Манастирска слава у Сланцима: патријарх Порфирије началствовао Литургијом
Патријарх Порфирије началствовао је Литургијом у манастиру у Сланцима, посвећеном Светом архиђакону Стефану. Свечаности је присуствовао велики број верника.
Патријарх српски Порфирије началствовао је 15. августа 2026, на празник Преноса моштију светог првомученика и архиђакона Стефана, Светом литургијом у манастиру Светог архиђакона Стефана у Сланцима код Београда.
У молитвеном сабрању поводом манастирске славе саслуживали су Преосвећени Епископ липљански Доситеј, јеромонах Стефан, настојатељ манастира, свештеници Богољуб Остојић, Стефан Васиљевић и Владан Таталовић, као и братство свете сланачке обитељи.
Говорећи о светом архиђакону и првомученику Стефану, патријарх Порфирије је указао на његов пример вере која није била одвојена од љубави. Свети Стефан је, како је нагласио Патријарх, читавим својим бићем љубио Бога, али истом том љубављу и свог ближњег, сведочећи животом оно што је проповедао. Патријарх се посебно осврнуо на савремене покушаје да се хришћанска вера прилагођава духу времена:
„Црква је надвремена, јер је Господ вечан и надвремен“,
поручио је патријарх Порфирије, истичући да управо зато Црква у сваком времену остаје савремена, јер је Тело Христово. Њена мисија није да следи промене света, већ да у сваком времену буде квасац који човека позива на преображај, духовно узрастање и живот у врлини.
Тај позив на преображај, како је нагласио Патријарх, најпре се односи на сваког човека појединачно. Борба с грехом, страшћу и егоизмом није питање спољашњег уређења света, већ личног духовног труда. Када човек почиње да се мења и узраста у добру, тада се мења и оно што га окружује.
Слава манастира у Сланцима уједно је била прилика да се верни подсете и на богату историју ове свете обитељи. У народном предању сачуване су две верзије о њеном настанку. Према једној, манастир је почетком XIII века основао Свети Сава, док друга као његовог ктитора наводи краља Драгутина крајем XIII века.
Историјски извори сведоче да је манастир у XVI веку био посвећен Ваведењу Пресвете Богородице. У време деспота Стефана Лазаревића, током прве половине XV века, када је Београд постао престоница, манастир је доживео значајан процват. Његов духовни и историјски значај наставио је да расте и у време деспота Ђурђа Бранковића.
Према предању, управо у време деспота Ђурђа манастир је, из поштовања према обновитељу и у част крсне славе Бранковића, почео да празнује Светог архиђакона Стефана уместо дотадашњег празника Ваведења Пресвете Богородице. Деспот Ђурађ је, како се сведочи у предању, тада даривао манастиру и честицу моштију светог Стефана.
Од тог времена, Сланци се у народу називају Велики манастир, остајући кроз векове место молитве, духовног сабирања и сведочења православне вере.
СПН је раније писао да је Саво Минић био у посети Митрополиту зворничко-тузланском Фотију.
