Прослављена храмовна слава цркве у Зуцама

Патријарх српски г. Порфирије је началствовао 29. августа 2026. године светом Литургијом у цркви Нерукотвореног лика Господњег у београдском насељу Зуце.

Патријарх је произнео још једну у низу пастирских, очинских поука верном народу. Прво је сабраном народу Патријарх објаснио ко су сведоци Царства Божијег.

"Сведок не значи бити само онај који говори о Христу, који говори људским језиком и речима, него сведок је онај, сваки од нас, који тајну Царства Божјег, истину Царства Божјег учини истином свога живота овде и сада. То је онај који оно што су правила и што су закони Царства Божјег, оно што су, како данас волимо да кажемо, вредности Царства Божјег, а то су јеванђељске вредности, учини да оне буду и правила његовог живота у свакодневници. То једноставно значи да све оно што нама Господ открива у Јеванђељу и оно што су записали свети апостоли, да једноставна правила живота која Господ открива као закон, као суштину и као истину, буду принципи по којима живимо и који нас обликују. То јесте принцип љубави, принцип вере, принцип милосрђа и све оно што из тога произилази."

Даље је Поглавар СПЦ говорио о Нерукотворном образу Христовом и како су духовно и физичко здравље у човеку повезани.

"Ми славимо Нерукотворени образ Христов. И знамо сви из предања Цркве да је краљ Авгар V, владар Едесе у Месопотамији, био тешко болестан и да је чуо за Господа, да је чуо за Христа, за Његову љубав, за Његова дела, за Његово милосрђе, за то да Он не само помаже, него исцељује у потпуности како тело тако и душу, али пре свега душу."

Патријарх је објаснио да човек који има целовиту и духовно утемељену душу он је и физички здрав.

"Јер онај који има целовиту душу, који има истински, прав и дубок духовни живот утемељен на Христу, који је испуњен савршеном љубављу, он је засигурно онда и телесно здрав без обзира да ли има неке бољке, да ли има неке ране на телу. Те ране на телу и тај бол на телу, онда када је у вези са чистом душом, са светом душом, не представља никакву тешкоћу и муку, не представља проблем за онога који је духовно здрав."

У наставку беседе Патријарх је истакао како је свако од нас тај убрус Господњи јер свако у себи носи икону Божију.

"Вера, дакле, коју је имао Авгар, који је послао свога слугу да позове Господа Христа у његов дом да га исцели, та вера је учинила да је Господ само, када је дошао слуга Авгаров и саопштио Му поруку свога господара, узео убрус и ставио на своје лице. Ту се Његов лик отиснуо и то је послао цару. Целивајући тај убрус Господњи, тај лик Господњи, цар је оздравио и постао је, наравно, хришћанин. А сви смо ми убрус Господњи, јер свако од нас носи у себи икону Божју. Ја, ти и сви људи око нас позвани смо да целивамо слику Божју у нама, а то значи да умножавамо дарове које смо добили у сагласју са благодаћу Божјом и да целивамо сваког свог ближњег, јер целивамо Господа, целивамо Христа, и у том целиву је наше спасење."

За крај Патријарх је поручио како треба да се потрудимо да лик Христов никада не изгубимо из вида. Да нам Христов лик буде први и најважнији у животу и да се око њега организује и развија све у нашем животу.

"Зато, браћо и сестре, молимо се да никада лик Христов не изгубимо из вида, да Он буде оно што је најважније у нашим животима, да буде први и на првом месту, да се око Њега све развија и организује у нашим животима и да целивајући свако свакога целивамо лик Божји у ближњем."

Поглавару СПЦ су саслуживали: викарни Епископ хвостански г. Алексеј; протојереј-ставрофор Милош Мићић; свештеник Јован Љубичић, кога је током свете Литургије Патријарх одликовао чином протојереја; јереј Дарко Крстић; протођакони Драган Радић и Радомир Врућинић; ђакони Василије Перић и Бранко Гогић.

Храм у Зуцама је први који је посвећен Нерукотвореном Образу Господњем. Њега је 2002. године освештао Патријарх српски Павле.

Раније је СПН писао о Великој Госпојини у ГГрачаници.