Патријарх: Све је израз љубави Божје и све је Његов дар
Патријарх јепоручио је да је све што човек има Божји дар, који није дат за гордост, већ да буде умножен и дарован другима.
Говорећи о јеванђељској причи о господару који је послао слуге у свој виноград, 30. августа 2026, патријарх Порфирије указао је на једну од њених важних поука – све што човек има представља дар Божји и зато са тим даром треба одговорно да поступа.
Патријарх је подсетио да је Господ, као Домаћин и Господар света и целокупне творевине, све позвао из небића у биће, а човека створио по својој слици и прилици. Човеку је, како је нагласио, све дато на дар.
„Све је израз љубави Божје и све је Његов дар“,
поручио је Патријарх, објашњавајући да сама реч „дар“ указује на то да је нешто примљено од некога. Зато не постоји дар који човек поседује, а да га није добио.
Према његовим речима, човек не треба да се поноси и преузноси због онога што има, нити да свој дар сматра бољим или већим од дара другога. Покушај да сопствени таленат или способност издвојимо као нешто што нам припада више него другима представља, како је објаснио, покушај да присвојимо оно што нам је заправо даровано.
Сваки дар има своју сврху. Ако је човек добио дар породице, позван је да је чува и негује. Ако је добио дар да помаже другима, треба да помаже. Ако му је поверен иметак, треба да га дели са другима. Суштина није у самом поседовању дара, већ у начину на који га човек користи.
Љубав је порекло дара, нагласио је Патријарх Порфирије, указујући да Бог из љубави дарује човеку оно што има како би и сам кроз примљени дар показао и потврдио љубав, у смирењу, и како би га умножио и даровао као уздарје Богу и ближњима.
Зато, како је истакао, није пресудно шта и колико човек има, већ колико је умножио оно што му је поверено. Одговорност се не мери количином дара који смо примили, већ начином на који смо га употребили.
Патријарх је посебно нагласио да је највећи дар који је човек добио Господ Христос. Христос је мера и критеријум живота, али и његов покретач, утеха и пуноћа:
„Највећи дар који смо добили јесте Господ Христос и то је дар који нас одређује, тј. у односу на који се ми одређујемо, у односу на који одређујемо своју слободу као, опет, дар који смо добили од Бога. Он је критеријум, Он је мера и зато онај који прихвата Христа, Њега узима за своју меру, али узима Га и за покретача живота, узима Га и за утеху, узима Га за пуноћу, узима Га као само Царство Божје. Зато све онда у његовом животу бива одређено и обликовано Христом.“
Онај ко прихвата Христа узима Њега за меру свог живота и тада све у њему бива одређено и обликовано Христом. С друге стране, човек који одбацује Христа као меру поставља себе на Његово место и сопствене жеље и мерила претвара у критеријум живота.
Зато је позив хришћанина да примљене дарове не присваја као своју заслугу, већ да их у смирењу умножава и користи за љубав према Богу и ближњима, имајући Христа као највећи дар и истинску меру свог живота.
СПН је раније писао да је патријарх Порфирије служио за празник Иконе Пресвете Богородице Страдалне.
