У Јагодини одржана трибина о Косовском завету
На трибини је говорио један од најугледнијих српских историчара, проф. др Милош Ковић.
У петак 3. јула 2026. године велика сала Новог парохијског дома Старе цркве у Јагодини била је препуна љубитеља српске историје и поштовалаца академске речи.
Поводом Видовдана у организацији Архијерејског намесништва Беличког и Српске омладинске културне организације „СОКО”, а уз благослов Архиепископа крагујевачког и Митрополита шумадијског г. Јована, одржана је трибина „Косовски завет”, на којој је говорио један од најугледнијих српских историчара, проф. др Милош Ковић.
Трибини је присуствовало јагодинско свештенство, а испред Градске управе г. Ратко Стевановић.
Свечано вече отворио је Мушки појачки састав „Парусија” при Старој цркви у Јагодини, извођењем композиције „Христе Боже распети и Свети”, аутора Љубомира Симовића, написане за филм „Бој на Косову”, чиме је створена посебна духовна атмосфера која је обележила читаво вече.
Уводну реч и улогу модератора имао је један од старешина Српске омладинске културне организације „СОКО”, проф. Владимир Орбовић, који је подсетио да се о Косовском завету писало још током XIX века, али да је ова тема свој пуни теоријски оквир добила тек у XX и почетком XXI века, захваљујући ненадмашним прегаоцима српске националне мисли, др Милоша Ђурића, др Жарка Видовића и проф. др Милоша Ковића.
У свом излагању, проф. др Милош Ковић говорио је о историјском, духовном и културном значају Косовског завета, истичући да је Косовска битка 1389. године изродила Косовски завет, који је вековима представљао снажан ослонац српском народу у временима страдања и борбе за слободу. „Карађорђеви устаници били су ношени тим заветом када су ослобађали Србију од Турака”, нагласио је Ковић, указујући на непрекинуту нит историјског памћења која повезује Косово са каснијим ослободилачким покретима.
Посебну пажњу посветио је обнови Видовданске идеје почетком XX века, након Анексионе кризе 1908–1909. године.
„Видовдан, као дан Косовске битке, захваљујући Вуковим збиркама поново добија велики значај. Видовданска идеја јавља се међу млађим генерацијама са циљем да српској култури, суоченој са колонијалним амбицијама и ратним претњама Аустроугарске, врати полет и самопоуздање”, истакао је Ковић.
Говорећи о културној димензији овог покрета, подсетио је и на значај стваралаштва Ивана Мештровића.
„Важан подстицај биле су скулптуре Ивана Мештровића, намењене његовом монументалном ‘Видовданском храму’. Оне су препознаване као уметнички израз Видовданске идеје, око које се окупљао југословенски омладински покрет. Видовданска идеја, како ју је назвала Исидора Секулић, односно Видовданска етика, како ју је називао Милош Ђурић, представљала је повратак херојском и жртвеном у Косовском предању”, поручио је проф. Ковић.
Након предавања уследио је разговор са публиком, током којег су присутни постављали бројна питања и учествовали у садржајној и надахнутој дискусији са предавачем.
Вече је завршено наступом Мушког појачког састава „Парусија”, који је извео чувену песму „Онамо, 'намо”, чији је текст написао књаз Никола I Петровић Његош, док је музику компоновао Фрањо Вимер.
Трибина је још једном потврдила велико интересовање јавности за теме које се тичу српске историје, духовности и националног идентитета, као и значај оваквих сусрета у неговању културе сећања и подстицању озбиљног научног и друштвеног дијалога.
Косовски завет није био само тема једног предавања. Те вечери у Јагодини, био је повод да се историја поново преточи у разговор, а предање у живу реч.
Раније је СПН писао како је у Црној Гори и ове године отворена Летња школа српског језика за странце.
