу спасења, као што су и свети оци и свете матере имали пример Пресвете Деве Богородице, пример усрднога служења Господу и истрајнога хођења за Њиме, уготављајући своју душу и своје срце за стан Богу живоме. Сједињујући се са Њиме кроз пост и молитву, кроз добра дјела, кроз љубав, кроз жртву за Бога и за ближње.“
Честитајући славу и имендане, Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски Јоаникије је казао да прослављамо управо оце који су живели у различитим временима, али су ишли једним те истим уским и тесним путем Христовим: Преподобног Рафаила Банатскога, Јоакима Осоговскога, Архиепископа српскога Евстатија Другога, Јосифа Светогорца из новијих времена, Романа Ђунискога из доба Светога кнеза Лазара и Преподобног Герасима Кефалонијског из новијих времена.
„Прослављамо ове Божје угоднике и наша братија овде, заједно са оцем Рафаилом, игуманом ове свете обитељи, прослављају своје имендане и тако смо некако уобичајили да се на други дан овога величанственога, дивнога, спасоноснога празника саберемо овде у Подмаине и да продужимо славље у овој светој обитељи, пошто је она посвећена великом празнику Успенија. Али и да прославимо и са братијом њихове имендане. Нека им свети њихови заступници, покровитељи, молитвеници пред престолом Божјим буду руководитељи на путу спасења."
На празник Успенија Пресвете Богородице у манастиру Подмаине је служена Света литургија поводом манастирске славе, а у навечерје празника након вечерњег богослужења, у манастирској порти, отац Мирчета Шљиванчанин одржао је Успењску беседу. Празничном расположењу допринео је народни гуслар Максим Војводић.
Раније је СПН писао како је у Српском Ковину торжествено прослављена манастирска слава.
