Владика Пајсије: Угледајмо се на Светог цара Лазара и косовске мученике!
Манастир Светог Николе у Брчелима је на Видовдан угостио свог Архијереја.
Eпископ диоклијски г. Пајсије, служио је са свештенством и верним народом, 28. јуна 2026.године на Видовдан, Свету архијерејску литургију у Манастиру Светог Николе у Брчелима, поводом видовданског сабрања Црмничана.
Обраћајући се вернима након читања Јеванђеља и појашњавајући начине на које се можемо обратити Богу и снагу наше вере, Владика Пајсије је сабране провео кроз неколико Јеванђелских прича.
"У Светом Јеванђељу, у свим оним причама где народ прилази Христу и тражи исцељење, свако од њих прилази Христу на један посебан начин. Из тог њиховог приступа Христу, како они разговарају са Њим, како се опходе, можемо и да видимо каквог су они били духовног стања. Тако на пример, онај човек који прво прилази апостолима и тражи да исцеле његовог сина кога мучи демон, на крају прилази Христу и каже: Твоји ученици га не могаху исцелити, ако ти шта можеш учинити, учини. Видимо, не само то колико тај човек има малу веру, него да је он прилично равнодушан према Христу. Поред тога примера, имамо и ону десеторицу губаваца који траже од Христа да се исциеле, а онда од њих десет, само један се враћа и благодари Христу. И то се врло често дешава и у животу."
Потом се Владика осврнуо и на светле примере из Јеванђеља из којих видимо истинску веру, смирење и благодарење људи који су са молбама приступали Христу, те наводи пример жене која је имала толико вере и смирења да је била сигурна да ће оздравити ако се само дотакне Христових скута.
"Нарочито Христос хвали и ону жену незнабошкињу кад долази и моли за своју кћер а Христос јој каже: Није добро узимати од деце и давати псима, мислећи на то да она не припада изабраном Божијем народу, него незнабошцима. А она смирено одговара: Да Господе, али и пси једу од мрва које падају са трпезе господара. Господ је исцељује и хвали нарочито њену веру."
Архијереј потом објашњава како и ми треба да имамо праву истинску веру. Ове приче из Јеванђеља нам заправо показују колико смо ми као човечанство недостојни тог Божијег дара.
"Тако и у данашњем Јеванђељу које смо чули, Христу прилази капетан који не моли ни за сина, ни за кћер, нити за било кага од родбине, него моли за слугу свога. Господ каже: У реду, доћи ћу и исцелићу га. А он смирено одговара: Господе, ја сам недостојан да уђеш у дом мој, само реци реч и оздравиће слуга мој, јер и ја сам човек од власти и кажем једном слуги да иде и он иде, другоме кажем дођи и он долази. И овај човек заправо исповеда ту праву и истинску веру да је Господ и Бог наш господар свега и да свака Његова реч јесте чудотворна, а осим тога што исповеда свемогућство Божије, он и показује колико смо ми недостојни било којег Божијег дара и он му говори у име целог човјечанства: Господе, ми смо недостојни да било шта тражимо, али по милости Твојој, Ти учини. Из овога његовог примера ми треба да се научимо како треба од Господа нешто да тражимо и да верујемо да било шта што тражимо да Бог може то учинити, али је питање да ли је то добро за нас.“
Владика Пајсије тумачећи даље ова Јеванђеља, поучава да Господ све види и увек чини добро за нас. У том смислу и када нам не испуни молбе, то не значи да нас не чује, него значи да тражимо на неисправан начин или да ће нам то бити на штету.
„Због тога свако ко се истински моли Богу, он се моли да у свему буде воља Божија и да нама да снаге да оно што је воља Његова да то и трпимо и да то са радошћу све подносимо."
За крај Владика Пајсије се дотакао Светог кнеза Лазара, косовских мученика и значаја Косовског завета за нас као народ.
"О томе нам говори и данашњи празник када прослављамо Светог цара Лазара и косовске мученике. Можемо само замислити како је њима било када је после онога светлога успона српске државе и српскога царства од Стефана Немање па све до цара Лазара, државе која је цветала и духовно и културно и на сваки други начин, почела да се гаси.
У том тренутку када та слава почиње да се гаси, али се не гаси она духовна, видимо цара Лазара који је молио Бога да се све то сачува и да одоле турском непријатељу, али ипак он се покорава вољи Божијој и каже: Господе ако је воља Твоја да то тако буде и ако је то за нас добро да поднесемо, онда ми то са радошћу чинимо и благодаримо на свему и на свакој помоћи и на свему што од Тебе долази."
Архијереј подвлачи како и ми треба увек да прихватимо вољу Божију.
"Тако и ми, браћо и сестре, треба да се угледамо и на овог капетана о коме говори данашње Јеванђеље-како од Господа нешто да тражимо, али и на Светог цара Лазара и косовске мученике-како треба све оно што Бог даје ради нашега спасења да то смирено примимо и да на свему Богу благодаримо и да увек, било шта да нам се нуди, да увијек бирамо оно што нас води у Царство небеско",– закључио је Епископ диоклијски г. Пајсије.
Раније је СПН писао како је Видовдан испит наше вере и љубави према слободи!
