Навршено је 500 година од Мохачке битке
Поводом петстоте годишњице Мохачке битке, Митрополит будимски Лукијан служио је помен Павлу Бакићу, потоњем српском деспоту, српским великашима и ратницима који су учествовали у Мохачкој бици.
У суботу, 29. августа 2026. године, поводом петстоте годишњице Мохачке битке, Митрополит будимски Лукијан служио је у Саборној цркви у Сентандреји помен Павлу Бакићу, потоњем српском деспоту, српским великашима и ратницима који су учествовали у Мохачкој бици, као и свим хришћанским војницима пострадалим на Мохачком пољу.
У војсци угарског краља Лајоша II, поред Мађара и припадника других хришћанских народа, учествовали су и Срби, који су у овом великом историјском искушењу раме уз раме са мађарским ратницима бранили своју земљу, веру и хришћанску Европу.
Поводом обележавања овог значајног јубилеја, Митрополит Лукијан упутио је и посебно писмо председнику и члановима Мађарске католичке бискупске конференције, чији архијереји у Мохачу учествују у централном црквеном делу државног и црквеног програма обележавања петстоте годишњице битке.
У писму је Архијереј указао на дубоку историјску повезаност српског и мађарског народа, значај Мохача у ширем хришћанском и европском памћењу, као и на одговорност савремених хришћана за очување духовних темеља Европе.
"Српски народ Мохач разуме из сопственог историјског искуства. Битка на Косову 1389. године већ је била открила размере историјског потреса који ће током наредних столећа захватити југоисток и средиште Европе. Пут од Косовског поља, преко Смедерева, Голупца, Београда и сремских и дунавских утврђења, до Мохача, представља велики историјски простор у којем су се додиривале и преплитале судбине народа, држава и хришћанских заједница. Зато нам је разумљива дубина места које Мохач заузима у мађарском памћењу",– наводи се у писму владике Лукијана.
Српски Архијереј даље у писму истиче значај српских великаша и војника у Мохачкој бици.
"На Мохачком пољу, поред мађарског племства, војника и црквених великодостојника, били су присутни и припадници других хришћанских народа. Међу српским великашима и војницима који су учествовали у Мохачкој бици посебно место припада кнезу Павлу Бакићу, потоњем српском деспоту, једној од најзначајнијих личности српске историје у Угарској XVI века. Његово присуство на Мохачком пољу остаје сведочанство да су се у часу великог историјског искушења судбине мађарског и српског народа нашле у истом простору опасности, одговорности и верности. Са посебним поштовањем сећамо се краља Лајоша II и кнеза Павла Бакића, потоњег српског деспота, црквених пастира, великаша, војника и свих оних чије су животе захватили догађаји тог судбоносног времена. У њиховим судбинама историја престаје да буде само низ датума и постаје људска драма у којој се откривају границе политичке моћи, крхкост земаљских поредака и човекова трајна потреба за смислом који превазилази пролазност."
За крај Владика у свом писму подсећа на човекову крхкост и пролазност. Ту пролазност треба да посматрамо кроз светлост вечности хришћанске вере, а човекова коначна мера налази се пред Богом.
"Мохач нас на посебан начин подсећа на крхкост сваке људске величине. Краљевства, војске и политички пореци, ма колико у једном часу изгледали трајни, остају подложни закону пролазности. Хришћанска вера ту пролазност посматра у светлости вечности. Последња истина о човеку не исцрпљује се у његовом историјском успеху или неуспеху, у победи или поразу, у власти или слави. Његова коначна мера налази се пред Богом, пред Оним који познаје човеково срце и пред Којим ниједна жртва, ниједна верност и ниједно страдање нису заборављени. Зато се, пет векова после Мохачке битке, молитвено сећамо свих пострадалих, са поштовањем према њиховој жртви и са свешћу да су и наше данашње слободе настале у историји коју су обликовале генерације пре нас."
Раније је СПН писао како је митрополит Лукијан честитао новом председнику Мађарске.
